保罗前往罗马
1他们决定让我们坐船去意大利，于是将保罗和其他囚犯都交给一位皇家兵团的百夫长犹流看管。 2有一艘亚大米田的船准备沿着亚细亚海岸航行。我们上船启航，同船的还有帖撒罗尼迦的马其顿人亚里达古。 3第二天，船停泊在西顿港，犹流宽待保罗，准他探望当地的朋友，接受他们的照应。
4我们从那里启航后，由于遇到逆风，便沿着塞浦路斯的背风岸前行， 5经过基利迦和旁非利亚附近的海域，来到吕迦的每拉。 6百夫长在那里找到一艘从亚历山大驶往意大利的船，吩咐我们换搭那艘船。
7一连多日船速十分缓慢，好不容易才驶近革尼土。因为强风船无法前行，只好沿着克里特背风岸航行，经过撒摩尼角。 8船沿着海岸行进，几经艰难才到达拉西亚城附近的佳澳。
9我们耽误了不少日子，禁食的节期27:9 指犹太人的赎罪日，约在阳历九月、十月间（参见利未记23:27）。已过，航行很危险，保罗劝告众人说： 10“各位，照我看来，如果我们继续航行，不只会损失货物和船只，甚至连我们的性命也难保。” 11但那百夫长只相信船主和舵手的话，不接受保罗的劝告。 12由于佳澳港不适宜过冬，大部分人赞成启航，以为或许可以赶到菲尼基过冬。菲尼基是克里特的一个港口，一面向西南，一面向西北。
惊涛骇浪
13那时，南风徐徐吹来，他们以为可以按计划继续航行，于是起锚沿着克里特行进。 14可是出发不久，便遇到从岛上刮来的猛烈的东北风27:14 “猛烈的东北风”希腊文是“友拉革罗飓风”。， 15船被刮得失去控制，我们只好任船随风漂流。 16船沿着一个叫高达的小岛的背风面前进，大家好不容易才控制住救生船。 17水手把救生船拉上甲板后，又用绳索加固船身。因为怕船会在赛耳底搁浅，于是收起船帆，任船漂流。 18第二天，风浪依然猛烈，他们开始把货物抛进海里。 19第三天，他们又亲手把船上的用具也抛掉了。 20一连好几天都看不到太阳、星辰，风浪肆虐，我们完全放弃了得救的指望。
保罗安慰众人
21这时大家已经多日没有进食，保罗站在他们当中说：“各位当初如果肯听我劝，不离开克里特，就不会遭受这些损失了。 22现在我劝大家放心，你们无人会丧命，只是这艘船保不住了。 23因为昨天晚上，我所归属、所事奉的上帝差遣天使站在我身旁， 24对我说，‘保罗，不用怕，你一定会站在凯撒面前，上帝也会保全所有和你同船的人。’ 25所以请各位放心，我深信上帝所说的话必然会成就。 26只是我们一定会在某个岛上搁浅。”
27第十四天的晚上，我们在亚得里亚海漂来漂去。到了午夜时分，水手都觉得离陆地不远了， 28就探测水深，结果约三十六米深，再往前一点，只有二十七米左右。 29他们怕会触礁，就从船尾抛下四个锚，暂停前进，期待天亮。 30水手们想要弃船逃生，假装要从船头抛锚，却偷偷地把救生船放到海里。 31保罗对百夫长和士兵们说：“除非他们留下来，否则你们都活不了！” 32士兵听了，就砍断绳索，让救生船漂走。
33到了黎明时分，保罗劝大家吃东西，说：“你们提心吊胆、不思饮食已经十四天了。 34我劝你们吃点东西，好活下去，你们必定毫发无损。” 35保罗说完后拿起饼，当众感谢上帝，然后掰开吃。 36于是大家都振作起来，吃了些东西。 37船上共有二百七十六人。 38吃饱了以后，为了要减轻船的重量，他们把麦子抛进海里。
安全登陆
39天亮的时候，水手发现了一片不认识的陆地，看见一个有沙滩的海湾，便决定尽可能在那里靠岸。 40于是砍断锚索，把锚丢在海里，松开舵绳，升起前帆，顺着风势驶向那沙滩。 41可是，遇到两流交汇的水域，就在那里搁了浅，船头卡在那里不能动弹，船尾被大浪撞裂了。
42士兵们想把囚犯全杀掉，怕有人乘机游泳逃走。 43但百夫长为了救保罗，不准他们轻举妄动，下令会游泳的先跳到海里游上岸。 44其余的人利用木板和船体的碎片游上岸。结果，全船的人都安全上岸了。
Pavao plovi u Rim
1Odlučeno je da odjedrimo u Italiju. Pavla i nekolicinu drugih zatvorenika predali su stotniku carske čete Juliju. 2Ukrcali smo se na neku adramitsku lađu koja je plovila u azijska mjesta te otplovili. S nama je bio i neki Makedonac, Aristarh iz Soluna.
3Sutradan smo doplovili u Sidon. Julije je s Pavlom vrlo ljubazno postupao. Dopustio mu je posjetiti prijatelje, da se pobrinu za njegove potrebe. 4Otplovili smo dalje jedreći sjeverno uz Cipar između otoka i kopna jer su puhali suprotni vjetrovi. 5Prošli smo uz cilicijsku i pamfilijsku obalu te stigli u grad Miru u Liciji. 6Ondje stotnik pronađe neku lađu što je iz Aleksandrije plovila u Italiju, pa nas ukrca na nju.
7Nekoliko smo dana sporo plovili i jedva došli do Knida. Kako od vjetra nismo mogli pristati, otplovili smo pod Kretu, do Salmone, 8pa na jedvite jade uz nju do nekoga mjesta zvanog Dobra pristaništa, blizu grada Laseje. 9Mnogo smo vremena izgubili. Plovidba je postala vrlo opasnom jer je već bila jesen,27:9 U grčkome: jer je post (obično koncem rujna ili početkom listopada) već prošao. a Pavao upozori:
10“Ljudi, vidim da će plovidba biti pogibeljna i da ćemo pretrpjeti veliku štetu—ne samo u teretu nego i u našim životima.” 11Ali stotnik je više vjerovao kormilaru i vlasniku broda nego Pavlu. 12Kako luka nije bila prikladna za zimovanje, većina je ljudi predlagala da otplove i pokušaju doći do luke Feniks na Kreti, otvorenoj prema jugozapadu i sjeverozapadu, te da ondje prezimimo.
Oluja na moru
13Tada puhne blagi južnjak te oni, misleći da bi mogli uspjeti u toj nakani, dignu sidro i zaplove uz samu obalu Krete. 14Ali ubrzo zatim silovito zapuše žestok vjetar zvani sjeveroistočnjak. 15Zahvati lađu tako da mu se nije mogla oteti, pa smo se prepustili da nas nosi.
16Kad smo prolazili uz neki otočić zvan Kauda, jedva smo na brod podignuli čamac za spašavanje koji smo vukli za sobom. 17Podignuli su ga da uporabe opremu za spašavanje i da konopcima potpašu lađu. Bojeći se da se ne nasuču na Sirtu uz afričku obalu, spuste plivajuće sidro te smo tako plovili dalje nošeni vjetrom.
18Kako nas je oluja silovito bacala, sutradan izbace s broda teret, 19a treći dan brodsku opremu i sve čega su se domogli. 20Strašna je oluja bjesnjela mnogo dana te se nisu mogli vidjeti ni sunce ni zvijezde. Gubili smo svaku nadu da ćemo se spasiti.
21Dugo već nismo ništa jeli. Pavao stane pred posadu i reče: “Trebali ste me, ljudi, poslušati i ne odlaziti s Krete pa biste izbjegli svu ovu nevolju i štetu. 22Ali sada vam kažem: budite odvažni jer nitko od nas neće stradati iako će lađa potonuti. 23Noćas mi se ukazao anđeo Boga kojemu pripadam i služim 24te mi rekao: ‘Ne boj se, Pavle, jer ćeš sigurno stići pred cara! A Bog ti daruje i da svi tvoji suputnici sigurno doputuju.’ 25Zato se, ljudi, razvedrite! Vjerujem Bogu. Bit će kako mi je rekao. 26Ali nasukat ćemo se na neki otok.”
Brodolom
27Četrnaeste noći oluje, oko ponoći, vjetar nas je gonio amo-tamo po Jadranu. Mornari naslute da se približava nekakvo kopno. 28Bace olovnicu i izmjere dvadeset hvati dubine. Malo zatim opet ju bace i izmjere petnaest hvati. 29Prestraše se da ne nalete na grebene pa bace s krme četiri sidra i počnu se moliti da se brzo razdani. 30Mornari su kanili pobjeći s lađe pa počnu spuštati čamac u more pod izlikom da kane spustiti sidra s pramca. 31Ali Pavao reče stotniku i vojnicima: “Ne ostanu li oni na lađi, nećete se spasiti!” 32Vojnici prerežu užad i puste da čamac padne u more.
33Sve do svanuća Pavao je molio ljude da jedu. “Četrnaest dana niste ni taknuli jelo”, reče. 34“Molim vas, pojedite što za vlastito dobro. Jer neće vam pasti ni vlas s glave.” 35Kad je to rekao, uzme kruh te pred svima zahvali Bogu, razlomi ga i počne jesti. 36Svi se razvedre i uzmu hranu. 37U lađi nas je bilo dvjesto sedamdeset šest duša. 38Kad su se najeli, počnu rasterećivati lađu bacajući žito u more.
39Kad se razdanilo, mornari nisu prepoznali obalu, ali opazili su neki zaljev ravne obale te odluče pokušati onamo zavesti lađu. 40Odvežu zato sidra i puste da padnu u more. Popuste konopce na kormilima i razviju prednje jedro prema vjetru te se usmjere prema obali. 41Ali nalete na plićak i brod se nasuče. Pramac nasjedne i ostane nepomičan, a krmu su razbijali žestoki valovi.
42Vojnici nakane poubijati zatvorenike da koji ne otpliva i ne pobjegne, 43ali im stotnik, želeći poštedjeti Pavla, ne dopusti da to učine. Zapovjedi da oni koji znaju plivati prvi skoče u more i otplivaju do obale, 44a ostalima reče da doplivaju na daskama i olupinama lađe. Tako su svi živi i zdravi dospjeli na kopno.
