约沙法祷告退敌
1后来摩押人、亚扪人同一些米乌尼人20:1 “米乌尼人”出现在古希腊译本，但希伯来文是“亚扪人”。一起来攻打约沙法。 2有人禀告约沙法说：“有一支大军从死海对岸的以东20:2 “以东”希伯来文是“亚兰”。杀来，已经攻到哈洗逊·他玛。”哈洗逊·他玛就是隐·基底。 3约沙法很害怕，决定寻求耶和华，在整个犹大宣告禁食。 4犹大人聚集起来寻求耶和华。他们从犹大各城前来寻求耶和华。
5约沙法站在耶和华殿的新院里，在犹大和耶路撒冷的民众面前， 6说：“我们祖先的上帝耶和华啊，你不是住在天上的上帝吗？你主宰万邦万国，你手中有权柄和能力，无人能抵挡你。 7我们的上帝啊，你不是曾经在你的以色列子民面前驱逐这地方的居民，把这片土地赐给你的朋友亚伯拉罕的后裔永远作产业吗？ 8你的子民在这里居住，为你的名建造殿宇，说， 9‘如果我们遭遇祸患，无论是战祸、瘟疫或饥荒，当我们在急难中站在这殿前向你呼求时，你必定垂听，施行拯救，因为你的名在这殿里。’
10“从前以色列人离开埃及的时候，你不准他们侵犯亚扪人、摩押人和来自西珥山的人，他们就绕道而行，没有毁灭这些人。 11但现在这些人要报复我们，把我们从你赐给我们作产业的地方赶走。 12我们的上帝啊，难道你不惩罚他们吗？面对前来攻击的大军，我们无力抵挡，不知道该怎么办，我们只有仰望你。”
13犹大人与他们的妻子、儿女和婴孩都站在耶和华面前。 14这时，耶和华的灵降在雅哈悉身上。雅哈悉是利未人亚萨的后裔、玛探雅的玄孙、耶利的曾孙、比拿雅的孙子、撒迦利雅的儿子。 15他说：“全体犹大人、耶路撒冷的居民和约沙法王啊，你们要留心听！耶和华对你们如此说，‘你们不要因敌军强大而恐惧惊慌，因为战争的胜败不在乎你们，而在乎上帝。 16明天你们下去迎敌，敌军会从洗斯坡上来，你们一定会在耶鲁伊勒旷野前面的谷口遇见他们。 17你们不用与他们交战，只要守住阵势，站立不动，看耶和华为你们施行拯救。犹大人和耶路撒冷人啊，不要恐惧，不要惊慌，明天只管出去迎敌，耶和华必与你们同在！’”
18于是，约沙法面伏于地，所有犹大人和耶路撒冷的居民也都俯伏在耶和华面前敬拜祂。 19哥辖族和可拉族的利未人都站起来，高声赞美以色列的上帝耶和华。 20第二天清晨，众人起来去提哥亚的旷野。他们出发的时候，约沙法站着说：“犹大人和耶路撒冷的居民啊，请听我说！要信靠你们的上帝耶和华，你们就必坚立；要相信祂的先知，你们就必得胜。” 21约沙法与众人商议后，就派歌乐手穿上圣洁的礼服走在军队前面，赞美耶和华，说：“你们要称谢耶和华，因祂的慈爱永远长存！”
22他们开始唱歌赞美的时候，耶和华就派伏兵击杀前来攻打犹大的亚扪人、摩押人和来自西珥山的人，打败了他们。 23原来亚扪人和摩押人攻击来自西珥山的人，消灭了他们，然后亚扪人和摩押人又自相残杀。
24犹大人来到旷野的瞭望塔俯瞰那支大军，发现敌军尸横遍野，无一幸免。 25约沙法和他的百姓前去拾财物，发现尸体中有许多财物、衣服和贵重物品，多得拿不完。他们拾了三天才拾完。 26第四天，他们聚集到一个山谷，一起称颂耶和华。那里从此名叫比拉迦20:26 “比拉迦”就是称赞的意思。 谷，直到今天。
27犹大人和耶路撒冷人在约沙法的带领下，欢欢喜喜地返回耶路撒冷，因为耶和华使他们战胜了仇敌。 28他们一路弹琴、鼓瑟、吹号回到耶路撒冷，进入耶和华的殿。 29列邦列国听闻耶和华打败了以色列的敌人，都很惧怕。 30因此，约沙法执政期间国家太平，因为他的上帝赐他四境平安。
约沙法逝世
31约沙法三十五岁登基做犹大王，在耶路撒冷执政二十五年。他母亲叫阿苏巴，是示利希的女儿。 32约沙法效法他父亲亚撒，做耶和华视为正的事，不偏不离。 33然而，他没有拆除丘坛，民众还没有全心归向他们祖先的上帝。
34约沙法其他的事迹自始至终都记在哈拿尼的儿子耶户的史记上。耶户的史记收录在以色列的列王史上。
35后来，犹大王约沙法与作恶多端的以色列王亚哈谢修好。 36他们在以旬·迦别造船，要去他施。 37玛利沙人多大瓦的儿子以利以谢向约沙法预言说：“因为你与亚哈谢修好，耶和华必破坏你所造的船只。”那些船只果然坏了，无法前往他施。
Јосафат побеђује Моавце и Амонце
1После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.
2Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ 3Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. 4Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.
5Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем 6и рече:
„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? 7Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Аврахама? 8Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: 9’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’
10А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. 11И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. 12О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“
13Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.
14И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. 15Он рече:
„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. 16Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. 17Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“
18Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. 19Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.
20Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ 21Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:
„Хвалите Господа
јер је милост његова довека.“
22Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. 23Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.
24Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. 25Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. 26Четвртог дана су се окупили у долини Вераха20,26 Вераха значи благослов. где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.
27Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. 28Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.
29Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. 30Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.
Крај Јосафатове владавине
31Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 32Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. 33Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.
34Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананиног сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?
35Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. 36Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис 37Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.
