1И сказал мне Вечный:
– Даже если бы встали передо Мной Мусо и Самуил, Моё сердце не обратилось бы к этому народу. Гони его от Меня прочь, пусть уходит! 2А если станут спрашивать тебя эти люди: «Куда нам идти?» – то ответь им: «Так говорит Вечный:
Обречённые на смерть – пусть умирают;
обречённые на меч – пусть идут под меч;
обречённые на голод – пусть голодают;
обречённые на плен – пусть уходят в плен».
3– Я нашлю на них четыре вида казней, – возвещает Вечный, – меч, чтобы убивать; псов, чтобы терзать; и птиц небесных со зверями земными, чтобы пожирать и губить. 4Я сделаю их ужасом для всех царств на земле из-за того, что натворил в Иерусалиме иудейский царь Манасса, сын Езекии15:4 О правлении царя Манассы см. 4 Цар. 21:1-18; 2 Лет. 33:1-20..
5– Кто пожалеет тебя, Иерусалим?
Кто оплачет тебя?
Кто зайдёт, чтобы узнать о твоих делах?
6Ты отверг Меня, – возвещает Вечный, –
отступил назад.
Свою руку на тебя подниму
и погублю тебя;
Я устал жалеть.
7Я провею Мой народ вилами
во всех городах страны;
Я лишу его детей
и погублю Мой народ,
так как он не свернул с путей своих.
8Вдов у них станет больше,
чем песка в море.
В полдень Я наведу губителя
на матерей их юношей;
внезапно вселю в них
страх и смятение.
9Изнеможет мать семерых15:9 Семь – символ полноты, благополучия и безопасности.
и испустит дух.
Зайдёт её солнце во время дневное;
она будет унижена и опозорена.
А всех уцелевших предам мечу
на глазах их врагов, –
возвещает Вечный.
Жалоба Иеремии и ответ Вечного
10Горе мне, мать моя, что ты родила меня,
человека, что спорит и ссорится с целым светом!
Я не давал денег в рост и в долг не брал,
но всякий меня проклинает.
11Сказал Вечный:
– Я непременно дам свободу тебе во благо,
Я непременно заставлю врагов молить тебя
во время беды и во время скорби.
12Может ли кто-нибудь сломать железо,
железо с севера15:12 Считалось, что лучшее железо привозится с севера. Здесь говорится о том, что Иудее будет невозможно отразить северного врага, Вавилон., или бронзу?
13Ваши богатства и сокровища
Я отдам на разграбление,
отдам бесплатно за все ваши грехи,
совершённые по всей вашей стране.
14Я отдам вас в рабство вашим врагам,
в страну, что вам незнакома,
так как вспыхнул огонь Моего гнева –
он будет пылать против вас.
15Вечный, Ты всё знаешь;
вспомни меня, обрати на меня Свой взор!
Отомсти за меня гонителям.
Ты терпелив: не забирай меня;
Ты знаешь, что ради Тебя я терплю оскорбления.
16Твои слова были обращены ко мне, и я съел их;
Твои слова стали моей радостью
и весельем моему сердцу,
ведь Твоё имя надо мной провозглашено,
о Вечный, Бог Сил.
17Не сидел я в кругу насмешников
и не праздновал с ними;
я сидел одиноко под гнётом Твоей руки,
так как Ты наполнил меня гневом.
18Почему моя боль никак не уймётся,
почему моя рана тяжка и неисцелима?
Неужели будешь Ты для меня ручьём ненадёжным,
источником пересохшим?
19На это так говорит Вечный:
– Если покаешься, Я восставлю тебя
и сделаю тебя Своим рабом;
если будешь говорить важное, а не пустословить,
станешь Моими устами.
Пусть этот народ сам к тебе обращается,
а ты к ним не обращайся.
20Я сделаю тебя для них
укреплённой стеной из бронзы.
Они будут с тобой воевать,
но не одолеют,
потому что Я с тобой,
чтобы избавлять тебя и спасать, –
возвещает Вечный. –
21Я спасу тебя от рук нечестивых
и выкуплю из рук безжалостных.
1Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду. 2А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ:
У смрт, ко је за смрт;
под мач, ко је за мач;
у глад, ко је за глад;
у изгнанство, ко је за изгнанство.’
3Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане. 4Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.
5О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?!
Ко ће да те пожали
и ко да ти сврати и упита те за здравље?
6Ти си мене напустио – говори Господ –
устукнуо си,
а ја ћу замахнути руком на тебе
и разорићу те.
Уморило ме је да ти попуштам.
7Развејаћу их вилама на вратима земље.
Побићу децу мом народу,
сатрћу их јер се не кају
због својих путева.
8Више него морског песка
биће преда мном удовица,
мајки младића против којих ћу довести
затирача усред дана.
Учинићу да се изненада на њих
стровале мука и ужас.
9Клонула је она што је седморо родила,
дах је испустила,
сунце јој је зашло још за дана.
Посрамљена је, зацрвенела се,
а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља
– говори Господ.“
10Куку мајко, што си ме родила!
Човек сам неслоге,
човек око ког се гложи цела земља!
Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали,
а сваки ме проклиње.
11Господ одговори:
„Ослободићу те заиста за твоје добро.
Заиста ћу дати да те непријатељ моли
у време погрома и у време невоље.
12Сломи ли ко гвожђе,
гвожђе са севера и бронзу15,12 Или: мјед, најчешће легура бакра и цинка.?
13Твоја добра и имања твоја
дајем као плен, у бесцење,
за све твоје грехе
по свим твојим границама.
14Предаћу те непријатељима твојим
у земљи коју не знаш,
да им служиш;
јер мој гнев је ватру запалио
и против тебе она букти.“
15О, Господе, ти знаш, ти ме се сети.
Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње.
Не дај да ме збрише спорост твога гнева.
Ти знаш да за тебе трпим ругло.
16Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!
Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!
Јер, твоје је име призвано на мене,
о, Господе, Боже над војскама!
17Ја не седим у друштву весељака
и не веселим се.
Седим сам, баш због руке твоје,
јер си ме јарошћу преплавио.
18Зашто моме болу нема краја?
Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
вода што пресуши.
19И зато овако каже Господ:
„Ако се вратиш, излечићу те
и преда мном ћеш стајати.
И ако раздвојиш вредно од безвредног
бићеш као моја уста.
И они ће се окретати теби
али ти не смеш да се окрећеш к њима.
20Направићу од тебе
утврђени бронзани зид за народ овај.
Бориће се против тебе,
али те неће надвладати.
Јер ја сам с тобом
да те спасем и избављам
– говори Господ.
21Избавићу те из руку зликоваца!
Из шака свирепих откупићу те!“
