1“约伯啊，请听我言，
请留心听我每一句话。
2我要开口发言，
我话已在舌尖。
3我的话发自正直的心，
我的口如实陈明道理。
4上帝的灵创造了我，
全能者的气赋予我生命。
5如果你能，就反驳我，
站出来与我辩论。
6在上帝面前，我与你无异，
也是泥土造的。
7所以你不用惧怕我，
我不会对你施加压力。
8“你的话已进到我耳中，
我听见你说，
9‘我纯全无过，
我清白无罪，
10上帝却挑我的错，
与我为敌；
11祂给我戴上脚镣，
鉴察我的一举一动。’
12“我来答复你，你的话没有道理，
因为上帝比世人大。
13你为何向祂抱怨，
说祂不理会世人的话？
14上帝一再用各种方式说话，
然而世人却不明白。
15人躺在床上沉睡时，
在梦境和夜间的异象中，
16上帝开启他们的耳朵，
用警告惊吓他们，
17使他们离开罪恶，
不再骄傲，
18以免他们的灵魂坠入深坑，
他们的性命被刀剑夺去。
19“人因受罚而卧病在床，
骨头疼痛不止，
20以致毫无食欲，
对佳肴心生厌恶。
21他日渐消瘦，
只剩下骨头。
22他的灵魂临近深坑，
他的生命濒临死亡。
23如果一千天使中有一位能做他的中保，
指示他当行的事，
24上帝33:24 “上帝”希伯来文是“他”，也可能指天使。就会怜悯他，说，‘别让他下坟墓，
我已得到他的赎金。’
25那时，他的皮肉将嫩如孩童，
他将恢复青春的活力。
26他向上帝祷告时必蒙悦纳，
他欢呼着朝见上帝，
再度被祂视为义人。
27他会当众歌唱说，
‘我犯了罪，颠倒是非，
祂却没有按我的罪报应我。
28祂救赎我的灵魂，使之免下深坑，
使我的生命得见光明。’
29“看啊，这都是上帝的作为，
祂一次次地恩待世人，
30从深坑救回人的灵魂，
使他沐浴生命之光。
31约伯啊，留心听我说，
不要作声，我要发言。
32你若有话，就答复我；
你只管说，我愿看到你的清白。
33否则，请听我言；
不要作声，我要传授你智慧。”
1Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања
и све речи моје послушај!
2Молим те, види, јер отварам уста своја
да мој језик проговори.
3Из честитости мога срца су речи моје
и по знању моја ће уста искрено да говоре.
4Елем, Божији Дух ме је саздао,
дах Свемоћнога живот ми је дао.
5Па ако си кадар, ти ми одговори;
спреми се, па пред мене стани.
6Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;
и ја сам од иловаче обликован.
7Нека те ништа у мени ужасно не плаши,
од мене нећеш бити притиснут тешко.
8Дакле, говорио си на моје уши,
речи сам твоје јасно чуо:
9’Ја сам чист, без греха сам и без мане!
У мени кривице нема!
10Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,
гледа ме ко душманина свога.
11Ноге моје у окове ставља
па надгледа све путеве моје.’
12Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –
јер Бог је од човека већи.
13Зашто се убеђујеш с Богом
када он не одговара на сваку човекову реч?
14Јер Бог говори једном овако, други пут онако –
али нико за то не пази –
15у сну, у виђењу ноћном,
када дубок сан на људе пада
док спавају на постељи.
16Тада он даје објаву људима,
упозорава их опоменама;
17да би човека одвратио од недела
и сакрио охолост од њега.
18Он му душу чува од раке,
живот његов од мача што сече.
19Човека болом кори на постељи његовој,
без престанка жигају га кости.
20Живот му се гади хлеба,
а душа омиљеног јела.
21Наочиглед тело му пропада,
још му штрче кости огољене.
22Душа му је све ближа раки,
а живот веснику смрти.
23Кад би било посланика,
посредника једног од хиљаду,
да човеку јави пут његове честитости,
24кад би му се Бог смиловао, па рекао:
’Спасите га од пада у раку!
Нашао сам откуп!’;
25тад би му се ко детету подмладило тело,
вратио би се у дане младалачке снаге.
26Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,
гледаће лице његово и клицаће.
Бог ће обновити човеку праведност његову.
27А он погледаће људе и казаће:
’Грешио сам, правду извртао,
али ми није враћено по мери!
28Он је душу моју откупио од пада у раку,
да ми живот светла види!’
29Ето, све ово Бог чини двапут,
трипут са човеком;
30да му душу из раке поврати
и обасја светлошћу живота.
31Јове! Пази, саслушај ме!
Ти ћути, а ја ћу да причам.
32Реци ако имаш речи да ми узвратиш,
јер бих хтео да те оправдам.
33Ако немаш, ти саслушај мене.
Ћути, да те мудрошћу поучим.“
