欺骗圣灵
1一个名叫亚拿尼亚的人与妻子撒非喇也把田产卖了。 2他私自留下一部分钱，然后把其余的拿去交给使徒，这件事他妻子也知道。 3彼得说：“亚拿尼亚，你为什么让撒旦充满你的心，欺骗圣灵，私自留下一些卖地的钱呢？ 4田产没有卖的时候属于你，即使卖了，卖地的钱也由你支配。你怎么做出这种事呢？你不是欺骗人，你是欺骗上帝！” 5亚拿尼亚听见这话，当场倒地而死。听见这件事的人都非常惧怕。 6有几个青年上前把他的尸体裹起来，抬出去埋葬了。
7大约过了三个小时，亚拿尼亚的妻子也进来了，她还不知道发生了什么事。 8彼得问她：“你们卖田地的钱就这么多吗？”她说：“是的，就这么多。”
9彼得说：“你们二人怎么串通起来试探主的灵呢？埋葬你丈夫的人就到门口了，他们也要把你抬出去。” 10撒非喇立刻倒在彼得脚前死了。那些青年进来看见她已经死了，便把她抬出去葬在她丈夫的旁边。 11整个教会和听见这件事的人都非常惧怕。
神迹奇事
12主借着使徒们在百姓中行了许多神迹奇事，大家同心合意地在所罗门廊那里聚会。 13其他人不敢接近他们，不过百姓都很敬重他们。 14信主的人数不断增加，男女都有。 15人们甚至把病人抬到街上，放在床上或垫子上，希望彼得路过时的影子可以落在病人身上。 16还有大群的人从耶路撒冷附近的城镇带着病人和被污鬼搅扰的人赶来，他们都得了医治。
使徒受迫害
17大祭司和他的同党撒都该人看见这情形，妒火中烧， 18便把使徒拘捕，关在监里。 19当天晚上，有一位主的天使把狱门打开，领他们出来， 20说：“你们到圣殿去，把这生命之道传给百姓。” 21使徒遵从命令，在黎明的时候来到圣殿开始教导众人。
大祭司和他的同党召集了所有公会5:21 公会是犹太人的最高立法与司法机关。的人和以色列的众长老，然后派人去监狱把使徒押来受审。 22差役来到监狱时，发现使徒已经不见了，就回去禀告，说： 23“我们看见牢门紧锁，守卫都站在门外，但打开门一看，里面却空无一人！”
24圣殿护卫长和祭司长听后，都很困扰，不知道是怎么回事。 25这时有人来报告说：“你们关押在牢里的人正在圣殿里教导人！” 26圣殿护卫长和差役再去把使徒抓回来。这次他们不敢动粗，生怕百姓会用石头打他们。
27使徒被带来后站在公会前，大祭司盘问他们，说： 28“我们不是严禁你们奉耶稣的名去教导百姓吗？你们竟然在耶路撒冷各处传道，还想把杀那人的血债归到我们身上！”
29彼得和其他使徒申辩说：“我们要服从的是上帝，而非人。 30你们钉死在十字架上的耶稣，我们祖先的上帝已经使祂复活了。 31上帝把祂提升到自己的右边，立祂为君王和救主，好赐给以色列人悔改的机会，使他们的罪得到赦免。 32我们就是这些事的见证人，上帝赐给顺服祂之人的圣灵也同样做见证。”
33他们听了，怒气冲天，打算杀掉使徒。 34公会中有一位名叫迦玛列的法利赛人，是个德高望重的律法教师。他站起来，叫人把使徒暂且押到外面， 35然后说：“以色列人啊，你们应当慎重处置这些人。 36不久前，有个名叫杜达的人起来自立山头，吸引了差不多四百个跟随者，但他被杀之后，那些跟随者就各奔东西，销声匿迹了。 37后来，又有个加利利人犹大在户口登记期间鼓动百姓跟随他造反。他被杀之后，那些跟随者也烟消云散了。 38所以，像现在这种情形，我劝大家还是不要管他们，随他们去吧。他们的计划和行为如果是出于人意，终必失败； 39但如果是出于上帝，你们不但无法阻止他们，恐怕反而是在抵挡上帝！”
40公会采纳了他的意见，于是把使徒召回来打了一顿，再次警告他们不可奉耶稣的名传道，才放了他们。 41使徒离开公会后，为自己有资格为主的名受辱而欢喜。 42他们每天在圣殿里及各家各户教导人，传扬耶稣是基督。
Ананија и Сафира
1И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20„Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23„Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28„Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30Бог наших отаца је васкрсао из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
