Осо – царь Иудеи
(3 Цар. 15:8-12)
1Авия упокоился со своими предками и был похоронен в Городе Довуда. Царём вместо него стал его сын Осо, и в его дни в стране десять лет был мир. 2Осо делал то, что было хорошо и правильно в глазах Вечного, его Бога. 3Он убрал чужеземные жертвенники и капища на возвышенностях, разбил священные камни и срубил столбы Ашеры14:3 Столбы Ашеры – культовые символы вавилонско-ханонской богини Ашеры. Ашера считалась матерью богов и людей, владычицей моря и всего сущего.. 4Он велел иудеям искать Вечного, Бога их предков, и исполнять Его законы и повеления. 5Он убрал капища на возвышенностях и жертвенники для благовоний во всех городах Иудеи, и в царстве при нём был мир.
6Пока в стране был мир, он построил в Иудее укреплённые города. Никто не воевал с ним в эти годы, потому что Вечный даровал ему мир.
7– Построим эти города, – сказал он народу Иудеи, – и обнесём их стенами с башнями, воротами и засовами. Земля пока наша, потому что мы искали Вечного, нашего Бога. Мы искали Его, и Он даровал нам мир со всех сторон.
Они принялись строить города и преуспевали в этом.
Поражение эфиопов
8У Осо было войско из трёхсот тысяч воинов из рода Иуды, вооружённых большими щитами и копьями, и двухсот восьмидесяти тысяч из рода Вениамина, вооружённых маленькими щитами и луками. Все они были храбрыми воинами.
9Эфиоп Зерах двинулся на них с миллионным войском и тремя сотнями колесниц и дошёл до города Мареши. 10Осо вышел ему навстречу, и они построились для битвы в долине Цефата у Мареши. 11Осо воззвал к Вечному, своему Богу, и сказал:
– Вечный, никто, кроме Тебя, не сможет помочь бессильному устоять против могучего. Помоги нам, Вечный, Бог наш, потому что мы полагаемся на Тебя и во имя Твоё мы вышли против этого полчища. Вечный, Ты наш Бог, не дай человеку одержать над Тобой победу.
12И Вечный наголову разбил эфиопов перед Осо и иудеями. Эфиопы побежали, 13и Осо со своим войском гнался за ними до города Герара. Из эфиопов пало убитыми так много, что они не смогли больше оправиться от поражения, они были сокрушены перед Вечным и Его войском. Воины Иудеи взяли огромную добычу. 14Они напали на все поселения вокруг Герара и разрушили их, потому что на их жителей напал страх перед Вечным. Они разграбили все эти поселения, унеся с собой много ценных вещей. 15Ещё они напали на кочевья скотоводов и угнали большие стада мелкого скота и верблюдов. Потом они вернулись в Иерусалим.
1Кад се Авија упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Његов син Аса се зацарио уместо њега, а у његово је време у земљи десет година владао мир.
Аса, цар Јуде
2Аса је чинио добро и право у очима Господа, његовог Бога. 3Уклонио је све туђинске жртвенике и жртвене брегове, поразбијао све свете стубове и посекао Аштартине ступове. 4Заповедио је Јуди да траже Господа, Бога својих отаца, и да држе његов Закон и заповести. 5Он је из свих градова у Јуди уклонио жртвене брегове и стубове у част сунца, па је у његово време царство било у миру. 6У Јуди је изградио градове-утврђења јер је за време његове владавине био мир у земљи. Тих година нико није ратовао са њим јер му је Господ дао мир.
7И он рече Јуди: „Хајде да сазидамо ове градове, да их опашемо зидинама, кулама, вратима и решеткама док је још мир у земљи. Тражили смо Господа, нашег Бога, тражили смо га и он нам је дао мир са свих страна.“ Тако су градили и напредовали.
8Аса је имао три стотине хиљада Јудејаца, војнике са штитовима и копљима, као и две стотине осамдесет хиљада Венијаминоваца, штитоноша и луконоша. Све су то били најбољи ратници.
9А Зара Кушанин изађе против Асе са милион војника и три стотине бојних кола. Дошли су до Марисе. 10Аса је изашао пред њега. Постројили су се у бојне редове у долини Сефати, у Мариси.
11Тада завапи Аса Господу, свом Богу, и рече: „О, Господе, теби није тешко да притекнеш у помоћ нејакоме против јаког. О, Господе, наш Боже, на тебе се ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво. О, Господе, ти си наш Бог! Не дозволи да те човек надвлада!“
12Тада Господ пред Асом и пред Јудом удари Кушите и они побегоше. 13Аса и народ који је био са њим су их гонили до Герара тако да нико од Кушита није преживео. Били су разбијени пред Господњим лицем и пред његовом војском која је понела велики плен. 14Разорили су и опленили све градове око Герара јер је на њима био страх Господњи. Много је плена било у тим градовима. 15Разорили су шаторе сточара, заробили мноштво оваца и камила па су се вратили у Јерусалим.
