Иорам – царь Исроила
1Иорам, сын Ахава, стал царём Исроила на восемнадцатом году правления Иосафата, царя Иудеи, и правил в Сомарии двенадцать лет. 2Он делал зло в глазах Вечного, но не так, как его отец и мать, потому что убрал священный камень Баала3:2 Баал – ханонский бог плодородия и бог-громовержец., который сделал его отец3:2 См. 3 Цар. 16:32-33.. 3И всё же он держался грехов Иеровоама, сына Невата, к которым тот склонил Исроил3:3 См. 3 Цар. 12:25-33.. Он не отступал от них.
Поражение Моава
4Меша, царь Моава, разводил овец и должен был поставлять царю Исроила сто тысяч ягнят и шерсть со ста тысяч баранов. 5Но после смерти Ахава моавский царь восстал против исроильского царя. 6Тогда царь Иорам вышел из Сомарии и собрал всё исроильское войско. 7Ещё он послал сказать Иосафату, царю Иудеи:
– Царь Моава восстал против меня. Ты пойдёшь со мной воевать против Моава?
– Пойду, – ответил он. – Как ты, так и я, мой народ – твой народ, мои кони – твои кони.
8Потом он спросил:
– Какой дорогой мы выступим?
Иорам ответил:
– Через пустыню Эдома.
9И царь Исроила отправился в путь с царём Иудеи и царём Эдома. После семи дней кружной дороги у войска не осталось воды ни для себя, ни для животных, которые были с ними.
10– Горе! – воскликнул царь Исроила. – Вечный созвал нас, трёх царей, чтобы отдать в руки Моава!
11Но Иосафат спросил:
– Неужели здесь нет пророка Вечного, чтобы спросить через него Вечного?
Один из приближённых царя Исроила ответил:
– Здесь есть Елисей, сын Шафата. Он был ближайшим учеником Ильёса.
12Иосафат сказал:
– С ним слово Вечного.
И царь Исроила, Иосафат и царь Эдома пошли к нему.
13Елисей сказал царю Исроила:
– Что у нас с тобой общего? Ступай к пророкам твоего отца и твоей матери.
– Нет, – ответил царь Исроила, – ведь это Вечный созвал нас, трёх царей, чтобы отдать в руки Моава.
14Елисей сказал:
– Верно, как и то, что жив Вечный, Повелитель Сил, Которому я служу, – если бы я не уважал Иосафата, царя Иудеи, то я и не взглянул бы на тебя и даже не заметил. 15А теперь приведите мне арфиста.
И когда арфист играл, на Елисея сошла сила Вечного, 16и он сказал:
– Так говорит Вечный: «Копайте рвы по всей этой долине», 17потому что так говорит Вечный: «Вы не увидите ни ветра, ни дождя, но эта долина наполнится водой, и вы, ваш скот и другие ваши животные будете пить». 18Сделать это для Вечного легко, Он отдаст в ваши руки и Моав. 19Вы захватите все укреплённые и большие города. Вы срубите хорошие деревья, завалите источники и забросаете камнями хорошие поля.
20На следующее утро, в то время, когда приносят жертву, со стороны Эдома потекла вода! И земля наполнилась водой. 21А моавитяне уже прослышали, что цари идут на них войной, и всех мужчин, и молодых, и старых, собрали и поставили на границе. 22Когда рано утром они поднялись, солнце светило на воду, и вода показалась моавитянам красной, как кровь.
23– Это кровь! – сказали они. – Должно быть, цари сражались и перебили друг друга. Что ж, на добычу, Моав!
24Но когда моавитяне пришли к исроильскому лагерю, исроильтяне поднялись и стали разить их, и те побежали. Войдя в Моав, они продолжали разить их. 25Они разрушили города, и каждый воин бросал по камню на всякое хорошее поле, пока оно не было завалено. Они завалили источники и срубили хорошие деревья. Лишь в Кир-Харесете оставались каменные стены, пока пращники не окружили его и не напали на него.
26Когда царь Моава увидел, что проигрывает сражение, он взял с собой семьсот человек, владеющих мечом, чтобы прорваться к царю Эдома, но не смог. 27Тогда он взял первенца, который должен был стать царём вместо него, и принёс его в жертву на городской стене. Это вызвало большое негодование среди исроильтян. Они отступили и вернулись в свою землю.
Јорамова владавина над Израиљем
1Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. 2Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. 3Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.
Рат против Моава
4А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. 5Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. 6Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. 7Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“
Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“
8Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“
9Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.
10Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
11Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“
Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“
12Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.
13Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“
Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
14Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. 15А сада ми доведите свирача.“
Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, 16и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. 17Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. 18А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. 19Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“
20Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.
21Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. 22Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. 23Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“
24Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. 25Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.
26Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. 27Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.
