Суд над вождями Исроила
1Дух поднял меня и перенёс к тем воротам дома Вечного, что смотрят на восток. Там, у входа в ворота, стояло двадцать пять человек, и среди них я увидел Иазанию, сына Аззура, и Пелатию, сына Бенаи, вождей народа.
2Вечный сказал мне:
– Смертный, вот люди, которые замышляют зло и дают в этом городе злые советы. 3Они говорят: «Разве не скоро наступит время, благоприятное для строительства домов?11:3 Или: «Теперь не благоприятное время для строительства домов (вне городских стен)!» Этот город – котёл, а мы – мясо, хранящееся в нём». 4Поэтому пророчествуй против них; пророчествуй, смертный.
5Дух Вечного сошёл на меня и сказал мне:
– Скажи: Так говорит Вечный: «Вот о чём вы думаете, народ Исроила. Я знаю то, что приходит вам на ум. 6Вы многих убили в этом городе и завалили его улицы трупами». 7Поэтому так говорит Владыка Вечный: «Да, этот город – котёл, но мясо – это ваши убитые, которых вы положили в нём. Вас же Я изгоню из него. 8Вы страшитесь меча, и Я нашлю на вас меч, – возвещает Владыка Вечный. – 9Я изгоню вас из города, отдам во власть чужеземцев и исполню над вами приговор. 10Вы падёте от меча; Я буду судить вас на границе Исроила11:10 Вавилонский царь казнил иудейских пленников в пограничном городе Ривла (см. Иер. 52:8-11, 24-27).. Тогда вы узнаете, что Я – Вечный. 11Этот город не будет для вас котлом, а вы не будете в нём мясом; Я буду судить вас на границе Исроила. 12Тогда вы узнаете, что Я – Вечный, потому что вы не соблюдали Моих установлений и не исполняли законов, но поступали по обычаям народов, которые вокруг вас».
13Пока я пророчествовал, Пелатия, сын Бенаи, умер. Тогда я пал лицом на землю и громко закричал:
– О Владыка Вечный! Неужели Ты до конца погубишь всех оставшихся в живых в Исроиле?
Утешение пленникам
14Было ко мне слово Вечного:
15– Смертный, твои сородичи, твоя родня, те, кто разделил с тобой плен11:15 Или: «те, кто с тобой в родстве»., и весь народ Исроила – это те, о ком жители Иерусалима говорят: «Они далеко от Вечного; теперь эта земля принадлежит только нам».
16– Поэтому скажи: Так говорит Владыка Вечный: «Хотя Я и изгнал их к другим народам и рассеял по странам, Я Сам на время их изгнания буду их святилищем в тех странах, куда они ушли».
17Поэтому скажи: Так говорит Владыка Вечный: «Я соберу вас из народов и верну из стран, по которым вы были рассеяны, и опять отдам вам землю Исроила. 18Когда вы вернётесь туда, вы очистите её от гнусных истуканов и омерзительных идолов. 19Я дам вам единое сердце и вложу в вас новый дух; Я возьму у вас упрямое сердце и дам вам сердце чуткое. 20Тогда вы будете соблюдать Мои установления, хранить Мои законы и исполнять их. Вы будете Моим народом, а Я буду вашим Богом. 21Но на головы тех, чьи сердца обращены к их гнусным истуканам и омерзительным идолам, Я обрушу то, что они заслужили», – возвещает Владыка Вечный.
Слава Вечного покидает Иерусалим
22И херувимы, с колёсами возле них, расправили крылья, и слава Бога Исроила была над ними. 23Слава Вечного поднялась из города и остановилась над горой к востоку от него. 24Дух поднял меня и перенёс к пленникам в Вавилон в видении, которое было дано Духом Всевышнего.
Потом видение, которое я видел, покинуло меня, 25и я рассказал пленникам обо всём, что показал мне Вечный.
Суд над израиљским вођама
1Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. 2Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. 3Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ 4Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“
5Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. 6Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’
7Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. 8Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. 9Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. 10Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. 11Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. 12Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“
13Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“
Обећање о повратку Израиља
14Тада ми дође реч Господња: 15„Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’
16Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’
17Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’
18А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. 19И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, 20како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 21А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“
22Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. 23Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. 24А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.
Тада је виђење које сам имао отишло од мене. 25Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.
