1Сундук Всевышнего принесли и поставили в шатре, который разбил для него Довуд, и принесли Всевышнему жертвы всесожжения и жертвы примирения. 2Закончив приносить жертвы всесожжения и жертвы примирения, Довуд благословил народ во имя Вечного. 3Затем он раздал каждому исроильтянину – и мужчинам, и женщинам – по одной лепёшке, по куску жареного мяса16:3 Или: «немного инжира». и по связке изюма. 4Он поставил некоторых из левитов служить перед сундуком Вечного, чтобы они взывали, благодарили и прославляли Вечного, Бога Исроила: 5Ософ был руководителем, Закария – вторым после него, затем Иеил, Шемирамот, Иехиил, Маттафия, Элиав, Беная и Овид-Эдом с Иеилом. Они должны были играть на лирах и арфах, Ософ на тарелках, 6а священнослужители Беная и Иахазиил постоянно трубить в трубы перед сундуком соглашения со Всевышним.
Хвалебная песнь Довуда
(Заб. 104:1-15; 95:1-13; 105:1, 47-48)
7В тот день Довуд впервые дал Ософу и его сородичам песню для прославления Вечного:
8Славьте Вечного, призывайте Его имя,
возвещайте народам о Его делах.
9Воспойте Ему, пойте Ему хвалу,
рассказывайте о всех Его чудесах.
10Хвалитесь Его святым именем,
пусть веселятся сердца ищущих Вечного.
11Ищите Вечного и силу Его,
всегда ищите Его лица.
12Помните чудеса, которые Он сотворил,
знамения Его и суды, что Он произнёс,
13о потомки Исроила, раба Его,
о сыны Якуба, избранные Его!
14Он – Вечный, наш Бог,
суды Его по всей земле.
15Вечно помните Его соглашение –
слово, данное Им для тысяч поколений, –
16соглашение, заключённое с Иброхимом,
и клятву, данную Исхоку.
17Он поставил его Якубу законом,
Исроилу – вечным соглашением,
18сказав: «Я отдам тебе Ханонскую землю
в удел твоего наследия»16:15-18 См. Нач. 15:18-21; 26:3-4; 28:13-14..
19Когда они были малочисленны и незначительны
и были чужеземцами на этой земле,
20то скитались от народа к народу
и из царства в царство.
21Он никому не давал их притеснять
и укорял за них даже царей,
22говоря: «Не трогайте помазанников Моих,
и пророкам Моим не делайте зла»16:19-22 См. Нач. 12:10-20; 20..
23Пойте Вечному, все жители земли,
говорите о Его спасении каждый день.
24Возвещайте славу Его среди народов,
чудеса Его – среди всех людей,
25потому что велик Вечный и достоин всякой хвалы;
Он внушает трепет более всех богов.
26Все боги народов – лишь идолы,
а Вечный небеса сотворил.
27Слава и величие перед Ним,
сила и радость под кровом Его.
28Воздайте Вечному, все народы,
воздайте Ему славу и силу,
29воздайте славу имени Вечного.
Принесите дары и предстаньте пред Ним;
прославьте Вечного в великолепии Его святости16:29 Или: «в святом облачении прославьте Вечного»; или: «прославьте Вечного в Его великолепном святилище»..
30Трепещи перед Ним, вся земля!
Прочно мир утверждён – не поколеблется.
31Да возвеселятся небеса и возликует земля,
и да скажут народам: «Вечный правит!»
32Да восшумит море и всё, что в нём,
да возрадуется поле и всё, что на нём,
33и да возликуют деревья лесные,
возликуют перед Вечным,
ведь Он идёт судить землю.
34Славьте Вечного, потому что Он благ
и милость Его – навеки!
35Взывайте: «Спаси нас, Всевышний, Спаситель наш,
собери нас, защити нас от народов,
чтобы славить нам Твоё святое имя
и Твоей славою хвалиться».
36Хвала Вечному, Богу Исроила,
от века и до века!
И весь народ сказал: «Аминь!»16:36 Аминь – еврейское слово, которое переводится как «да, верно, воистину так» или «да будет так». и «Хвала Вечному!»
Служение Вечному в Иерусалиме и Гаваоне
37Довуд оставил Ософа и его сородичей перед сундуком соглашения с Вечным, чтобы они служили там постоянно, в соответствии с нуждами каждого дня. 38Ещё он оставил Овид-Эдома и шестьдесят восемь его сородичей, чтобы они служили вместе с ними. Овид-Эдом, сын Иедутуна, и Хоса были привратниками.
39Довуд оставил священнослужителя Цадока и его собратьев-священнослужителей перед священным шатром Вечного в Гаваоне, 40чтобы они постоянно приносили Вечному всесожжения на жертвеннике для всесожжений утром и вечером, так, как написано в Законе Вечного, который Он дал Исроилу16:40 Хотя сундук соглашения находился в Иерусалиме, Исроил продолжал совершать жертвоприношения в шатре, который находился в Гиве, до построения храма Сулаймоном. См. 1:13 и 5:5.. 41С ними были Еман и Иедутун с прочими избранными, которые были назначены поимённо, чтобы славить Вечного, ведь «милость Его – навеки». 42Еман и Иедутун отвечали за игру на трубах и тарелках, а также на прочих музыкальных инструментах, когда пелись песни Всевышнему. Сыновья Иедутуна были поставлены у ворот.
43Когда весь народ разошёлся по домам, вернулся к себе и Довуд, чтобы благословить своих домашних.
Ковчег савеза у шатору
1Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. 2Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. 3Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: 5Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. 6Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.
7Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:
8Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
9Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
10Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
11Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
12Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
13О, семе Израиљево, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
14Он је Господ, Бог наш, судови су његови
по свој земљи.
15Сећајте се увек његовог савеза,
речи што је заповедио за хиљаду нараштаја,
16који је склопио са Аврахамом,
и којим се заклео Исаку,
17за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
18говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
19Док вас је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
20лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
21није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве.
22„Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
23Певај Господу, сва земљо,
дан за даном навешћујте његово спасење.
24Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
25Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
26Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
27Пред њим су слава и величанство,
на његовом су месту сила и радост.
28Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
29дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите пред њега,
клањајте се Господу сјајном у светости,
30дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31Нека се радују небеса,
нека се весели земља,
нека се говори међу народима: „Господ влада!“
32Нека хучи море и све што је у њему,
нек се радује поље и све што је на њему.
33Тада ће певати шумско дрвеће пред Господом,
јер он долази да суди земљи.
34Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
35Реците: „Спаси нас, Боже нашега спасења,
скупи нас, избави нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.“
36Благословен да је Господ,
Бог Израиљев, од века до века.
И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“
37Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, 38а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.
39Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, 40да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. 41С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ 42Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.
43Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.
