Рахав и лазутчики
1Иешуа, сын Нуна, тайно послал из лагеря, расположенного в Шиттиме, двух лазутчиков.
– Пойдите, осмотрите эту землю, – сказал он, – особенно Иерихон.
Они отправились и пришли в дом блудницы, которую звали Рахав, и остались там ночевать.
2Царю Иерихона донесли:
– Какие-то исроильтяне пришли сюда вечером, чтобы разведать эту землю.
3И царь Иерихона послал людей сказать Рахав: «Выведи людей, которые пришли к тебе домой, потому что они пришли, чтобы разведать эту землю».
4Но женщина спрятала тех двоих мужчин. Она сказала:
– Да, ко мне приходили эти люди, но я не знала, откуда они. 5В сумерки, когда наступило время запирать городские ворота, эти люди ушли. Я не знаю, куда они пошли. Поспешите вслед за ними, и вы сможете их догнать.
6(А она отвела их на крышу и спрятала среди разложенных там снопов льна.)
7Преследователи бросились в погоню за лазутчиками по дороге, что ведёт к бродам на Иордане, и, как только они вышли, ворота заперли.
8Прежде чем лазутчики легли спать, Рахав поднялась к ним на крышу 9и сказала:
– Я знаю, что Вечный отдал эту землю вам, и великий страх перед вами охватил нас. Всех жителей этой страны охватил ужас перед вами. 10Мы слышали о том, что Вечный осушил ради вас воды Тростникового моря2:10 Тростниковое море – буквальный перевод с языка оригинала. Среди современных специалистов существуют различные мнения, о каком водоёме здесь идёт речь. Тростниковым морем могли называть как цепи озёр, расположенных на Суэцком перешейке и, вероятно, соединявшихся тогда проливами с Красным морем, так и Суэцкий и Акабский заливы Красного моря (см. напр., 3 Цар. 9:26). В Инджиле эти же воды названы Красным морем., когда вы вышли из Египта, и о том, что вы сделали с Сигоном и Огом, двумя царями аморреев к востоку от Иордана, которых вы полностью истребили. 11Когда мы услышали об этом, наши сердца обессилели и каждый пал духом из-за вас, потому что Вечный, ваш Бог, – это Бог на небе вверху и на земле внизу. 12Итак, пожалуйста, поклянитесь мне Вечным, что вы проявите милость к моей семье, как я проявила милость к вам. Дайте верный знак, 13что вы сохраните жизнь моему отцу и матери, моим братьям и сёстрам и всем их семьям и что вы спасёте нас от смерти.
14– Наши жизни за ваши жизни! – заверили её лазутчики. – Если ты не выдашь нас, мы проявим к тебе милость и верность, когда Вечный даст нам эту землю.
15И она помогла им спуститься вниз по верёвке через окно, так как дом, где она жила, находился в городской стене. 16Она сказала им:
– Идите к холмам, чтобы преследователи вас не нашли. Спрячьтесь там на три дня, пока они не вернутся, а потом идите своим путём.
17Лазутчики сказали ей:
– Мы будем свободны от клятвы, которую ты с нас взяла, 18если, когда мы войдём в эту землю, ты не привяжешь этот алый шнур к окну, через которое ты нас спустила, и если ты не приведёшь твоих отца и мать, твоих братьев и всю свою семью в твой дом. 19Если кто-нибудь выйдет из твоего дома на улицу, он сам будет повинен в своей смерти. Мы не будем за это в ответе. Но в смерти любого, кто будет у тебя в доме, мы будем повинны, если на него поднимут руку. 20Но если ты выдашь нас, мы будем свободны от клятвы, которую ты с нас взяла.
21– Хорошо, – ответила она, – пусть будет так, как вы сказали.
Она отпустила их и привязала к окну алый шнур.
22Они ушли, отправившись к холмам, и оставались там три дня, пока преследователи, обыскав всю дорогу, не вернулись, так и не найдя их. 23После этого те двое мужчин отправились в обратный путь. Они спустились с холмов, перешли вброд реку, пришли к Иешуа, сыну Нуна, и рассказали ему обо всём, что с ними произошло. 24Они сказали Иешуа:
– Вечный, несомненно, отдал всю эту землю в наши руки. Все её жители охвачены ужасом перед нами.
Исус Навин шаље уходе у Јерихон
1Исус, син Навинов, је из Ситима тајно послао двојицу ухода. Рекао им је: „Идите и извидите земљу и Јерихон.“ Они су отишли и дошли к једној жени, блудници, која се звала Рахава, и тамо преноћили.
2То је јављено јерихонском цару: „Ево, ноћас су дошли неки људи, Израиљци, да уходе земљу.“ 3Тада је јерихонски цар послао људе к Рахави, и поручио: „Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе целу земљу.“
4Међутим, жена је одвела она два човека и сакрила их. Затим је рекла: „Јесте, ти људи су дошли к мени, али ја нисам знала одакле су. 5А када се увече затварала градска капија, ти људи су отишли. Не знам куда су се запутили. Пожурите за њима, да их стигнете.“ 6У ствари, она их је била одвела на кров и сакрила их међу снопље лана које је разастрла на крову. 7Људи су се онда дали у потеру за њима према Јордану, све до газа реке. Кад су гониоци изашли, градска капија се затворила за њима.
8А пре него што су уходе отишле на починак, она се попела к њима на кров 9и рекла им: „Знам да вам је Господ предао ову земљу, јер нас је обузео ужас од вас, па стрепе од вас сви житељи земље. 10Чули смо, наиме, како је Господ исушио воду Црвенога мора пред вама када сте изашли из Египта, и шта је учинио Огу и Сихону, двојици аморејских царева, с друге стране Јордана, које сте истребили. 11Кад смо то чули, сишло нам је срце у пете, тако да ниједноме човеку није остало храбрости да вам се одупре, јер Господ, Бог ваш, јесте Бог који је горе на небесима и доле на земљи.
12Сада ми се закуните Господом да ћете исказати милост мојој породици, као што сам ја вама исказала милост. Дајте ми поуздан знак 13да ћете ми поштедети оца и мајку, браћу и сестре и све њихове, и да ћете нас избавити од смрти.“
14Људи јој одговорише: „Својим животом јамчимо за вас! Ако нас не издате, исказаћемо вам милост и верност, кад нам Господ преда земљу.“
15Тада их је Рахава конопцем спустила кроз прозор, јер је њена кућа била наслоњена на градски зид, тако да је живела на зиду. 16Још им је рекла: „Идите у горе да вас не стигну ваши гониоци. Кријте се три дана, док се потера не врати; онда идите својим путем.“
17Људи јој рекоше: „Твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати, 18уколико, кад уђемо у земљу, не привежеш ову црвену врпцу за прозор кроз који нас спушташ. Онда сакупи код себе, у својој кући, свога оца и своју мајку и своју браћу и сву своју породицу. 19Ко ступи напоље преко прага твоје куће, крв његова на његову главу, ми нисмо одговорни. Ако неко руком такне неког од оних који су са тобом у кући, крв његова пашће на наше главе. 20А ако нас издаш, твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати.“
21Она одговори: „Нека буде како сте рекли!“
Затим их је отпремила и они одоше. Она је, пак, привезала црвену врпцу за прозор.
22Они одоше и дођоше у гору. Тамо су провели три дана, док се потера није вратила. Гониоци су их свуда тражили, али их нису нашли. 23Тада су се две уходе вратиле: сишли су с горе и дошли к Исусу, сину Навиновом, па су му испричали све што их је снашло. 24Рекли су Исусу: „Господ је предао целу земљу у наше руке; од нас стрепе сви житељи земље.“
