Попытка Аталии истребить дом Давуда
(2 Лет. 22:10-12)
1Когда Аталия, мать Охозии, увидела, что её сын мёртв, она встала и убила всю царскую семью. 2Но Иехошева, дочь царя Иорама и сестра Охозии, взяла Иоаша, сына Охозии, выкрала его из среды царских сыновей, которых должны были убить, и спрятала его вместе с кормилицей в спальне. Так она укрыла ребёнка от Аталии, и он не был убит. 3Он прятался с кормилицей в храме Вечного шесть лет, пока Аталия правила страной.
Восстание против Аталии
(2 Лет. 23:1-21)
4На седьмом году правления Аталии священнослужитель Иодай послал за сотниками из царской охраны и дворцовой стражи, чтобы их привели к нему в храм Вечного. Он заключил с ними союз, взял с них клятву в храме Вечного и показал им царского сына. 5Он приказал им:
– Вот что вы должны сделать: треть из вас, кто заступает на службу в субботу, будет стеречь царский дворец, 6вторая треть – ворота Сур и последняя треть – ворота, что за дворцовыми стражниками. Вы никого не должны подпускать к храму. 7А два ваших подразделения, что обычно уходят со службы в субботу, должны остаться при храме Вечного охранять царя. 8Встаньте вокруг царя, каждый с оружием в руках, и убивайте всякого, кто подойдёт к вашим рядам. Будьте при царе, куда бы он ни пошёл.
9Сотники сделали всё так, как приказал священнослужитель Иодай. Каждый взял своих людей – и тех, кто заступал на службу в ту субботу, и тех, кто в ту субботу уходил со службы, – и пришёл к священнослужителю Иодаю. 10Он раздал сотникам копья и щиты, которые некогда принадлежали царю Давуду и находились в храме Вечного. 11Стражи с оружием в руках встали вокруг царя – от южной стороны храма до северной, вокруг жертвенника и храма.
12Иодай вывел сына царя, возложил на него корону, дал ему копию Закона и провозгласил его царём. Его помазали, и народ рукоплескал и кричал:
– Да здравствует царь!
13Услышав шум стражи и народа, Аталия отправилась к ним в храм Вечного. 14Она посмотрела и увидела: у колонны, как велит обычай, стоял царь! Возле него были начальники отрядов и трубачи, и весь народ страны ликовал и трубил в трубы. Аталия разорвала на себе одежду и закричала:
– Заговор! Заговор!
15Священнослужитель Иодай приказал сотникам, которые распоряжались войском:
– Выведите её за пределы храма и убейте мечом всякого, кто за ней пойдёт.
(Потому что священнослужитель сказал: «Её нельзя предавать смерти в храме Вечного».)
16Её схватили и повели к царскому дворцу через вход, которым водят коней, и там она была предана смерти.
17А Иодай заключил соглашение между Вечным, царём и народом, что они будут народом Вечного. Ещё он заключил союз между царём и народом. 18Весь народ страны пошёл к храму Баала и разрушил его. Они разбили на куски жертвенники и идолов и убили перед жертвенниками Маттана, жреца Баала.
Затем священнослужитель Иодай установил присмотр за храмом Вечного. 19Он взял с собой сотников, царскую охрану, дворцовую стражу и весь народ страны, и они вместе вывели царя из храма Вечного и вошли в царский дворец через ворота Стражи. Царь сел на своё место на царском престоле, 20и весь народ страны ликовал. А город, после того как Аталия была убита мечом в царском дворце, успокоился.
Иоаш – царь Иудеи
(2 Лет. 24:1-3)
21Иоашу было семь лет, когда он начал царствовать.
Готолијина владавина над Јудом
1Кад је Готолија, мајка Охозијина, видела да јој је погинуо син, устала је и побила сав царски род. 2Међутим, Јосавеја, ћерка цара Јорама, Охозијина сестра, узме Јоаса, сина Охозијиног, и украде га између царевих синова које су убијали. Ставила га је у спаваћу собу с његовом дојиљом и сакрила га од Готолије, те није био убијен. 3Био је с њом сакривен у Дому Господњем шест година, све док је Готолија владала над земљом.
4А седме године Јодај је послао по стотнике Хоријаца и стражу, и довео их у Дом Господњи. Склопио је са њима савез, и пошто их је заклео у Дому Господњем, показао им је царевог сина. 5Заповедио им је: „Овако ћете урадити: нека трећина вас који сте суботом на дужности чува царев двор. 6Друга трећина нека буде на сурским вратима, а трећа, која је на вратима иза страже, нека чува стражу код двора. 7Ваша два остала одреда, сви који се разрешавају дужности у суботу, нека чувају стражу око цара код Дома Господњег. 8Ви ћете окружити цара, сваки човек у кругу са својим оружјем у руци, и свако ко приђе реду, нека погине. Будите уз цара и кад излази и кад улази.“
9Стотници учине како им је свештеник Јодај заповедио. Сваки је довео своје људе, оне који ступају на дужност у суботу, и оне који се разрешавају дужности у суботу, па су дошли к свештенику Јодају. 10Свештеник је стотницима дао копља и штитове цара Давида, који су били у Дому Господњем. 11Стражари су стали око цара, сваки са мачем у руци, од јужне стране до северне стране Дома, код жртвеника и код Дома.
12Тада је Јодај извео царевог сина, ставио на њега круну и дао му Сведочанство. Затим су га зацарили и помазали, па су пљескали и говорили: „Живео цар!“
13Кад је Готолија чула како стража и народ узвикују, дошла је к народу у Дом Господњи. 14Обазревши се, угледала је цара како стоји уз стуб, као што је био обичај, са заповедницима и трубачима поред цара. Сав се народ земље веселио и трубио у трубе. Тада Готолија раздра своју одећу и повика: „Издаја, издаја!“
15На то је свештеник Јодај издао наредбу стотницима, који су управљали војском: „Изведите је кроз редове, и ако неко пође за њом, посеците га.“ Наиме, свештеник је рекао: „Нека не буде убијена у Дому Господњем.“ 16Зграбили су је, и кад је прошла кроз коњски улаз у царски двор, погубили су је.
17А свештеник Јодај је склопио савез између Господа, цара и народа, и између цара и народа, да буду народ Господњи. 18Затим је сав народ земље отишао у Валов храм и срушио га. Срушили су његове жртвенике, његове ликове су изломили у комаде, а Валовог свештеника Матана су убили испред жртвеника.
А Јодај је поставио стражу код Дома Господњег. 19Затим је повео стотнике, Хоријце и стражу, и сав народ земље, па су испратили цара од Дома Господњег до царског двора код стражарских врата. Тако је цар сео на царски престо.
20Сав се народ земље радовао, а град је утихнуо кад су Готолију погубили мачем у царском двору.
21Јоасу је било седам година кад се зацарио.
