Вторжение египтян в Иудею
(3 Цар. 14:25-28)
1После того как Реховоам утвердил свою власть и стал силён, он вместе со всем Исроилом12:1 То есть Иудея; так же во многих местах данной книги. Автор Летописей считает граждан Иудеи истинным Исроилом, народом Всевышнего. См. вступление к книге «Первая летопись». оставил Закон Вечного. 2Они нарушили верность Вечному, и вот Сусаким12:2 Сусаким – фараон Шешонк I, основатель XXII (ливийской) династии, правил с 950 по 929 гг. до н. э., царь Египта, на пятом году правления Реховоама напал на Иерусалим. 3С тысячью и двумя сотнями колесниц, шестьюдесятью тысячами всадников и бесчисленным множеством пеших воинов из ливийцев, сукхитов и эфиопов, которые пришли с ним из Египта, 4он завладел всеми укреплёнными городами Иудеи и подошёл к самому Иерусалиму. 5Пророк Шемая пришёл к Реховоаму и к вождям Иудеи, которые собрались в Иерусалиме из-за страха перед Сусакимом, и сказал им:
– Так говорит Вечный: Вы оставили Меня, и Я оставлю вас и отдам в руки Сусакиму.
6Вожди Исроила и царь смирились и сказали:
– Вечный праведен.
7Когда Вечный увидел, что они смирились, тогда к Шемае было слово Вечного:
– Так как они смирились, Я не истреблю их и вскоре спасу. Мой гнев не изольётся на Иерусалим через Сусакима. 8Но им придётся покориться ему, чтобы они познали разницу между служением Мне и служением царям чужих земель.
9Когда Сусаким, царь Египта, пришёл в Иерусалим, он унёс сокровища храма Вечного и сокровища царского дворца. Он забрал всё, включая и золотые щиты, которые сделал Сулаймон. 10Царь Реховоам сделал вместо них щиты из бронзы и вверил их начальникам стражи, что охраняла вход в царский дворец. 11Всякий раз, когда царь шёл в храм Вечного, стража со щитами шла с ним, а после этого возвращала их в комнату стражи.
12Так как Реховоам смирил себя, гнев Вечного на него прекратился и не погубил его окончательно. Да и в Иудее было что-то доброе.
Конец правления Реховоама
(3 Цар. 14:21-24, 29-31)
13Царь Реховоам утвердился в Иерусалиме и царствовал. Ему был сорок один год, когда он стал царём, и правил он семнадцать лет в Иерусалиме, городе, который Вечный избрал среди всех родов Исроила для пребывания там. Мать Реховоама звали Наама, она была аммонитянкой. 14Он творил зло, потому что не отдал своего сердца тому, чтобы искать Вечного.
15События царствования Реховоама, от первых до последних, описаны в «Записях пророка Шемаи» и в «Записях провидца Иддо», вошедших в родословия. Между Реховоамом и Иеровоамом всё время шла война. 16Реховоам упокоился со своими предками и был похоронен в Городе Довуда. И царём вместо него стал его сын Авия.
Сисак напада Јерусалим
1Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. 2Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, 3са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. 4Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.
5Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“
6И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“
7А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, 8али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“
9Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. 10Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. 11Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.
12Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.
13Тако је Ровоам ојачао и владао у Јерусалиму, а имао је четрдесет једну годину када се зацарио. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је од свих израиљских племена Господ изабрао да у њему настани своје име. Мајка му је била Амонка и звала се Нама. 14Ипак, чинио је зло и није свим срцем тражио Господа.
15Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи пророка Семаје и у родослову видеоца Ида? Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. 16Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду, а уместо њега се зацарио Авија, његов син.
