1保罗注视着公会的人，说：“弟兄们，我在上帝面前行事为人一向问心无愧。” 2大祭司亚拿尼亚一听，就命那些站在旁边的人打保罗的嘴。 3保罗对亚拿尼亚说：“你这伪君子23:3 “伪君子”希腊文是“粉饰的墙”。，上帝要击打你！你坐在那里不是应当依法审问我吗？你怎么违法叫人打我？”
4站在旁边的人说：“你竟敢辱骂上帝的大祭司？” 5保罗说：“弟兄们，我不知道他是大祭司。我知道圣经上说，‘不可咒诅百姓的官长。’”
6保罗发现他们一些是法利赛人，一些是撒都该人，就在公会中高声说：“弟兄们，我是法利赛人，也是法利赛人的子孙。我因为盼望死人复活，才在这里受审！” 7这句话立刻引起法利赛人和撒都该人之间的争论，公会分成了两派。 8因为撒都该人认为没有复活，也没有天使和灵，而法利赛人认为这些都有。
9众人大声喧嚷，有几个法利赛派的律法教师站起来争辩说：“我们找不出这人有什么错处，也许真的有灵或天使跟他说过话。” 10争论越来越激烈，千夫长怕保罗会被他们扯碎了，就派人把他从人群中救出来，带回军营。
11当天晚上，主站在保罗身旁对他说：“要勇敢！正如你在耶路撒冷为我做了见证，你也必须在罗马为我做见证。”
阴谋杀害保罗
12天亮后，犹太人设下阴谋，并起誓说：“不杀保罗，誓不吃喝！” 13有四十多人参与了这个阴谋。 14他们去见祭司长和长老，说：“我们已经发了誓，不杀保罗不吃饭。 15请你们和公会出面通知千夫长，请他把保罗押到你们这里来，就说要进一步审讯他。我们准备在他到达之前杀掉他！”
16保罗的外甥听到这一阴谋，就去军营通知保罗。 17保罗请来一位百夫长，说：“请赶快带这青年去见千夫长，他有要事禀告！” 18百夫长领那青年去见千夫长，说：“那囚犯保罗叫我带这青年来，说有要事禀告。”
19千夫长就拉着那青年的手走到一旁，私下问他：“你有什么事要告诉我？” 20他说：“那些犹太人约好了，要请求你明天带保罗到公会受审，假装要详细审问他的事。 21你不要答应他们，因为他们有四十多个人会埋伏在半路，并且还起誓说，‘不杀保罗就不吃不喝’。他们现在已经准备就绪，就等你答应了。”
22千夫长听后，就叫他回去，并叮嘱道：“你向我禀告的事，不要告诉别人。”
保罗被押往凯撒利亚
23于是，千夫长召来两名百夫长，吩咐道：“预备二百名步兵、七十名骑兵、二百名长枪手，今晚九时出发去凯撒利亚。 24要给保罗预备坐骑，护送他安全抵达腓利斯总督那里。”
25千夫长写了公文给腓利斯总督，内容如下： 26“克劳狄·吕西亚敬问腓利斯总督大人安。 27这人被犹太人抓住，险些被他们杀害。我得知他是罗马公民，便带兵去救了他。 28为了弄清楚他们控告他的缘由，我押他到犹太人的公会受审， 29发现他被控告与他们的律法有关，他并没有犯该被监禁或处死的罪。 30我得知有人准备暗杀他，便立即护送他到你那里，并通知他的控告者去你那里告他。”
31军兵奉命行事，连夜护送保罗到安提帕底。 32第二天，由骑兵继续护送，其余军兵返回军营。 33他们到了凯撒利亚，将公文呈交总督，把保罗交给他。 34总督看过公文，便问保罗是哪省的人，得知保罗是基利迦人，就说： 35“等告你的人来了，我会审理你的案子。”于是下令把保罗关在希律的王府里。
Павле пред јудејским Већем
1Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ 2Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. 3Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“
4„Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.
5„Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“
6Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам васкрсењу мртвих!“ 7Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. 8Наиме, садукеји говоре да нема васкрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.
9Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ 10Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.
11Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“
Завера против Павла
12Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати23,23 На грчком Трећи ноћни час. пођу на пут до Кесарије. 24За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“ 25Заповедник је затим написао писмо следећег садржаја:
26Клаудије Лисија поздравља уваженог намесника Феликса.
27Јевреји су ухватили овог човека и хтели да га убију. Но, када сам дознао да је римски грађанин, дошао сам с војском и извукао га из њихових руку. 28Пошто сам хтео да сазнам због какве кривице га оптужују, довео сам га пред њихово Велико веће. 29Утврдио сам, међутим, да га они оптужују због спорних питања која се тичу њиховог закона, те да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или тамницу. 30Будући да ми је дојављено да се спрема завера против њега, одмах сам га послао к теби. Његовим тужитељима сам рекао да пред тобом изнесу своје тужбе против њега.
31Војници су поступили према оном што им је било наређено; узели су Павла и ноћу га одвели у Антипатриду. 32Сутрадан су препустили коњици да продужи са њим, а они су се вратили у касарну. 33Кад су стигли у Кесарију, уручили су писмо намеснику и извели Павла пред њега. 34Пошто је прочитао писмо, намесник је упитао Павла одакле је. Кад је сазнао да је из Киликије, 35рекао је: „Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи.“ Онда је наредио да Павле буде под стражом на Иродовом двору.
