Обещания Всевышнего Исроилу
1Вот слово, которое было к Иеремии от Вечного:
2– Так говорит Вечный, Бог Исроила: Запиши всё, что Я говорил тебе, в свиток. 3Наступят дни, – возвещает Вечный, – когда Я восстановлю Мой народ, Исроил и Иудею, и приведу их в землю, которую отдал во владение их предкам, – говорит Вечный.
4Вот слова, которые Вечный произнёс об Исроиле и Иудее. 5Так говорит Вечный:
– Слышны крики ужаса,
крики страха – нет мира.
6Расспросите и подумайте:
разве может мужчина рожать детей?
Почему же Я вижу, как сильные мужчины
прижали руки к животу,
как женщины в родах,
и лица у всех смертельно бледны?
7Как страшен будет тот день!
Не было подобного ему.
Это будет время бедствий для потомков Якуба,
но они от них спасутся.
8В тот день, – возвещает Вечный, Повелитель Сил, –
Я разобью ярмо, которое у них на шее,
и разорву их оковы;
чужеземцы больше не будут их порабощать.
9Нет, они будут служить Вечному, своему Богу,
и Довуду30:9 Довуд – имеется в виду Масех, обещанный Царь по линии Довуда (см. 23:5-6; 2 Цар. 7:12-14; Рим. 1:3-4)., своему царю,
которого Я им дам.
10Итак, не бойся, раб Мой Якуб;
не пугайся, Исроил, –
возвещает Вечный. –
Я вызволю тебя из далёкого края,
твоё потомство – из земли его пленения.
Исроил вернётся к спокойной и мирной жизни,
и никто не будет его устрашать.
11Я с тобою, и Я спасу тебя, –
возвещает Вечный. –
Я истреблю все народы,
среди которых рассеял тебя,
а тебя не истреблю.
Я накажу тебя по справедливости,
но безнаказанным не оставлю тебя.
12Так говорит Вечный:
– Твоя рана неисцелима,
твоё увечье жестоко.
13Нет у тебя ходатая,
нет для твоей раны лекарств,
нет исцеления тебе.
14Позабыли тебя все союзники,
не думают о тебе.
Я поразил тебя, как поражает недруг,
и наказал, точно лютый враг,
за тяжесть твоей вины
и за множество грехов.
15Что ты кричишь о своей ране,
о неисцелимом увечье?
За тяжесть твоей вины
и за множество грехов
Я поступил так с тобой.
16Но будут уничтожены все, кто тебя уничтожает;
все твои неприятели будут уведены в плен.
Будут разорены все, кто тебя разоряет;
будут ограблены все, кто тебя грабит.
17А тебе Я дам исцеление
и залечу твои раны, –
возвещает Вечный, –
потому что тебя назвали отверженным:
«Вот Иерусалим30:17 Букв.: «Сион»., о котором никто не заботится».
18Так говорит Вечный:
– Я восстановлю шатры потомков Якуба
и пожалею их жилища;
город поднимется из руин,
и дворец будет восстановлен.
19Зазвучат там песни благодарности
и голоса веселящихся.
Я умножу их число,
они не будут редеть;
Я их прославлю,
они не канут в безвестность.
20Их сыновья будут как прежде,
их общество утвердится предо Мной.
Я накажу всех, кто их притесняет.
21Вождь у них будет из их же народа,
их правитель выйдет из их среды.
Я приближу его,
и он приблизится ко Мне;
разве кто-нибудь посмеет
приблизиться ко Мне самовольно? –
возвещает Вечный. –
22И вы будете Моим народом,
а Я буду вашим Богом.
23Вот буря Вечного разразится яростью,
сильный смерч закружится
над головами нечестивых!
24Пылающий гнев Вечного не утихнет,
пока до конца не исполнит
того, что у Него на сердце.
В последующие дни
вы это поймёте.
Обнова Израиља
1Реч којa је Јеремији дошла од Господа: 2„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Запиши себи у књигу све речи које ти објављујем. 3Јер, ево, долазе дани – говори Господ – када ћу да вратим из изгнанства мој народ, Израиљ и Јуду. Господ каже: довешћу их у земљу коју сам дао њиховим прецима и они ће је запосести.’“
4А ово је порука коју је Господ објавио Израиљу и Јуди: 5„Овако каже Господ:
’Чули сте страшне, грозне вапаје,
а мира нема!’
6Распитајте се и размотрите:
Да ли мушкарац рађа?
Па како онда видим да се свако мушко
држи за бедра, као породиља,
да су свима лица изобличена од бледила!
7Јао! Велик ће бити тај дан
и нема таквог.
Биће то време невоље за Јакова,
али и од ње ће бити спасен.
8И тога дана – говори Господ над војскама –
сломићу му јарам с врата,
покидаћу му окове
и неће више служити туђинцима.
9Служиће Господу, своме Богу,
и своме цару Давиду
кога ћу им подигнути.
10А ти се не плаши, слуго мој Јакове
– говори Господ –
не страхуј, Израиљу, јер те ја спасавам издалека;
из земље њиховог изгнанства враћам твоје потомке.
И Јаков ће се вратити, биће спокојан
и сигуран јер га нико неће плашити.
11Јер сам ја с тобом
– говори Господ – да те спасем.
Ја ћу да истребим све народе
где сам те расејао,
али тебе нећу да истребим.
Тебе ћу праведно да покарам
и нећу те оставити некажњеног.
12Јер овако каже Господ:
’Прелом је твој неизлечив
и тешка је твоја рана!
13Нико те не брани
и за твоју рану нема лека
што ти здравље носи!
14Сви љубавници твоји су те заборавили
и није их брига;
јер сам те оборио налетом непријатеља
и казном окрутнога
због твојих великих кривица
и многих греха твојих.
15Зашто плачеш због свог лома?
Бол је твој неизлечив
због твојих великих кривица и многих твојих греха.
А све то ја сам ти учинио.
16И зато ће бити прогутани сви ти што тебе гутају.
Сви твоји непријатељи, баш сви ће отићи у ропство.
Они који те пљачкају биће опљачкани,
а оне који те плене у плен ћу да претворим.
17Јер ти ја здравље доносим
и лечим те од свих рана
– говори Господ.
Јер, звали су те ’Отерана’,
’Сион за који никог више није брига.’
18Овако каже Господ:
’Ево, вратићу изгнане Јаковљевих шатора
и смиловаћу се на њихова пребивалишта!
Обновићу град на његовим рушевинама
и двор ће да почива где му је и место.
19Из њих ће се чути захваљивање
и повик радосних.
Умножићу их
и неће бити незнатни;
учинићу их часним
и понижени неће бити.
20Њихове ће деце бити као некад давно,
а њихова ће заједница преда мном бити основана.
И ја ћу да казним све њихове тлачитеље.
21Од њега ће потећи владар њихов,
њихов ће вођа од својих изаћи.
Ја ћу га привући и он ће ми приступити.
Јер, ко је тај што би срцем
и помислио да ми другачије приступи
– говори Господ.
22И ви ћете бити мени народ
а ја вама бићу Бог.“
23Ево вихора гнева Господњег!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
24Господњи успламтели гнев неће уминути
док не испуни
и док не уради по наумима свог срца.
А то ћете схватити
у последњим данима.
