尼希米返回耶路撒冷
1亚达薛西王二十年尼散月2:1 “尼散月”即希伯来历的一月，阳历是三月中旬到四月中旬。，酒呈到王面前后，我端起酒递给王。在王面前，我一向没有愁容。 2王问我：“你没有病，为什么面带愁容？一定是心中烦恼。”我非常害怕。 3我对王说：“愿王万岁！我祖坟所在的城邑已成废墟，城门也被烧毁，我怎能不面带愁容？” 4王问我：“你有什么要求？”我向天上的上帝祷告后， 5回答说：“如果王认为好，如果仆人在王面前蒙恩，请王派我到犹大，重建我祖坟所在的城邑。” 6当时王后坐在王的旁边，王问我：“你要去多久？什么时候回来？”我告诉王一个日期，王欣然批准。 7我又说：“如果王认为好，求王赐我诏书，通知河西省长准我经过前往犹大。 8求王再发一道诏书，通知管理王室园林的亚萨，吩咐他供给我木材，用来做圣殿堡垒的门梁及建造城墙和我住的房子。”王批准了我的请求，因为我的上帝施恩帮助我。
9王派将领率骑兵沿途护送我。到了河西省长那里，我把王的诏书交给他们。 10和伦人参巴拉和官长亚扪人多比雅听到有人来帮以色列人谋求好处，非常不悦。
尼希米视察耶路撒冷的城墙
11我到了耶路撒冷，在那里住了三天， 12然后在夜间起来，带着几个人出去。上帝感动我要为耶路撒冷做的事，我没有告诉任何人。除了我骑的牲口外，我们没有带其他牲口。 13我穿过谷门，朝龙泉的方向走到粪厂门，在那里察看耶路撒冷倒塌的城墙和被烧毁的城门。 14我又往前走到泉门和王池，我骑的牲口无法通过那里， 15我就乘夜沿溪而上，察看城墙，然后转身取道谷门回城。 16官员不知道我到过哪里，做过何事，因为我还没有向犹太人、祭司、贵族、官员和其他要参与这工程的人透露我的计划。
17后来我对他们说：“你们都看到了我们的困境。耶路撒冷已成废墟，城门也被烧毁。来吧，让我们重建耶路撒冷的城墙，免得我们再受凌辱。” 18然后，我把我的上帝怎样施恩帮助我以及王对我说的话都告诉了他们。他们就说：“我们起来重建城墙吧！”于是他们开始做这善工。 19但和伦人参巴拉和官长亚扪人多比雅，以及阿拉伯人基善听说后，就讥笑我们，藐视我们，说：“你们在做什么？想要背叛王吗？” 20我回答他们说：“天上的上帝必使我们亨通，我们身为祂仆人，要起来重建这城墙，但你们在耶路撒冷无份、无权、无业。”
Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим
1Било је то месеца нисана2,1 Март/април. двадесете године цара Артаксеркса. Пред њим је било вино и ја сам узео то вино и дао га цару. И никада раније нисам био тужан пред њим. 2Цар ми рече: „Зашто ти је лице тужно? Да ниси болестан? То није ништа него нека туга срца.“
А ја сам се јако уплашио 3и рекао цару: „Нека је цар жив довека! Како да ми лице не буде жалосно када је опустошен град где су гробови мојих предака, а врата су му огњем спаљена?“
4Рече ми цар: „Дакле, шта желиш?“
А ја сам се помолио Богу небеском 5и одговорио цару: „Ако цар нађе за добро и ако му је по вољи твој слуга пред тобом, онда ме пошаљи у Јуду, у град где су гробови мојих предака и ја ћу да га обновим.“
6Цар ме је – док је царица седела поред њега – питао: „Докле ћеш бити на путу и када ћеш да се вратиш?“ Цару је то било по вољи, па ме је послао, а ја сам му рекао за време.
7Још сам казао цару: „Ако је цару по вољи, нека ми да писма за управитеље подручја преко реке, како би ме пустили да прођем док не дођем у Јуду. 8И писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да би ми дао дрва, како би се направиле греде за врата утврђења, које припада Дому, за градски зид и за кућу у којој ћу бити.“ Цар ми их је дао јер је добра рука мога Бога била нада мном. 9Тако сам отишао управитељима подручја преко реке и дао им царева писма. Цар је још са мном послао војне заповеднике и коњанике.
10Али када су то чули Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, било им је веома мрско што је дошао неко да тражи добро за израиљски народ.
Немија проверава зидине Јерусалима
11Дошао сам у Јерусалим и био тамо три дана. 12Устао сам ноћу, ја и неколицина људи са мном, али никоме нисам казао шта ми је мој Бог ставио у срце да урадим за Јерусалим. А од животиња ништа није било уз мене осим живинчета на коме сам јахао.
13Изашао сам на Долинска врата, ноћу, наспрам Змајевог извора и Гнојних врата. Проверавао сам зидове Јерусалима. Били су порушени, а његова врата спаљена огњем. 14Прошао сам до Изворских врата и до Царевог језера, али тамо није било места да прође живинче испод мене. 15Пењао сам се уз поток, ноћу, и проверавао зид, а онда сам се окренуо назад ка Долинским вратима и вратио се. 16Достојанственици нису знали где сам отишао и шта сам радио. Наиме, никог од Јевреја, свештеника, главара и достојанственика, који су радили на подухвату, нисам обавестио до сада.
17И тада сам им казао: „Ви видите невољу у којој смо: да је Јерусалим опустошен, да су му врата огњем спалили. Дођите, хајде да обновимо јерусалимски зид и не будемо опет на срамоту!“ 18Испричао сам им о доброј руци мога Бога, која је била нада мном, о царевим речима које ми је рекао.
А они су рекли: „Устанимо и зидајмо!“ Тако су се охрабрили за добро дело.
19Али то су чули Санавалат Ороњанин, Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, ругали су нам се и гледали нас с презиром. Казали су: „Шта је то што радите? Буните ли се против цара?!“
20Ја сам им узвратио и казао им: „Бог небески ће нам дати да успемо. И ми, његове слуге, ћемо устати и зидати. А вама не припада ни део ни право ни спомен у Јерусалиму.“
