尼希米战胜阻力
1参巴拉听说我们正在重建城墙，非常愤怒，就嘲笑犹太人， 2当着他的同僚和撒玛利亚军兵的面说：“这群弱小的犹太人在做什么呢？要重建城墙吗？要献祭吗？要在一日之间建好吗？要用废墟中烧过的石头来建造吗？”
3他身旁的多比雅说：“他们建的石墙，一只狐狸上去就能踩倒！”
4我祷告说：“我们的上帝啊，求你垂听，因为我们正在被人耻笑。求你使他们对我们的凌辱归到他们自己头上，使他们被掳到外邦。 5不要遮掩他们的恶行，也不要从你面前涂抹他们的罪恶，因为他们在这些建造的人面前惹你发怒。”
6众人全心做工，把整个城墙连接起来，高达原来的一半。
7参巴拉、多比雅、阿拉伯人、亚扪人和亚实突人听说耶路撒冷的城墙正在重建、缺口正在填补，非常愤怒， 8便一起图谋袭击耶路撒冷，使城内混乱。 9但我们向我们的上帝祷告，并设立守卫昼夜防备他们。
10犹大人说：“工人已经筋疲力尽，还有太多瓦砾有待清理，我们自己无法重建城墙。” 11我们的敌人说：“我们要趁他们不知不觉，进入他们中间杀死他们，阻止他们的工作。” 12靠近敌人居住的犹太人十次来告诉我们，说敌人会从各方来袭击我们4:12 本节希伯来文意义不明。。 13于是，我按宗族派人手持刀剑、长矛和弓箭守卫在城墙后面低洼的空地上。 14我察看形势后，起来对贵族、官员和其他民众说：“不要怕他们！要记住，主伟大而可畏。要为你们的兄弟、儿女、妻子和家园而战。”
15敌人听说我们知道了他们的阴谋，上帝已破坏他们的诡计，就没有来。我们回到城墙那里，继续各人的工作。 16从那时起，我的仆人一半继续修筑城墙，一半身穿盔甲，手持长矛、盾牌和弓箭负责守卫。官长都站在修筑城墙的所有犹大人后面。 17搬运工人一手工作，一手拿兵器。 18修筑城墙的人工作的时候都腰间配剑。吹号的人在我旁边， 19我对贵族、官员和其余的民众说：“这工程浩大，范围广阔，我们在城墙上相隔很远， 20因此你们一听见号角声，就要聚到我那里。我们的上帝必为我们争战！”
21这样，从黎明直到星星出现，我们的人一半工作，一半手持兵器守卫。 22那时，我又吩咐众人各带仆人在耶路撒冷住宿。他们夜间可以帮我们守卫，白天帮我们工作。 23我和我的兄弟、仆人及跟从我的守卫都衣不解带，刀不离身4:23 “刀不离身”或译“出去打水时也带着刀”。。
Противљење обнови
1А када је Санавалат чуо да обнављамо зид, пламтео је од беса и јако се разгневио, па се ругао Јеврејима. 2Рекао је испред своје браће и самаријске војске: „Шта то раде ти јадни Јевреји? Хоће ли да га обнове? Хоће ли да жртвују? Хоће ли да заврше за дан? Хоће ли да оживе то камење из гомиле рушевина и оног што је спаљено?“
3А Товија Амонац, који је стајао крај њега, рече: „Па на то што они зидају да се и лисица попне, срушиће зид од њиховог камења!“
4„Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства. 5Не покривај њихову кривицу и нека им греси њихови пред тобом не буду избрисани, јер су те гневили пред градитељима.“
6И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао.
7А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. 8Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. 9Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих.
10Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“
11Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“
12И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“
13А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. 14Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“
15А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.
16Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. 17Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. 18Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог.
19Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. 20Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“
21Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. 22У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ 23Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.
