希西迦向以赛亚求助
1希西迦王听了就撕裂衣服，披上麻衣，进入耶和华的殿。 2他派身披麻衣的宫廷总管以利亚敬、书记舍伯那和祭司中的长者去见亚摩斯的儿子以赛亚先知， 3对他说：“希西迦说，‘今天是遭难、蒙羞、受辱的日子，就像婴儿要出生，产妇却无力生产一样。 4亚述王派他的将军来辱骂永活的上帝，也许你的上帝耶和华听见那些话，就会惩罚他。所以，请你为我们这些剩下的人祷告。’” 5希西迦王的臣仆说完这些话后， 6以赛亚对他们说：“告诉你们主人，耶和华这样说，‘你不要因亚述王的仆人那些亵渎我的话而害怕。 7我必惊动19:7 “惊动”希伯来文是“使灵进入”。亚述王的心，让他听见一些风声后便返回本国，在那里死于刀下。’”
希西迦向上帝祷告
8亚述的将军听说亚述王已离开拉吉，便回去见王，发现王在攻打立拿。 9亚述王听说古实王特哈加正前来攻打他，便再次派使者去对希西迦说： 10“不要让你所倚靠的上帝愚弄你，说什么耶路撒冷必不会被亚述王攻陷。 11你肯定听过亚述诸王扫灭列国的事，难道你能幸免吗？ 12我先祖毁灭了歌散、哈兰、利色和提·拉撒的伊甸人，这些国家的神明救得了他们吗？ 13哈马王、亚珥拔王、西法瓦音城的王、希拿王和以瓦王如今在哪里呢？”
14希西迦从使者手中接过信，读完后走进耶和华的殿，在耶和华面前展开信， 15祷告说：“坐在二基路伯天使之上、以色列的上帝耶和华啊，唯有你是天下万国的上帝，你创造了天地。 16耶和华啊，求你侧耳垂听！耶和华啊，求你睁眼察看！求你听听西拿基立派使者来辱骂永活上帝的话。 17耶和华啊，亚述诸王确实扫灭列国，使其土地荒凉， 18把列国的神像丢在火中。因为那些神像只是人用木头石头制造的，根本不是神。 19我们的上帝耶和华啊，现在求你从亚述王手中拯救我们，让天下万国都知道唯有你是耶和华。”
以赛亚给希西迦的信息
20亚摩斯的儿子以赛亚派人告诉希西迦：“以色列的上帝耶和华说，‘我已经听见你关于亚述王西拿基立的祷告。 21以下是耶和华对他的判语，
“‘锡安的居民藐视你，嘲笑你；
耶路撒冷的居民朝你逃窜的背影摇头。
22你在侮辱、亵渎谁呢？
你不放在眼里、
高声骂的是谁呢？
是以色列的圣者！
23你借你的使者辱骂主，
你说你率领许多战车上到群山之巅，
上到黎巴嫩的巅峰，
砍下最高的香柏树和上好的松树，
征服最高的山和最美的树林。
24你自夸已在外邦之地挖井取水，
已用脚掌踏干埃及的河流。
25“‘难道你不知道这是我在太初所定、
在亘古就筹划好的吗？
如今我实现了所定的计划——
借着你使坚城沦为废墟。
26城中的居民软弱无力，
惊慌失措，羞愧难当，
脆弱如野草和菜蔬，
又像还未长大就被晒焦的房顶草。
27“‘你起你坐，你出你进，
你向我发怒，我都知道。
28因为你向我发怒，
你狂傲的话达到了我耳中，
我要用钩子钩住你的鼻子，
把嚼环放在你嘴里，
使你原路返回。’
29“希西迦啊，我要赐给你们一个兆头，你们今年要吃野生的，明年也要吃自然生长的，后年要播种收割，栽种葡萄园，吃园中的果子。 30犹大的幸存者要再次向下扎根，向上结果。 31因为将有余民从耶路撒冷出来，有幸存者从锡安山出来。耶和华必热切地成就这事。
32“至于亚述王，耶和华说，‘他必不能进这城或向这里射一箭，必不能手持盾牌兵临城下或修筑攻城的高台。 33他从哪条路来，也将从哪条路回去，他必进不了这城。这是耶和华说的。 34我必为自己和我仆人大卫而保护、拯救这城。’”
35当晚，耶和华的天使到亚述营中杀了十八万五千人。人们清早起来，发现到处是尸体。 36亚述王西拿基立便拔营回国，住在尼尼微。 37一天，亚述王在他的神明尼斯洛的庙里祭拜时，他的两个儿子亚得米勒和沙利色用刀杀了他，逃往亚拉腊。他的另一个儿子以撒哈顿继位。
Посланство пророку Исаији
1Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4Може бити да је Господ, Бог твој, чуо све речи Равсака, кога је његов господар асирски цар послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6Исаија им је рекао: „Овако реците своме Господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
8Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
Други покушај цара Сенахерива
9Чувши да је Тирака, кушки цар, изашао у рат против њега, асирски цар је послао гласнике Језекији, и рекао му: 10„Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12Јесу ли богови народа спасли оне које су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15Онда се Језекија овако помолио пред Господом: „Господе, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 16Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
17Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски народе и њихову земљу, 18побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили. 19А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, Господе, да си само ти Бог!“
Исаијино пророштво
20Тада је Исаија, син Амоцов, послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Чуо сам твоју молитву коју си ми упутио за Сенахерива, асирског цара. 21Ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
22Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
23Преко твојих гласника вређао си мог Господа.
Рекао си: „Коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
24Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.“
25Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
26Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што никне.
27Ја знам кад седаш, кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
28Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти узде ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
29А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј, жањи и сади винограде
и једи њихов род.
30А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
31Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
32Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
33него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
34Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеримов пораз и смрт
35Исте ноћи је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 36Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву. 37И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
