Давуд мстит амаликитянам
1Давуд и его люди добрались до Циклага на третий день. Амаликитяне совершили набег на южные земли и на Циклаг. Они напали на Циклаг, сожгли его 2и взяли в плен женщин и всех, кто там был, от мала до велика. Они не убили никого из них, но увели их с собой.
3Когда Давуд и его люди пришли в Циклаг, они увидели, что он уничтожен огнём, а их жёны, сыновья и дочери взяты в плен. 4Давуд и его люди громко плакали до тех пор, пока у них не осталось сил плакать. 5В плен были взяты и обе жены Давуда – Ахиноамь из Изрееля и Авигайль, вдова Навала из Кармила. 6Давуд был в большой тревоге, потому что народ сговаривался побить его камнями, каждый горевал по своим детям. Но Давуд укрепился в Вечном, своём Боге.
7Давуд сказал священнослужителю Авиатару, сыну Ахи-Малика:
– Принеси мне ефод.
Авиатар принёс, 8и Давуд спросил Вечного:
– Гнаться ли мне за этим войском? Догоню ли я их?
– Гонись за ними, – ответил Вечный. – Ты непременно догонишь и освободишь пленённых людей.
9Давуд и с ним шестьсот человек пришли к реке Бесор, где некоторые остановились, 10потому что двести человек были слишком утомлены, чтобы перебраться через реку. Но Давуд и четыреста человек продолжили погоню.
11Они встретили в поле одного египтянина и привели его к Давуду. Они дали ему хлеба и напоили его водой, 12ещё они дали ему инжир и две связки изюма. Он поел, и к нему вернулись силы, потому что он не ел хлеба и не пил воды три дня и три ночи.
13Давуд спросил его:
– Чей ты и откуда пришёл?
Он ответил:
– Я египтянин, раб одного амаликитянина. Мой господин оставил меня, когда я заболел три дня назад. 14Мы совершили набег на южные земли: на керетитов, на иудеев и на потомков Халева. Ещё мы сожгли Циклаг.
15Давуд спросил его:
– Ты можешь провести меня к этому войску?
Он ответил:
– Поклянись мне Аллахом, что не убьёшь меня и не вернёшь моему господину, и я проведу тебя к нему.
16Когда он привёл Давуда, амаликитяне, рассеявшись по всей округе, ели, пили и праздновали, потому что в земле филистимлян и в Иудее они взяли огромную добычу. 17Давуд сражался с ними с сумерек до вечера следующего дня, и никто из них не скрылся, кроме четырёхсот юношей, которые сели на верблюдов и бежали. 18Давуд вернул всё, что забрали амаликитяне, и освободил двух своих жён. 19Ничего не пропало: ни малого, ни большого, ни сыновей, ни дочерей, ни добычи – ничего из того, что было отнято. Давуд вернул всё. 20Он также забрал все отары и стада амаликитян, и его люди гнали их впереди остального скота, говоря:
– Это добыча Давуда.
Распределение добычи
21Давуд пришёл к тем двум сотням человек, которые были слишком утомлены, чтобы идти за ним, и которых оставили у реки Бесор. Они вышли навстречу Давуду и людям, бывшим с ним. Когда Давуд приблизился к этим людям, он приветствовал их. 22Но все злые и недостойные люди, из тех, кто пошёл за Давудом, говорили:
– Они не выходили с нами, и мы не будем делиться с ними добычей, которую отвоевали. Каждый может взять только свою жену и детей и идти.
23Давуд ответил:
– Нет, братья мои, не распоряжайтесь так тем, что дал нам Вечный. Он защитил нас и отдал в наши руки войско, которое выступило против нас. 24Кто станет слушать вас в этом деле? Доля человека, который остался с обозом, должна быть такой же, как доля того, кто ходил сражаться. Разделить нужно всем поровну.
25С того дня и впредь Давуд сделал это законом и правилом, оно действует и до сегодняшнего дня.
26Когда Давуд пришёл в Циклаг, он послал часть добычи старейшинам Иудеи, которые были его друзьями, говоря:
– Вот вам подарок из добычи, взятой у врагов Вечного.
27Он послал её тем, кто были в Вефиле, Рамоте Негевском, Иаттире, 28Ароере, Сифмоте, Эштемоа, 29Ракале, в городах иерахмеилитов и кенеев, 30в Хорме, Бор-Ашане, Атахе, 31Хевроне и во всех местах, где скитались Давуд и его люди.
Давид ослобађа Амаличке заробљенике
1Давид и његови људи стигли су трећега дана у Сиклаг, након што су Амаличани извршили упад у Негев и Сиклаг. Напали су Сиклаг и спалили га. 2Заробили су жене и оне који су били у граду, младо и старо; нису убили никога, него су их одвели и отишли својим путем.
3Кад је Давид са својим људима ушао у град, видео је да је град спаљен, и да су њихове жене, синови и ћерке заробљени. 4Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. 5Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. 6Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.
7Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. 8Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“
Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“
9Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. 10Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора.
11Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. 12Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде.
13Давид га упита: „Чији си и одакле си?“
Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. 14Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“
15Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“
16А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. 17Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. 18Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. 19Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. 20Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“
21Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их.
22Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ 23Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. 24Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ 25Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана.
26Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“
27То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; 28Ароиру, Сифмоту, Естемоји; 29и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; 30у Орми, Вор-Асану, у Атаху, 31у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.
