У горы Синай
1Исроильтяне достигли Синайской пустыни ровно через два месяца после ухода из Египта. 2Покинув Рефидим, они пришли в Синайскую пустыню, где остановились у подножия горы.
3Мусо взошёл к Всевышнему на гору. Вечный обратился к нему с горы и сказал:
– Скажи потомкам Якуба, народу Исроила: 4«Вы видели, что Я сделал с Египтом и как Я нёс вас на орлиных крыльях и привёл к Себе. 5Итак, если вы будете всецело повиноваться Мне и соблюдать священное соглашение, то из всех народов лишь вы будете Моим драгоценным достоянием. Вся земля Моя, 6но вы будете у Меня царством священнослужителей, святым народом». Скажи это исроильтянам.
7Мусо спустился, позвал старейшин народа и передал им то, что ему повелел сказать Вечный. 8Народ ответил единогласно:
– Мы исполним всё, что сказал Вечный.
Мусо передал их ответ Вечному.
9Вечный сказал Мусо:
– Я приду к тебе в густом облаке, чтобы народ услышал, как Я говорю с тобой и навсегда поверил тебе.
Мусо передал Вечному всё, что сказал народ. 10Вечный ответил Мусо:
– Пойди к народу и освяти его сегодня и завтра. Пусть они выстирают одежду 11и приготовятся к третьему дню, потому что тогда Вечный сойдёт на гору Синай у них на глазах. 12Установи для народа границу вокруг горы и скажи им: «Остерегайтесь подниматься на гору и касаться её подножия. Всякий, кто коснётся горы, непременно будет предан смерти. 13Его забьют камнями или пронзят стрелами: его нельзя будет коснуться рукой. Человек ли то или животное – ему не жить». Лишь когда протяжно протрубит рог, они могут подниматься на гору.
14Спустившись к народу с горы, Мусо освятил его. Они выстирали одежду. 15Он сказал народу:
– Приготовьтесь к послезавтрашнему дню. Воздержитесь от близости с женщинами.
16Утром третьего дня были гром и молния, густое облако над горой и громкий трубный звук. Все, кто был в лагере, задрожали. 17Мусо вывел народ из лагеря навстречу Всевышнему, и они встали у подножия горы. 18Гора Синай была застлана дымом, потому что Вечный сошёл на неё в огне. От неё поднимался дым, словно из печи. Вся гора сильно дрожала, 19а трубный звук становился всё громче и громче. Мусо говорил, и Всевышний отвечал ему громовым голосом.
20Вечный сошёл на вершину горы Синай и позвал туда Мусо. Когда Мусо поднялся, 21Вечный сказал ему:
– Сойди и предупреди народ, чтобы они не переступали границу, чтобы посмотреть на Вечного, иначе многие из них умрут. 22Даже священнослужители, которые приближаются к Вечному, должны освятить себя, иначе Вечный покарает их.
23Мусо сказал Вечному:
– Народ не может подняться на гору Синай, ведь Ты Сам предупредил нас: «Установите границу вокруг горы и освятите её».
24Вечный ответил:
– Сойди и приведи с собой Хоруна. Священнослужители и народ пусть не переступают границу, чтобы подняться ко Мне, иначе Я их покараю.
25Мусо сошёл к народу и передал всё это.
На Синају
1Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на сам тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. 2Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.
3Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: 4’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. 5А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. 6Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“
7Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. 8А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.
9Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“
Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, 10Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. 11Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. 12Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. 13Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“
14Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. 15Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“
16А трећега дана, у сам освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. 17Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. 18Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. 19Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.
20И тако је Господ сишао19,20 Ово је пример сажимајућег наратива, с обзиром да је Господ већ сишао на гору, према стиху 16. на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. 21Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. 22А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“
23„Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти сам опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“
24„Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“
25Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.
