Бог Исроила и идолы
1Слушай, дом Исроила, что говорит тебе Вечный!
2Так говорит Вечный:
– Не учитесь путям других народов;
не бойтесь небесных знамений,
которых другие народы боятся.
3Обычаи народов ничтожны.
Срубают в лесу дерево,
ремесленник обрабатывает его резцом,
4украшает серебром и золотом,
крепит его молотком и гвоздями,
чтобы он не качался.
5Эти идолы, как пугала на бахче, –
не могут говорить;
их нужно носить –
они не умеют ходить.
Не бойтесь их,
ведь они не в силах причинить вам зла,
но и добра сделать не могут.
6О Вечный, нет подобного Тебе;
Ты велик,
и Твоё имя могущественно.
7Кто не чтит Тебя, Царь народов?
Ведь Ты заслуживаешь этого.
Между всеми мудрецами народов
и во всех их царствах
нет подобного Тебе.
8Эти народы безрассудны и глупы:
они учатся у бестолковой деревяшки!
9Серебро чеканное привозится из Фарсиса,
а золото – из Уфаза.
Поделки ремесленника и плавильщика
облачат затем в голубое и пурпурное одеяние;
все эти истуканы – изделия мастеров.
10Но Вечный – это истинный Бог;
Он – Бог живой и Царь вечный.
Когда Он разгневан, дрожит земля,
и народы не в силах вынести Его ярость.
11Скажите им вот что:
– Боги, которые не создали неба и земли, исчезнут с лица земли и из-под небес.
12А Всевышний создал землю Своим могуществом,
утвердил мир Своей мудростью,
распростёр небеса Своим разумом.
13Когда Он возвышает голос, шумят небесные воды;
Он поднимает тучи с края земли.
Он посылает молнии среди ливня
и выпускает ветер из Своих кладовых.
14Все люди глупы и нет у них знания;
всякий плавильщик позорит себя своими идолами.
Его изваяния лживы,
и нет в них дыхания.
15Они ничтожны и смешны;
пробьёт их час, и они будут разрушены.
16Но Вечный, Удел Якуба, не таков, как они,
потому что Он – Творец всего,
и Исроил – народ Его наследия;
Вечный, Повелитель Сил, – вот Его имя.
Предстоящее изгнание
17Собирайте пожитки, чтобы покинуть страну,
вы, кто живёт в осаде.
18Ведь так говорит Вечный:
– На этот раз Я изгоняю тех,
кто живёт в стране;
Я пошлю им несчастье,
чтобы враги их схватили.
19Горе мне, ведь я сокрушён!
Моя рана неизлечима!
Но я сказал себе:
«Да, это моя скорбь;
я должен её нести».
20Мой шатёр разрушен,
все верёвки его разорваны.
Сыновья мои от меня ушли,
нет их больше;
некому больше поставить мой шатёр
и повесить его завесы.
21Пастухи безрассудны
и не взывают к Вечному,
поэтому они не имеют успеха ни в чём,
и все их стада рассеяны.
22Слышите! Слух несётся:
великое волнение с севера!
Оно превратит города Иудеи в пустыни,
в логово шакалов.
Молитва Иеремии
23Знаю, о Вечный, человек не властен над жизнью,
и не во власти его направлять свои шаги.
24Наставляй меня, Вечный,
но только по справедливости,
не в гневе Твоём,
чтобы не погубить меня.
25Излей Свой гнев на народы, не знающие Тебя,
на народы, не призывающие Твоего имени,
за то, что они уничтожили потомков Якуба,
уничтожили и погубили их
и разорили их дома.
Бог и идоли
1Доме Израиљев, чујте реч коју вам говори Господ! 2„Овако каже Господ:
’Не учите се путу народа
и не плашите се небеских знакова
којих се плаше народи.
3Јер су обичаји тих народа празни.
Ето, то је тек дрво из шуме које је неко посекао,
дело уметникове алатке.
4Украсио га је сребром и златом.
Клиновима и чекићима га учвршћују
да се не клати!
5Личе на страшило у леји за краставце.
Не говоре,
и морају да се носе, јер не ходају.
Не плаши их се!
Они не могу да науде,
а не могу ни шта добро да ураде.’“
6Нико није као ти, о, Господе!
Велики си,
и велико је твоје силно име.
7Ко се не би бојао тебе,
Царе народа?
Јер теби то доликује.
Међу свим мудрацима народа
и по свим њиховим царствима
нема никог као што си ти.
8Сви су глупи и безумни,
јер је ништа поука од дрвета.
9Из Тарсиса доносе ковано сребро
и злато из Уфаза,
дело уметника и рукотворину златара.
Одећа им је љубичаста и скерлетна
и све је то дело вештих људи.
10А Господ је истински Бог!
Он је Бог живи и вечни цар.
Од његовог гнева тресе се земља,
и народи не могу да истрпе јарост његову.
11„Овако им реците: ’Богови који нису начинили небеса и земљу ће нестати и са земље и испод небеса.’“
12Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену,
и својом је разборитошћу разапео небеса.
13Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
14Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди,
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
15Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
16Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе Израиљ његово је наследство,
а он се зове Господ над војскама.
Разарање долази
17Покупи са земље свој завежљај,
ти која живиш под опсадом.
18Јер овако каже Господ:
„Ево, сад ћу као праћком
да из земље избацим становнике.
Стиснућу их, да могу да схвате.“
19Јао мени због мог лома!
Тешка је моја рана.
А ја сам рекао:
„Ово је само болест, издржаћу је ја.“
20Мој је шатор похаран
и шаторска ужад покидана.
Деца су моја од мене отишла и нема их.
Нема никога да опет постави мој шатор,
никога да подигне завесе на њему.
21Пастири су се глупо понели
и нису тражили Господа.
Зато и нису напредовали
и раштркана су сва њихова стада.
22Ево вести! Долази глас
и ломљава велика из северне земље:
да ће градови Јуде постати пустош
и јазбина шакала.
Јеремијина молитва
23Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута,
и да онај који хода не управља својим корацима.
24Покарај ме, Господе, ал’ само по правди;
не у свом гневу,
да ме не нестане.
25Излиј свој гнев на народе
што те не познају,
на родове који твоје име не призивају.
Јер су они гутали Јакова и прогутали,
и прождрли су га,
насеље му у пустош претворили.
