Иудея должна покориться Вавилону
1В начале правления иудейского царя Цедекии, сына Иосии27:1 Цедекия правил Иудеей с 597 по 586 гг. до н. э., к Иеремии было такое слово от Вечного. 2Так мне сказал Вечный:
– Сделай из ремней и палок ярмо и надень его на шею. 3И пошли весть царям Эдома, Моава, Аммона, Тира и Сидона через послов, которые прибыли в Иерусалим к Цедекии, царю Иудеи. 4Вели им передать известие своим господам, накажи им: Так говорит Вечный, Повелитель Сил, Бог Исроила: «Скажите своим господам вот что: 5Своей великой силой и простёртой рукой Я создал землю, людей и животных на земле, и Я даю это кому пожелаю. 6Ныне Я отдам все ваши земли Моему рабу Навуходоносору, царю Вавилона; Я покорю ему даже диких зверей. 7Все народы будут служить ему, и его сыну, и его внуку, пока не пробьёт час этой страны. Ему покорятся многочисленные народы и великие цари.
8А если какой-нибудь народ или царство не станет служить Навуходоносору, царю Вавилона, и не пригнёт свою шею под его ярмо, Я буду наказывать этот народ мечом, голодом и мором, – возвещает Вечный, – пока не погублю их его рукой. 9Поэтому не слушайте ваших лжепророков, ворожей, толкователей снов, вызывателей умерших и чародеев, которые говорят вам: „Вы не будете служить царю Вавилона“. 10Они пророчествуют вам ложь, которая удалит вас от ваших земель; Я изгоню вас, и вы погибнете. 11А если какой-нибудь народ пригнёт шею под ярмо царя Вавилона и будет ему служить, Я оставлю этот народ на его земле, чтобы он возделывал её и жил на ней», – возвещает Вечный.
12Я говорил то же самое Цедекии, царю Иудеи. Я сказал ему:
– Пригни шею под ярмо царя Вавилона; служи ему и его народу, и будешь жить. 13Зачем тебе и твоему народу гибнуть от меча, голода и мора, которыми Вечный грозит каждому народу, что не станет служить царю Вавилона? 14Не слушай слов лжепророков, говорящих тебе: «Вы не будете служить царю Вавилона», так как они пророчествуют тебе ложь. 15«Я не посылал их, – возвещает Вечный. – Они пророчествуют Моим именем ложь, чтобы Я изгнал вас, и вы погибли – и вы, и пророки, которые вам пророчествуют».
16Затем я обратился к священнослужителям и всему народу:
– Так говорит Вечный: «Не слушайте пророков, которые говорят: „Скоро утварь дома Вечного принесут из Вавилона обратно“27:16 См. 4 Цар. 24:13.. Они пророчествуют вам ложь. 17Не слушайте их. Служите царю Вавилона и будете жить. Зачем этому городу превращаться в развалины? 18Если они пророки и у них слово Вечного, то пусть лучше попросят Вечного, Повелителя Сил, чтобы та утварь, которая ещё осталась в доме Вечного, во дворце царя Иудеи и в Иерусалиме, не отправилась в Вавилон. 19Ведь так говорит Вечный, Повелитель Сил, о колоннах, о „море“27:19 Море – большой бронзовый бассейн, находившийся во дворе храма и предназначавшийся для ритуальных омываний священнослужителей (см. 3 Цар. 7:23-26; 2 Лет. 4:6)., передвижных подставках и прочей утвари, оставшейся в городе, 20которую Навуходоносор, царь Вавилона, не забрал с собой, когда он увёл иудейского царя Иехонию, сына Иоакима, в плен из Иерусалима в Вавилон вместе со знатью Иудеи и Иерусалима – 21да, так Вечный, Повелитель Сил, Бог Исроила, говорит об утвари, оставшейся в доме Вечного, во дворце царя Иудеи и в Иерусалиме: 22Её заберут в Вавилон, и она останется там до того дня, когда Я приду за ней, – возвещает Вечный. – Тогда Я заберу её и верну на это место».
Јеремија позива на покорност Навуходоносору
1На почетку владавине Седекије, сина Јудиног цара Јосије, ова је реч дошла Јеремији од Господа: 2Овако ми је рекао Господ: „Направи себи окове и јарам па их стави на врат. 3Онда их пошаљи едомском цару, моавском цару, цару Амонаца, тирском цару и сидонском цару по гласницима који долазе у Јерусалим Седекији, цару Јуде. 4Заповеди им да овако кажу својим господарима: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ово реците својим господарима: 5Ја сам створио земљу, људе и животиње што су на земљи, силом својом великом и руком својом испруженом, и дајем је коме хоћу. 6И сада дајем све ове земље у руке Навуходоносора, цара Вавилона, мога слуге; даћу да му служе и звери пољске. 7Служиће сви народи њему, његовом сину и његовом унуку, док не дође време и за њега и за његову земљу, да он служи многим народима и великим царевима.
8А буде ли народа и царства који неће да служе њему – Навуходоносору, цару Вавилона – и неће да упрегну врат у јарам цара Вавилона, ја ћу тај народ казнити мачем, глађу и болешћу, све док их не затрем његовом руком – говори Господ. 9Зато не слушајте своје пророке и своје врачаре, своје тумаче снова, своје гатаре и своје бајаче који вам говоре: нећете ви служити цару Вавилона! 10Јер вам они лаж пророкују да би се одвојили од ваше земље, да бих вас ја истерао и да бисте настрадали. 11А народ који упрегне врат у јарам цара Вавилона и служи му, оставићу да почива у својој земљи – говори Господ – да је обрађује и пребива у њој.’“
12Све сам ове речи објавио Седекији, цару Јуде. Баш исто овако: „Упрегните вратове у јарам цара Вавилона па служите и њему и његовом народу да бисте преживели. 13Зашто да изгинете и ти и твој народ од мача, глади и болести, онако како је Господ објавио за народ који неће да служи цару Вавилона? 14Не слушајте речи пророка који вам говоре: ’Нећете ви служити цару Вавилона’, јер вам они лаж пророкују. 15Јер ја их нисам послао – говори Господ – они у моје име пророкују лаж да бих вас истерао, да бисте настрадали и ви и пророци који вам пророкују.“
16И свештеницима и свем овом народу сам објавио: „Овако каже Господ: не слушајте речи својих пророка који вам пророкују: ’Благо Дома Господњег ускоро враћају из Вавилона’, јер вам они пророкују лаж. 17Не слушајте их! Служите цару Вавилона и преживећете! Зашто да овај град постане рушевина? 18Ако су они пророци и ако је са њима Господња реч, нека се заузму код Господа над војскама да не односе у Вавилон благо што је преостало у Дому Господњем, на двору цара Јуде и у Јерусалиму. 19Јер овако каже Господ над војскама за стубове, за море27,19 Велики базен за прање свештеника, постављен на дванаест бронзаних волова (2. Мој 30,17-21; 2. Днв 4,6)., за подножја и остатак блага што је у овом граду, 20које није узео Навуходоносор, цар Вавилона, када је из Јерусалима у Вавилон одвео у изгнанство Јехонију, сина Јудиног цара Јоакима и све племиће Јуде и Јерусалима. 21Да, овако каже Господ над војскама, Бог Израиља за благо које је преостало у Дому Господњем, на двору цара Јуде и у Јерусалиму: 22’У Вавилон ће се однети и тамо ће остати све до дана када ћу да се побринем за њих – говори Господ – а онда ћу да их донесем и вратим их на ово место.’“
