Обновление священного соглашения с Аллахом
(2 Лет. 34:3-7, 29-33)
1Тогда царь созвал всех старейшин Иудеи и Иерусалима. 2Он пошёл в храм Вечного с народом Иудеи, жителями Иерусалима, священнослужителями и пророками – со всем народом, от малого до великого. Он прочитал им вслух все слова книги священного соглашения, которую нашли в храме Вечного. 3Царь стоял у колонны и заключил перед Вечным соглашение, обещая следовать Вечному, исполнять Его повеления, заповеди и установления от всего сердца и от всей души, чтобы соблюсти слова соглашения, записанные в этой книге. И весь народ также заключил соглашение.
4Царь приказал главному священнослужителю Хилкии, священнослужителям ниже званием и привратникам убрать из храма Вечного все вещи, сделанные для Баала, Ашеры и звёзд на небе. Он сжёг их за пределами Иерусалима на полях долины Кедрон и перенёс пепел в Вефиль. 5Он сместил жрецов, которых цари Иудеи поставили возжигать благовония в капищах на возвышенностях, в городах Иудеи и вокруг Иерусалима, тех, кто возжигал благовония Баалу, солнцу, луне, созвездиям и всем звёздам на небе. 6Он вынес столб Ашеры из храма Вечного в долину Кедрон и сжёг его там. Он стёр его в порошок и развеял на общенародном кладбище. 7Ещё он разрушил дома, которые находились при храме Вечного, где жили храмовые блудники23:7 Храмовые блудники – имеются в виду мужчины, занимавшиеся культовой проституцией, которая была неотъемлемой частью весьма распространённых в те дни языческих культов плодородия. и где женщины ткали для Ашеры.
8Иосия вывел всех священнослужителей из городов Иудеи и осквернил святилища на возвышенностях, где священнослужители возжигали благовония, от Гевы до Беэр-Шевы. Он разрушил святилища при воротах – при входе в ворота Иешуа, правителя города, слева от городских ворот. 9Хотя священнослужители из святилищ на возвышенностях и не служили при жертвеннике Вечного в Иерусалиме, они всё же ели пресный хлеб со своими собратьями-священнослужителями.
10Он осквернил Тофет, что в долине Бен-Гинном, чтобы никто не мог больше приносить там сыновей и дочерей в огненную жертву Молоху23:10 Молох – аммонитский бог, в жертву которому приносились дети. По Закону за поклонение Молоху исраильтянам грозила смертная казнь (см. Лев. 18:21; 20:2-5).. 11Он убрал от входа в храм Вечного коней, которых цари Иудеи посвятили солнцу. Они стояли во дворе, рядом с покоями сановника Нафан-Малика, на прилегающей земле.
Затем Иосия сжёг посвящённые солнцу колесницы. 12Он сокрушил жертвенники, которые цари Иудеи воздвигли на крыше верхней комнаты Ахаза, и жертвенники, которые Манасса построил в двух дворах храма Вечного. Он убрал их оттуда, разбил на куски и выбросил в долину Кедрон.
13Ещё царь осквернил капища на возвышенностях восточнее Иерусалима, к югу от горы Гибели, – те, что царь Исраила Сулейман построил для Астарты23:13 Астарта – богиня любви и плодородия, богиня-воительница., омерзительной богини сидонян, Хемоша23:13 Хемош – божество, в жертвы которому приносились люди., омерзительного бога Моава, и Молоха, омерзительного бога народа Аммона. 14Иосия разбил на куски священные камни, срубил столбы Ашеры и покрыл их место человеческими костями.
15Даже жертвенник в Вефиле, капище на возвышенности, возведённое Иеровоамом, сыном Невата, который склонил к греху Исраил, – даже этот жертвенник и капище он разрушил. Он сжёг капище на возвышенности и стёр его в порошок и столб Ашеры тоже сжёг. 16После этого Иосия поглядел вокруг и, увидев могилы на склоне холма, велел вынуть из них кости и сжечь их на жертвеннике, чтобы осквернить его, по слову Вечного, сказанному пророком, который предрёк всё это.
17Царь спросил:
– Чей это могильный камень я вижу?
Жители города сказали:
– Это могила пророка, который приходил из Иудеи и предсказал всё то, что ты сделал с жертвенником Вефиля23:17 См. 3 Цар. 13..
18– Пусть он покоится, – сказал он. – Пусть никто не тревожит его кости.
И они пощадили и его кости, и кости пророка, который приходил из Самарии.
19Ещё Иосия уничтожил все капища на возвышенностях, которые были в городах Самарии, – их возвели цари Исраила, вызывая гнев Вечного. Он сделал с ними то же, что в Вефиле. 20Иосия заколол всех жрецов этих капищ на жертвенниках и сжёг на них человеческие кости. После этого он вернулся в Иерусалим.
Возобновление праздника Освобождения
(2 Лет. 35:1, 18-19)
21Царь повелел народу:
– Отмечайте праздник Освобождения23:21 Праздник Освобождения – этот праздник отмечался в память об избавлении иудейского народа под руководством пророка Мусы из Египетского рабства (см. Исх. 12; 13:17-22; 14; Втор. 16:1-8). в честь Вечного, вашего Бога, как написано в книге священного соглашения.
22Со дней судей, которые возглавляли Исраил23:22 В период после завоевания Ханаана и до восшествия на престол царей Аллах ставил вождей, называемых судьями, которые защищали и управляли исраильским народом. Об этом можно прочитать в книге Судей., во все дни царей Исраила и царей Иудеи такого праздника Освобождения, как этот, не бывало. 23Но на восемнадцатом году правления царя Иосии этот праздник, посвящённый Вечному, отмечался в Иерусалиме.
О правлении царя Иосии
24Ещё Иосия уничтожил вызывателей умерших, и чародеев, домашних божков, идолов, и все прочие мерзости, которые нашлись в Иудее и в Иерусалиме. Он сделал это, чтобы исполнить требования Закона, написанного в книге, которую священнослужитель Хилкия нашёл в храме Вечного. 25Ни до Иосии, ни после него не было царя, подобного ему, который обратился бы к Вечному, как сделал это он, всем сердцем, всей душой и всеми силами, по всему Закону Мусы.
26И всё-таки Вечный не отвратился от великой ярости Своего гнева, вспыхнувшего на Иудею из-за всех злодеяний, что сделал Манасса, прогневив Его. 27Вечный сказал:
– Я удалю от Себя и Иудею, как удалил Исраил, и отвергну этот город, Иерусалим, который Я избрал, и храм, о котором Я сказал: «Здесь Я пребуду».
Смерть Иосии
(2 Лет. 35:20–36:1)
28Прочие события царствования Иосии и всё, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Иудеи».
29Во время царствования Иосии фараон Нехо23:29 Нехо II, правивший Египтом с 610 по 595 гг. до н. э., пошёл на помощь Ашшурубаллиту II, последнему царю Ассирии, воевавшему с Вавилоном., царь Египта, пошёл к реке Евфрат на помощь царю Ассирии. Царь Иосия выступил, чтобы сразиться с ним, но Нехо, встретившись с ним в Мегиддо, убил его. 30Слуги Иосии привезли его тело в колеснице из Мегиддо в Иерусалим и похоронили его в его гробнице. А народ страны взял сына Иосии Иоахаза и помазал его царём вместо его отца.
Иоахаз – царь Иудеи
(2 Лет. 36:2-4)
31Иоахазу было двадцать три года, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме три месяца. Его мать звали Хамуталь, дочь Иеремии, она была родом из Ливны. 32Он делал зло в глазах Вечного, во всём уподобляясь своим предкам.
33Фараон Нехо заковал его в кандалы в городе Ривле, в земле Хамата, чтобы он не правил больше в Иерусалиме, и обложил Иудею данью в три тысячи шестьсот килограммов серебра и тридцать шесть килограммов23:33 Букв.: «сто талантов… один талант». золота. 34Фараон Нехо сделал Элиакима, сына Иосии, царём вместо его отца Иосии и дал ему новое имя – Иоаким. А Иоахаза он увёл в Египет, где тот и умер. 35Иоаким выплатил фараону Нехо серебро и золото, которое тот потребовал. Для этого он обложил страну налогом и взыскал с народа страны серебро и золото, оценив имущество каждого.
Иоаким – царь Иудеи
(2 Лет. 36:5-8)
36Иоакиму было двадцать пять лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме одиннадцать лет. Его мать звали Зевидда, она была дочерью Педаи, родом из Румы. 37Он делал зло в глазах Вечного, во всём уподобляясь своим предкам.
Јосијина обнова
1Цар је послао по све старешине Јуде и Јерусалима, да се саберу код њега. 2Тада је цар отишао у Дом Господњи са свим Јудејцима и свим становницима Јерусалима, са свим свештеницима и пророцима, са свим народом, од малог до великог, и прочитао им све речи Књиге савеза коју су нашли у Дому Господњем. 3Затим је цар стао код стуба и склопио савез пред Господом, да ће следити Господа и држати његове заповести, његова сведочанства и уредбе, свим срцем и свом душом, и да ће извршавати речи овог савеза, које су записане у овој књизи. И сав народ је пристао уз савез.
4Цар је заповедио свештенику Хелкији да се из Дома Господњег изнесу сви предмети који су били начињени за Вала, Аштарту и сву војску небеску. Спалио их је изван Јерусалима на кидронским пољима, а прах је однео у Ветиљ. 5Уклонио је идолопоклоничке свештенике које су Јудини цареви поставили да приносе кад на узвишицама по Јудиним градовима и око Јерусалима, и оне што су приносили кад Валу, сунцу, месецу, сазвежђима, и свој војсци небеској. 6Затим је из Дома Господњег изнео Аштартин стуб ван Јерусалима, на поток Кидрон, и спалио га код потока Кидрона. То је смрвио у прах, који је расуо по гробовима обичног народа. 7Онда је срушио куће храмских блудника, које су биле у Дому Господњем, где су жене плеле засторе23,7 Дословно: куће или храмови-шатори. Не зна се тачно значење израза. за Аштарту.
8Одвео је све те свештенике из Јудиних градова и оскрнавио узвишице где су свештеници приносили кад, од Гаваје до Вир-Савеје. Такође је уништио узвишице врата, које су се налазиле на улазу врата Исуса, управитеља града, с десне стране градске капије. 9Међутим, свештеници узвишица нису служили код жртвеника Господњег у Јерусалиму, иако су јели од бесквасних хлебова међу својом браћом.
10Јосија је оскрнавио и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да више нико не би огњем Молоху спаљивао свога сина или своју ћерку. 11Уклонио је и коње које су Јудини цареви заветовали сунцу код улаза у Дом Господњи, поред собе дворанина Натан-Мелеха, која је била у том крају. Сунчана кола је спалио у огњу.
12Цар је срушио и жртвенике на крову горње собе Ахазове, које су направили Јудини цареви, и жртвенике које је направио Манасија у два предворја Дома Господњег. Уклонио их је оданде, а њихов прах је бацио у поток Кидрон. 13Цар је оскрнавио и жртвенике што су стајали насупрот Јерусалима, јужно од Горе уништења23,13 Погрдно име Маслинске горе, као игра сличних речи на изворном језику помазање и уништење.. Њих је Соломон, цар Израиља, изградио за Аштарту, гадост Сидонаца, Хамоса, гадост Моаваца и Молоха23,13 Или: Малхом., гадост Амонаца. 14Стубове им је поломио у парампарчад, Аштартине ступове је посекао, па је та места напунио људским костима.
15Спалио је и жртвеник у Ветиљу, узвишицу коју је начинио Јеровоам, син Наватов, који је навео Израиљ на грех. Тај жртвеник и узвишицу је срушио. Затим је узвишицу спалио и сатро је у прах. Аштартин стуб је спалио. 16Кад се Јосија осврнуо, видео је тамо на гори гробове. Послао је људе да узму кости из гробова, а онда их је спалио на жртвенику. Тако их је оскрнавио, по речи Господњој, које је објавио Божији човек који је прорекао ове ствари.
17Затим је упитао: „Какав је то споменик што видим?“
Људи из града су му рекли: „То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде. Он је прорекао ове ствари које си учинио са жртвеником у Ветиљу.“
18Јосија рече: „Оставите га; нека нико не узнемирава његове кости.“ И тако су му оставили кости, с костима оног пророка што је дошао из Самарије.
19Јосија је, такође, уклонио храмове на узвишицама које су биле по градовима Самарије, које су начинили израиљски цареви да гневе Господа. Учинио је са њима исто онако како је учинио у Ветиљу. 20Тамо на жртвеницима је поклао све свештенике узвишица, и спалио људске кости на њима. Затим се вратио у Јерусалим.
Прослава Пасхе
21Потом је цар заповедио свему народу: „Прославите Пасху Господу, Богу своме, како је прописано у овој Књизи савеза.“ 22Наиме, таква Пасха се није славила од времена судија који су судили Израиљу, и за све време израиљских и Јудиних царева. 23Само се осамнаесте године цара Јосије ова Пасха славила Господу у Јерусалиму.
24Јосија је, такође, истребио призиваче духова и видовњаке, идоле и кипове, и све гадости које су се виђале у Јуди и Јерусалиму. Тако је испунио речи Закона које су биле записане у књизи коју је свештеник Хелкија пронашао у Дому Господњем. 25Пре њега није било цара као што је он, који се окренуо Господу свим срцем, свом душом и свом снагом, у складу са целим Законом Мојсијевим; после њега се није појавио такав као што је он.
26Ипак, Господ се није одвратио од жестине свог великог гнева, који се распалио против Јуде због свега чиме га је Манасија провоцирао. 27Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од свога лица, као што сам одбацио Израиљ, и одбацићу Јерусалим, овај град који сам изабрао, и Дом за који сам рекао да ће тамо бити моје име.“
28Остала Јосијина дела и све што је учинио, није ли све то записано у Књизи дневника Јудиних царева?
Јосијина погибија
29У његово време је фараон Нехаон, египатски цар, кренуо на асирског цара, на реку Еуфрат. Цар Јосија је кренуо да га пресретне, али га је фараон убио при првом сусрету код Мегида. 30Његове слуге су га мртвог превезле из Мегида и донеле га у Јерусалим, где су га сахранили у гроб. А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза, помазали га и зацарили га уместо његовог оца.
Јоахазова владавина и његово заточеништво
31Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина из Ливне. 32Он је чинио што је зло у очима Господњим, следећи све што су чинили његови преци. 33Фараон Нехаон га је држао заточеног у Ривли у земљи Амату, да не би владао у Јерусалиму. Земљи је наметнуо данак од стотину таланата23,33 Око 3,4 t. сребра и једног таланта злата23,33 Око 34 kg.. 34Фараон Нехаон је уместо Јосије поставио за цара Јосијиног сина Елијакима, коме је променио име у Јоаким. А Јоахаза је узео и одвео га у Египат, и тамо је умро. 35Јоаким је давао сребро и злато фараону, али је зато наметнуо порез земљи, како би платио новац који је фараон захтевао. А да би дао фараону Нехаону, морао је од народа земље да узме сребро и злато, према процени за сваког човека.
Јоаким, цар Јуде
36Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Зевуда, ћерка Федаја из Руме. 37Он је чинио што је зло у очима Господњим.
