Долина сухих костей
1Рука Вечного была на мне. Он вывел меня Своим Духом и поставил посреди долины; она была полна костей. 2Он повёл меня посреди них, и я увидел великое множество костей, лежавших в долине, и они были очень сухими. 3Он спросил меня:
– Смертный, могут ли эти кости ожить?
Я ответил:
– Владыка Вечный, Ты один это знаешь.
4Тогда Он сказал мне:
– Пророчествуй этим костям и скажи им: «Сухие кости, слушайте слово Вечного! 5Так говорит этим костям Владыка Вечный: Я пошлю в вас дыхание37:5 Слово, стоящее на языке оригинала, можно ещё перевести и как «дух», и как «ветер»; также в ст. 6-14., и вы оживёте. 6Я прилажу к вам сухожилия, наращу на вас плоть и покрою кожей; Я вложу в вас дыхание, и вы оживёте. Тогда вы узнаете, что Я – Вечный».
7Я стал пророчествовать, как мне было велено. Когда я пророчествовал, раздался шум, постукивание, и кости начали сходиться – кость с костью. 8Я видел, как на них появились сухожилия и плоть, и как их покрыла кожа, но в них не было дыхания.
9Тогда Он сказал мне:
– Пророчествуй дыханию. Пророчествуй, смертный, и скажи ему: Так говорит Владыка Вечный: «Приди с четырёх ветров, о дыхание, и дохни на этих убитых, чтобы они ожили».
10Я начал пророчествовать, как Он повелел мне, и в них вошло дыхание. Они ожили и встали на ноги, это несметное войско. 11Тогда Он сказал мне:
– Смертный, эти кости – весь народ Исроила. Они говорят: «Наши кости высохли, и надежда исчезла. Пришёл наш конец». 12Поэтому пророчествуй и скажи им: Так говорит Владыка Вечный: «Мой народ, Я открою ваши могилы и подниму вас из них. Я приведу вас в землю Исроила. 13И вы, Мой народ, узнаете, что Я – Вечный, когда Я открою ваши могилы и выведу вас из них. 14Я вложу в вас Моё дыхание37:14 Или: «Моего Духа»., и вы будете жить, а Я поселю вас в вашей земле. Тогда вы узнаете, что Я, Вечный, сказал это и исполнил», – возвещает Вечный.
Объединение Иудеи и Исроила
15Было ко мне слово Вечного:
16– Смертный, возьми деревянный брусок и напиши на нём: «Иудея и исроильтяне, что с ней в союзе». Потом возьми другой брусок, брусок Ефраима, и напиши на нём: «Юсуф и все исроильтяне, что с ним в союзе». 17Приложи их один к другому, чтобы у тебя в руке они стали единым целым.
18Когда твои соплеменники спросят тебя: «Не объяснишь ли нам, что это значит?» – 19скажи им: Так говорит Владыка Вечный: «Я возьму брусок Юсуфа и исроильских родов, что с ним в союзе (он в руке Ефраима), и приложу к бруску Иудеи, сделав из них один брусок, и в Моей руке они станут единым целым». 20Держи перед глазами бруски, на которых ты сделал надпись, 21и скажи им: Так говорит Владыка Вечный: «Я выведу исроильтян из народов, к которым они ушли, соберу их отовсюду и приведу в их землю. 22В этой земле, на горах Исроила, Я сделаю их одним народом. У них будет один царь, и они не будут больше двумя народами и не разделятся впредь на два царства. 23Они больше не станут оскверняться ни идолами, ни гнусными истуканами, ни другими своими преступлениями. Я спасу их от всего их отступничества, в которое они впали37:23 Или: «спасу их из всех жилищ, где они грешили»., и очищу их. Они будут Моим народом, а Я буду их Богом.
24Мой раб Довуд37:24 См. сноску на 34:23. станет их царём, и у них у всех будет один пастух. Они будут следовать Моим законам и бережно исполнять Мои установления. 25Они будут жить в земле, которую Я отдал Моему рабу Якубу, в земле, где жили их предки. Они сами, их дети и дети их детей будут жить там вечно, и Мой раб Довуд будет их правителем навеки. 26Я заключу с ними соглашение мира; это соглашение будет вечным. Я утвержу их на их земле и умножу их число. Я поставлю Моё святилище среди них навеки. 27У них будет Моё жилище. Я буду их Богом, а они будут Моим народом. 28И когда Моё святилище встанет среди исроильтян навеки, народы узнают, что Я, Вечный, очищаю Исроил».
Долина сувих костију
1Рука се Господња спустила на мене. Господ ме је понео својим Духом и поставио ме усред долине пуне костију. 2Провео ме је око њих, и гле, било их је веома много по долини. Биле су веома суве. 3Рекао ми је: „Сине човечији, могу ли да оживе ове кости?“
Ја одговорих: „То само ти знаш, Господе Боже.“
4Он ми рече: „Пророкуј овим костима и реци им: ’Суве кости, чујте реч Господњу! 5Говори Господ Бог овим костима: ево, удахнућу свој Дух у вас и оживећете. 6Ставићу на вас жиле, обложићу вас месом, и навући на вас кожу. Удахнућу у вас дух и оживећете. Тада ћете знати да сам ја Господ.’“
7Ја сам пророковао како ми је заповедио. И док сам ја пророковао, зачуо се звук као клепет; кости су се прибирале једна уз другу. 8Погледао сам, и гле, на њима су се појавиле жиле и месо, преко њих се навукла кожа, али није било духа у њима.
9Господ ми рече: „Пророкуј духу, пророкуј, сине човечији, и реци духу: ’Говори Господ Бог: од четири ветра дођи, душе, и дахни у ове побијене да оживе.’“ 10Ја сам пророковао како ми је заповедио, и дух је дошао у њих; они су оживели и стали на своје ноге, војска веома, веома велика.
11Он ми рече: „Сине човечији, ове кости су сав дом Израиљев. Они, ево, говоре: ’Осушише нам се кости, наду смо изгубили; пропадосмо!’ 12Зато пророкуј и реци им: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу отворити ваше гробове и подићи вас из ваших гробова, мој народе, и довести вас у земљу Израиљеву. 13И знаћете, да сам ја Господ, мој народе, кад отворим ваше гробове и подигнем вас из ваших гробова. 14Удахнућу свог Духа у вас и оживећу вас, па ћу вас сместити у вашу земљу. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, рекао и учинио – говори Господ Бог.’“
Два дрвета
15Дође ми реч Господња: 16„Ти, сине човечији, узми једно дрво и напиши на њему: ’Јуда, и његов савезник, народ Израиљев.’ Онда узми друго дрво и напиши на њему: ’Јосиф, дрво Јефремово, и његов савезник, сав дом Израиљев.’ 17Састави их једно с другим, да буду једно у твојој руци.
18Када те твоји сународници упитају: ’Нећеш ли да нам кажеш шта ово значи?’, 19ти им реци: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу узети дрво Јосифово, које је у руци Јефремовој и племена Израиљевих, његових савезника, па ћу га саставити с Јудиним дрветом и сјединити их у једно дрво. И постаће једно дрво у мојој руци.’ 20Нека дрвета, на којима си то написао, буду у твојој руци пред њиховим очима. 21Реци им: ’Говори Господ Бог народу Израиљевом: узећу народ Израиљев из народа међу које су отишли, па ћу их скупити и довести у њихову земљу, и сјединити их у један народ. 22Учинићу их једним народом у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар над свима њима. И неће више бити два народа, нити ће икад више бити подељени на два царства. 23Више се неће скрнавити својим идолима, својим гадостима и свим својим преступима. Избавићу их од свих њихових отпадничких дела37,23 Даничић је превео јев. реч, према Септуагинти Избавићу их из свих њихових места у којима су грешили, што не одговара контексту и теми овог говора. којима су грешили, и очистићу их. Тада ће ми бити народ, а ја ћу им бити Бог.
24Мој слуга Давид ће им бити цар, и сви ће они имати једног пастира. Следиће моје судове, чуваће моје уредбе и вршиће их. 25Настаниће се у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, у којој су живели и ваши очеви. У њој ће довека живети и ваши синови, и синови ваших синова, а мој слуга Давид биће им кнез заувек. 26Склопићу са њима савез мира; биће то вечни савез са њима. Ја ћу им дати земљу и умножићу их, и поставићу заувек своје Светилиште међу њих. 27Моје ће Пребивалиште бити међу њима; ја ћу им бити Бог, а они ће ми бити народ. 28Кад моје Светилиште буде заувек међу њима, народи ће знати да ја, Господ, посвећујем Израиља.’“
