1И когда Самуил говорил, весь Исроил слушал.
Филистимляне захватывают сундук соглашения
Исроильтяне выступили, чтобы сразиться с филистимлянами. Они расположились станом при Эвен-Езере, а филистимляне – при Афеке. 2Филистимляне выставили свои силы навстречу Исроилу, и в битве исроильтяне были разбиты филистимлянами, потеряв на поле сражения около четырёх тысяч человек. 3Когда воины вернулись в стан, старейшины Исроила спросили:
– Почему Вечный отдал нас сегодня на поражение филистимлянам? Давайте принесём из Шило сундук соглашения с Вечным, чтобы он4:3 Или: «чтобы Он». был с нами и спас нас от руки врагов.
4Народ послал в Шило несколько человек, и они принесли сундук соглашения с Вечным, Повелителем Сил, Который восседает на херувимах4:4 Херувим – один из высших ангельских чинов. См. также пояснительный словарь.. А двое сыновей Илия, Хофни и Пинхас, пришли вместе с людьми, нёсшими сундук соглашения со Всевышним. 5Когда сундук соглашения с Вечным был доставлен в лагерь, все исроильтяне подняли такой громкий крик, что земля откликнулась эхом. 6Услышав шум восклицаний, филистимляне спросили:
– Что значит этот крик в еврейском лагере?
Узнав, что в лагерь доставлен сундук Вечного, 7филистимляне испугались.
– Боги пришли4:7 Или: «Всевышний пришёл». в их лагерь, – говорили они. – Мы попали в беду! Ничего подобного до сих пор не случалось. 8Горе нам! Кто избавит нас от руки этих могучих богов? Это же те боги, которые поразили4:8 Или: «…от руки Этого могучего Бога? Это же Тот Бог, Который поразил…» египтян в пустыне всяческими наказаниями. 9Крепитесь, филистимляне! Мужайтесь, чтобы не быть рабами у евреев, как они были у вас. Будьте мужественными и сражайтесь!
10Филистимляне сразились, и исроильтяне были разбиты, потерпев большое поражение. Все разбежались по своим шатрам. Исроил потерял в сражении тридцать тысяч пеших воинов. 11Сундук Всевышнего был захвачен, а двое сыновей Илия, Хофни и Пинхас, погибли.
Смерть в доме Илия
12В тот же самый день один вениамитянин бежал с места сражения и пришёл в Шило. Его одежды были разорваны, а голова покрыта пылью4:12 Такой внешний вид был знаком глубокой скорби.. 13Когда он пришёл, Илий сидел у обочины и смотрел на дорогу, потому что его сердце волновалось за сундук Всевышнего. Когда человек вошёл в город и рассказал, что случилось, весь город поднял вопль. 14Услышав это, Илий спросил:
– Что это за шум?
Вениамитянин поспешил прийти к Илию, 15которому было девяносто восемь лет и чьи глаза померкли настолько, что он не мог видеть.
16Вениамитянин сказал Илию:
– Я только что с места сражения, я бежал оттуда сегодня.
Илий спросил:
– Что случилось, сын мой?
17Вестник ответил:
– Исроил бежал перед филистимлянами, войско понесло тяжёлые потери. Двое твоих сыновей, Хофни и Пинхас, мертвы, а сундук Всевышнего захвачен.
18Когда он упомянул о сундуке Всевышнего, Илий упал навзничь со своего сиденья у ворот. Он сломал себе шею и умер, потому что был стар и грузен. Он был судьёй4:18 В период после завоевания Ханона и до восшествия на престол царей Всевышний ставил вождей, называемых судьями, которые защищали и управляли исроильским народом. Об этом можно прочитать в книге Судей. в Исроиле сорок лет.
19Его невестка, жена Пинхаса, была тогда беременна и скоро должна была родить. Когда она услышала о том, что сундук Всевышнего захвачен, а её свёкор и муж умерли, она согнулась от боли, потому что у неё начались схватки, и родила. 20Когда она умирала, женщины, которые ухаживали за ней, говорили:
– Не бойся, ты родила сына.
Но она не отвечала и ни на кого не обращала внимания. 21Она назвала мальчика Ихавод («бесславный»), говоря: «Слава покинула Исроил», потому что сундук Всевышнего был захвачен, а её свёкор и муж погибли. 22Она сказала:
– Слава покинула Исроил, потому что сундук Всевышнего захвачен.
Пораз Израиљаца; Ковчег савеза отет
1Но, Самуилова је реч била намењена свему Израиљу. Израиљци су изашли у бој против Филистејаца. Утаборили су се код Евен Езера а Филистејци код Афека. 2Филистејци су се сврстали у бојни ред да се сукобе с Израиљцима. Повела се битка, али су Израиљци били поражени од Филистејаца, који су побили неких четири хиљаде људи на бојном пољу. 3Кад се народ вратио у табор, израиљске старешине рекоше: „Зашто нас је Господ поразио данас пред Филистејцима? Хајде да из Силома узмемо Ковчег савеза Господњег! Кад он дође међу нас избавиће нас од наших непријатеља.“
4Пошаљу они људе у Силом и узму оданде Ковчег савеза Господа над војскама, који седи над херувимима. Тамо са Ковчегом Божијег савеза била су оба Илијева сина. Офније и Финес.
5Кад је Ковчег Господњег савеза дошао у табор сав Израиљ повика громким гласом, тако да се земља потресла. 6Филистејци су чули поклик, па су рекли: „Какав је ово громки поклик у јеврејском табору?“
На вест да је Ковчег Господњи дошао у табор, 7Филистејци се уплашише. Говорили су: „То је Бог дошао у табор! Тешко нама! Овако се нешто никада није догодило! 8Јао нама! Ко ће нас избавити из руку ових моћних богова? То су они богови што су ударили Египћане свакојаким пошастима у пустињи. 9Охрабрите се! Држите се мушки, Филистејци, да не будете робови Јеврејима, као што су они били робови вама. Држите се мушки и борите се!“
10Филистејци ступе у бој и потуку Израиљце, те ови побегну сваки у свој шатор. Пораз је био веома велики. На израиљској страни пало је тридесет хиљада пешака. 11Ковчег Божији је био отет, а оба Илијева сина, Офније и Финес, погибоше.
Илијева смрт
12Тог истог дана дотрчи неки Венијаминовац из бојног реда и дође у Силом. Имао је исцепану одећу а на глави прашину. 13Кад је стигао, Илије је седео на столици крај пута мотрећи, јер му је срце стрепило због Ковчега Божијег. Кад је човек дошао у град и испричао шта се догодило, цео је град закукао.
14Илије је чуо кукњаву, па је упитао: „Каква је ово бука?“
Човек пожури да обавести Илија. 15Илију је било деведесет осам година; очи су му биле укочене, па није могао да види. 16Човек рече Илију: „Долазим с бојног поља. Побегао сам данас из бојног реда.“
Илије упита: „Шта се догодило, сине мој?“
17Гласник одговори: „Израиљци су побегли пред Филистејцима; народ је претрпео велики пораз. Оба твоја сина, Офније и Финес, су погинула, а Ковчег Божији је отет!“
18Кад је споменуо Ковчег Божији, Илије паде са столице уназад, крај градске капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак човек. Био је судија у Израиљу четрдесет година.
19А његова снаха, жена Финесова, била је пред самим порођајем. Кад је чула вест да је отет Ковчег Божији и да су јој умрли свекар и муж, сави се и роди, јер су је ухватили трудови. 20Док се растављала с душом, рекоше јој жене што су стајале око ње: „Не бој се, родила си сина.“ Међутим, она није одговорила, нити је марила.
21Дечаку је дала име „Ихавод“4,21 Име Ихавод значи где је слава? или отишла је слава., рекавши: „Отишла је слава од Израиља“, зато што је Ковчег Божији био отет, и због свекра и мужа. 22Зато је рекла: „Отишла је слава од Израиља, јер је отет Ковчег Божији.“
