亚伯拉罕的榜样
1那么，从我们的先祖亚伯拉罕身上，我们学到什么呢？ 2如果亚伯拉罕是因为有好行为而被称为义人，他就可以夸口了，但他在上帝面前没有可夸的。 3圣经上不是说“亚伯拉罕信上帝，就被算为义人”吗？ 4人工作得来的工钱不算是恩典，是应得的。 5但对于只信赦免罪人的上帝、不靠功劳的人，他的信就被算为义。
6大卫也说不靠行为而被上帝算为义的人是有福的，他说： 7“过犯得到赦免、罪恶被遮盖的人有福了。 8不被主定罪的人有福了。”
9那么，这种福分只给受割礼的人吗？还是也给没有受割礼的人呢？因为我们说，亚伯拉罕信上帝，就被算为义人。 10他究竟是怎么被算为义人的呢？是他受割礼以前呢？还是以后呢？不是以后，而是以前。 11他后来受割礼只不过是一个记号，表明他在受割礼前已经因信而被称为义人了。他因此成为一切未受割礼的信徒之父，使这些人也可以被算为义人。 12他也做了受割礼之人的父。这些人不只是受了割礼，还跟随我们先祖亚伯拉罕的脚步，效法他在未受割礼时的信心。
13上帝应许将世界赐给亚伯拉罕和他的后裔，不是因为亚伯拉罕遵行了律法，而是因为他因信而成了义人。 14如果只有遵行律法的人才可以承受应许，信心就没有价值，上帝的应许也就落了空。 15因为有律法，就有刑罚；哪里没有律法，哪里就没有违法的事。 16所以，上帝的应许是借着人的信心赐下的，好叫这一切都是出于上帝的恩典，确保应许归给所有亚伯拉罕的子孙，不单是守律法的人，也包括一切效法亚伯拉罕信心的人。 17亚伯拉罕在上帝面前是我们所有人的父，正如圣经上说：“我已经立你为万族之父。”他所信的上帝是能够使死人复活、使无变有的上帝。
18他在毫无指望的情况下仍然满怀盼望地相信上帝的应许，因而成为“万族之父”，正如上帝的应许：“你的后裔必这么多”。 19那时他将近百岁，知道自己身体如同已死，撒拉也过了生育的岁数，但他的信心仍然没有动摇。 20他没有因不信而怀疑上帝的应许，反倒信心更加坚定，将荣耀归给上帝。 21他完全相信上帝必能实现祂的应许。 22因此，他被算为义人。 23“他被算为义人”这句话不单单是为他写的， 24也是为将来要被算为义人的我们写的，就是相信上帝使主耶稣从死里复活的人。 25耶稣受害而死是为了我们的过犯，祂复活是为了使我们成为义人。
1Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Аврахаму? Шта је он сам по себи постигао? 2Јер, ако је Аврахам постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. 3Шта Писмо говори? „Поверова Аврахам Богу, па му је то урачунато у праведност.“
4Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. 5А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. 6Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:
7„Благо онима којима су безакоња опроштена,
чији су греси покривени;
8благо човеку коме Господ не урачунава грех.“
9Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Аврахаму вера урачуната у праведност. 10Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. 11Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Аврахам постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. 12Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Аврахама, коју је овај имао док је још био необрезан.
Божије обећање се прима вером
13Јер, када је Бог обећао Аврахаму и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Аврахам држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. 14Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, 15зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. 16Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Аврахамовој вери. Он је духовни отац свима нама. 17Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. 18Аврахам је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ 19Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Аврахам се није поколебао у својој вери. 20Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, 21потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. 22Зато му је вера урачуната у праведност. 23Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, 24него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је васкрсао из мртвих, нашег Господа Исуса. 25Бог га је предао да умре за наше преступе, а васкрсао га да нас учини праведнима.
