但以理书 4 – CCB & NSP

Chinese Contemporary Bible (Simplified)

但以理书 4:1-37

尼布甲尼撒的第二个梦

1尼布甲尼撒王传谕天下各族、各邦、各语种的人:“愿你们大享平安! 2我乐意向你们述说至高的上帝对我所行的神迹奇事。

3“祂的神迹何其伟大!

祂的奇事何其可畏!

祂的国度永远长存,

祂的统治直到万代。

4“我尼布甲尼撒安居在家,在宫中享受荣华。 5但我做了一个梦,令我害怕。我躺在床上的时候,脑中出现的情景和异象使我恐惧。 6我便召巴比伦所有的智者来为我解梦。 7术士、巫师、占星家和占卜者都来了,我将梦告诉他们,他们却不能给我解梦。 8最后但以理来到我面前,他又名伯提沙撒——取自我神明的名,他有圣洁神明的灵。我将梦告诉他,说, 9‘术士的首领伯提沙撒啊,我知道你有圣洁神明的灵,任何奥秘都难不倒你。请你为我解释我梦中所见的异象。

10“‘以下是我躺在床上时脑中出现的异象:我看见大地中央有棵非常高大的树。 11这树长得苍劲有力,高可参天,从地极都能看见。 12它的叶子美丽,果实累累,可作众生的食物。野兽在它的荫下躺卧,飞鸟在它的枝头栖息,一切生灵都从它那里得到食物。

13“‘我躺在床上时脑中出现了异象,我看见一位圣洁的守望者从天而降。 14他大声说,砍倒那棵树,削掉它的枝子,剥光它的叶子,抛散它的果子,使野兽逃离树下,飞鸟离开枝头。 15但把树丕留在地里,用铁环和铜环箍住他留在野地的青草中,让他被天上的露水浸湿,与野兽一起吃草。 16要改变他的人心,给他一个兽心,达七年之久。 17这是守望者的命令,是圣者的决定,要让众生知道至高者主宰世上万国,祂要把国赐给谁就赐给谁,即使是最卑微的人。’

18“这就是我尼布甲尼撒王所做的梦。伯提沙撒啊,你要为我解梦,因为我国中所有的智者都不能为我解梦。但是你能,因为你有圣洁神明的灵。”

但以理解梦

19但以理,又名伯提沙撒,一时非常惊讶,惶恐不安。王说:“伯提沙撒啊,不要因为这梦和梦的意思而惶恐不安。”伯提沙撒回答说:“我主啊,愿这梦发生在恨你的人身上,梦的意思应验在你的仇敌身上。 20你梦见的树苍劲有力,高可参天,从地极都能看见。 21它的叶子美丽,果实累累,可作众生的食物。野兽住在它的荫下,飞鸟宿在它的枝头。 22王啊,这苍劲有力的树就是你,你的威名高达穹苍,你的权柄延至地极。 23王看见圣洁的守望者从天而降,说,‘将这树砍倒、毁灭,但把树丕用铁环和铜环箍住留在野地的青草中,让他被天上的露水浸湿,与野兽一起吃草,达七年之久。’

24“王啊,以下是梦的意思,是至高者裁定要临到我主我王的事: 25你必从人群中被赶走,与野兽同住,像牛一样吃草,被天上的露水浸湿,达七年之久,直到你知道至高者主宰世上万国,祂要把国赐给谁就赐给谁。 26守望者命令留下树丕,表示等到你承认上天掌权后,你将重掌国权。 27王啊,请接受我的劝谏,你要秉公行义,以断绝罪恶;怜悯穷人,以除掉罪过。这样,你的国运也许可以延续。”

梦兆应验

28这一切事果然发生在尼布甲尼撒王身上。 29十二个月后,他在巴比伦王宫的屋顶散步时, 30说:“这宏伟的巴比伦岂不是我用大能建立为京都,以显我的威严和荣耀吗?” 31话未说完,天上就有声音说:“尼布甲尼撒王啊,你听着,你已失去王权。 32你必从人群中被赶走,与野兽同住,像牛一样吃草,达七年之久,直到你知道至高者主宰世上万国,祂要把国赐给谁就赐给谁。” 33这话立刻应验在尼布甲尼撒身上。他从人群中被赶走,像牛一样吃草,身体被天上的露水浸湿,直到他的头发长如鹰毛,指甲长如鸟爪。

34“七年后,我尼布甲尼撒举目望天,恢复了神智,便称颂至高者,赞美、尊崇永活者。

“祂的统治永无穷尽,

祂的国度直到万代。

35世人都微不足道,

祂在天军和世人中独行其道,

无人能拦阻祂的手,

或质问祂的作为。

36“那时,我恢复了神智,也恢复了我的威严和荣耀,重现我国度的辉煌。我的谋士和大臣都来朝见我,我重掌国权,势力比以前更大。 37现在我尼布甲尼撒颂赞、尊崇、敬奉天上的王,因为祂的作为公正,祂行事公平,能够贬抑行为骄傲的人。”

New Serbian Translation

Књига пророка Данила 4:1-37

Други Навуходоносоров сан

1Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:

Нека се умножи ваше благостање!

2Чини ми задовољство да вам кажем о знацима и чудима, које је Бог Свевишњи учинио за мене.

3Како ли су велики његови знаци!

Како ли су силна његова чуда!

Царство његово вечно је царство,

а власт његова траје од нараштаја до нараштаја.

4Ја, Навуходоносор, живео сам спокојно у свом дому, цветајући у свом двору. 5А онда сам уснио сан који ме је преплашио. Док сам био на својој постељи, главом су ми пролазиле слике и виђења која су ме узнемирила. 6Зато сам издао заповест да се доведу сви вавилонски мудраци и да ми саопште тумачење сна. 7Када су дошли чаробњаци, гатари, Халдејци и звездознанци, испричао сам им свој сан, али нису могли да кажу његово тумачење. 8На крају је пред мене дошао Данило, у коме су духови светих богова. (Њему је име и Валтазар, према имену мога бога.) Тада сам му испричао свој сан, говорећи:

9„Валтазаре, главару чаробњака, знам да су у теби духови светих богова, и да ти ниједна тајна не задаје муку. Ево виђења које сам имао, а ти ми реци шта је његово значење. 10У виђењима која су ми на постељи пролазила главом, видео сам једно дрво насред земље; било је веома високо. 11Дрво је порасло и постало моћно. Висином је допирало до неба, тако да се видело са свих крајева земље. 12Лишће му је било предивно, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а на његовим гранама су живеле птице небеске; сва су се створења хранила од њега.

13Док сам гледао виђења која су ми на постељи пролазила главом, гле, с неба сиђе свети стражар. 14Он снажно повика и рече овако: ’Посеците дрво, окрешите му гране, покидајте му лишће и побацајте му род; нека се разбеже звери испод њега и птице са његових грана. 15Ипак, оставите му у земљи пањ с кореном, окован обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави.

Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску. 16Нека му се људско срце промени у срце животињско, и нека седам времена4,16 Или: седам година, као у ст. 23, 25, 32. пређу преко њега.

17То је пресуда коју су стражари одредили, заповест коју су изрекли свети, да би сви живи знали да Свевишњи влада над људским царством. Он га даје коме хоће, и поставља над њим најнижег од људи.’

18То је сан који сам сањао ја, цар Навуходоносор, а ти ми га, Валтазаре, растумачи, пошто ниједан од мудраца у мом царству није могао да ми обзнани његово тумачење. Ипак, ти то можеш, јер је дух светих богова у теби.“

Данило тумачи сан

19На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“

Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље! 20Ти си видео дрво које је толико порасло и постало силно, да је висином досегло до неба, па га је цела земља могла видети. 21Лишће му је било предивно, а урод обилан, те је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а птице небеске живеле у његовим гранама. 22Ти си, царе, то дрво, јер си постао велики и силан! Величина ти је порасла и досегла до неба, а твоја владавина до краја земље.

23Цар је видео и светог стражара, који је сишао са неба и рекао: ’Посеците дрво и уништите га, али му оставите у земљи пањ с кореном, окованог обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску, док преко њега не прође седам времена.’

24Ово је тумачење, о, царе: то је одлука Свевишњега, која ће се извршити на мом господару, цару. 25Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, квасиће те роса небеска, и седам ће времена прећи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће. 26А то што су заповедили да се остави пањ с корењем, значи да ће ти се царство вратити кад спознаш да Небеса владају. 27Зато, о, царе, нека ти мој савет буде угодан: реши се својих греха чинећи правду, и својих безакоња милошћу према сиромасима, да би се продужило твоје благостање.“

Испуњење сна

28Све се то догодило Навуходоносору. 29Након дванаест месеци, док је шетао по крову царског двора у Вавилону, 30цар рече: „Није ли ово велики Вавилон, који сам подигао својом силном моћи себи за царску престоницу, на славу свога величанства?“

31Речи су још биле на царевим уснама кад је сишао глас с неба, говорећи: „Одлучено је за тебе, царе Навуходоносоре: одузима ти се царство. 32Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, и седам ће времена прећи преко тебе, док не увидиш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће.“

33Одлука је одмах спроведена. Навуходоносор је био прогнан из људског друштва, јео је траву, квасила га је роса небеска, коса му је нарасла као орловско перје, а нокти као птичје канџе.

34Када се то време навршило, ја, Навуходоносор, подигао сам своје очи према небу и разум ми се вратио. Тада сам благословио Свевишњег, славећи и величајући онога који живи заувек.

Јер његова је владавина вечна владавина,

а његово царство траје од нараштаја до нараштаја.

35Сви становници земље

ништа не представљају;

он чини шта хоће

с небеском војском

и са становницима земље.

Ништа не може да заустави његову руку,

или да му каже: „Шта то радиш?“

36Истог часа ми се вратио разум, а уз моју царску част вратила ми се и слава и сјај. Тада су ме потражили моји саветници и великаши, па ми је било враћено царство. Уз то сам постао још моћнији. 37Сада ја, Навуходоносор, славим и узвисујем небеског цара, чија су сва дела истина, а путеви правда; он је онај који може да понизи оне који ходе охоло.