1Жители Кириат-Иеарима пришли и забрали сундук Вечного. Они принесли его в дом Авинадава на холме и посвятили его сына Элеазара охранять сундук Вечного.
Поражение филистимлян в Мицпе
2Долгое время, на протяжении двадцати лет, сундук оставался в Кириат-Иеариме, и весь народ Исроила плакал и искал Вечного7:2 О дальнейшей судьбе сундука Всевышнего читайте, начиная со 2 Цар. 6:2.. 3Самуил сказал всему народу Исроила:
– Если вы обращаетесь к Вечному от всего сердца, то избавьтесь от чужеземных богов и статуй Астарты7:3 Астарта – ханонская богиня любви и плодородия, богиня-воительница., отдайте себя Вечному, служите только Ему, и Он спасёт вас от руки филистимлян.
4Тогда исроильтяне избавились от своих статуй Баала7:4 Баал – ханонский бог плодородия и бог-громовержец. и Астарты и служили только Вечному.
5Самуил сказал:
– Соберите весь Исроил в Мицпе, и я буду просить Вечного за вас.
6Собравшись в Мицпе, они черпали воду и выливали её перед Вечным. В тот день они постились, говоря:
– Мы согрешили против Вечного.
(Самуил был судьёй Исроила в Мицпе.)
7Когда филистимляне услышали, что исроильтяне собрались в Мицпе, их правители выступили против Исроила. Узнав об этом, исроильтяне испугались. 8Они сказали Самуилу:
– Взывай о нас к Вечному, нашему Богу, не переставая, чтобы Он избавил нас от руки филистимлян.
9Тогда Самуил взял молочного ягнёнка и принёс его во всесожжение Вечному. Он взывал к Вечному об Исроиле, и Вечный ответил ему.
10В то время как Самуил приносил жертву всесожжения, филистимляне приблизились, чтобы напасть на Исроил. Но на этот раз Вечный разразился на филистимлян сильным громом и привёл их в такой ужас, что они были наголову разбиты исроильтянами. 11Мужчины Исроила выступили из Мицпы и преследовали филистимлян, убивая их вплоть до окрестностей Бет-Кара. 12Тогда Самуил взял камень и поставил его между Мицпой и Шеном. Он назвал его Эвен-Езер («камень помощи»), говоря: «До этого места Вечный помог нам».
13Так филистимляне были побеждены и не вторгались больше в землю исроильтян. Пока был жив Самуил, рука Вечного была обращена против филистимлян. 14Города от Экрона до Гата, захваченные филистимлянами у Исроила, возвратились к Исроилу, и он освободил от власти филистимлян прилегающие земли. Между Исроилом и аморреями также был мир.
15Самуил оставался судьёй над Исроилом всю свою жизнь. 16Из года в год он обходил Вефиль, Гилгал и Мицпу и повсюду судил исроильтян. 17Но он всегда возвращался в Раму, где был его дом, и там тоже судил исроильтян. Там же он построил жертвенник Вечному.
Повратак Господу и победа над Филистејцима
1Људи из Киријат-Јарима дођу и однесу Ковчег Господњи у кућу Авинадавову на брду, а његовог сина, Елеазара, посвете да чува Ковчег Господњи. 2Прошло је много времена – двадесет година – од дана кад је Ковчег остао у Киријат-Јариму. Читав је дом Израиљев чезнуо за Господом.
3Самуило рече свем дому Израиљевом: „Ако се свим својим срцем враћате Господу, уклоните из своје средине стране богове и Аштарте. Усмерите своје срце ка Господу и служите једино њему, па ће вас избавити из руку Филистејаца.“ 4Тада су Израиљци уклонили Вале и Аштарте те су служили једино Господу.
5Самуило рече: „Окупите сав Израиљ у Миспи да се помолим Господу за вас.“ 6Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.
7Филистејци су дочули да су се Израиљци окупили у Миспи. Тада су се подигли кнезови филистејски да нападну Израиљ. Кад су то чули Израиљци уплашили су се Филистејаца. 8Израиљци рекоше Самуилу: „Не престај вапити за нас Господу да нас избави из руку Филистејаца.“ 9Самуило узе једно јагње одојче и принесе га као свеспалницу Господу. Потом је Самуило завапио Господу за Израиља, и Господ га је услишио.
10Док је Самуило приносио жртву свеспалницу, Филистејци су се приближили да нападну Израиља. Али Господ загрме јаком грмљавином у тај дан против Филистејаца и смете их, тако да су били потучени од Израиља. 11Израиљци су изашли из Миспе и дали се у потеру за Филистејцима тукући их све до испод Вет-Хара.
12Тада је Самуило узео један камен и поставио га између Миспе и Сена и назвао га Евен Езер7,12 Евен Езер значи камен помоћи. рекавши: „Довде нам Господ поможе.“
13Тако су Филистејци били понижени, те нису више упадали на израиљску земљу. Рука је Господња притискала Филистејце целог Самуиловог века. 14Израиљ је повратио градове од Акарона до Гата, које су му Филистејци узели. Израиљ је, такође, ослободио и њихово подручје из руку Филистејаца. Између Аморејаца и Израиља владао је мир.
15Самуило је био судија Израиљу целог свог живота. 16Он је сваке године обилазио Ветиљ, Миспу и Галгал и деловао као судија над Израиљем у свим тим местима. 17Потом би се враћао у Раму, јер му је тамо била кућа. И тамо је био судија над Израиљем. А тамо је подигао и жртвеник Господу.
