1“人为妇人所生，
一生短暂，充满患难。
2他如花盛开，转眼凋谢；
如影消逝，无法久留。
3你还察看这样的世人吗？
还要把我召来受审吗？
4谁能使污秽产生洁净呢？
没有人能。
5人的年日已被限定，
你掌管他的岁月，
设定他无法逾越的界限。
6求你转身，别去管他，
好让他如雇工度完他的日子。
7树木若被砍下，还有希望，
它仍可重新萌芽，
嫩枝生长不息。
8虽然树根在土里衰老，
树干在地里死去，
9但一有水气，
它就会像新栽的树一样发芽长枝。
10但人一死，就失去力量；
人一咽气，就不知去向。
11湖水会枯竭，
江河会干涸，
12人躺下便不再起来，
到诸天不复存在，
他仍不会醒来，
不会从长眠中被唤醒。
13但愿你把我藏在阴间，
把我藏起来直到你息怒，
定下眷顾我的日期。
14人若死了，还能复生吗？
我要在劳苦的岁月中等待，
直到我得释放的日子来临。
15那时你呼唤，我便回应，
你必惦念你亲手所造之物。
16那时你必鉴察我的脚步，
但不会追究我的罪恶。
17我的过犯会被封在袋中，
你会遮盖我的罪愆。
18“高山崩塌，
磐石挪移；
19流水磨损石头，
急流冲走泥土；
你也这样粉碎人的希望。
20你永远击败他，使他消逝；
你改变他的容颜，让他离世。
21他的后人得尊荣，他无从知晓；
他们遭贬抑，他也无法察觉。
22他只能感受自身的痛苦，
为自己哀哭。”
1Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
2Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
3Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
4Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
5Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
6Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
7Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
8Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
9пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
10А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
11Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
12тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
13О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
14Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
15Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
16Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
17Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
18Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
19ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
20Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
21И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
22Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
