Первые сторонники Давуда
1Вот имена тех, кто пришёл к Давуду в Циклаг, когда он укрывался от Шаула, сына Киша12:1 См. 1 Цар. 27:1-6.. (Они были среди воинов, которые помогали ему в сражениях. 2Они были вооружены луками и могли стрелять из лука и метать камни из пращи как правой, так и левой рукой. Они были родственниками Шаула из рода Вениамина.)
3Их вождь Ахиезер и за ним Иоаш – сыновья Шемаа из Гивы; Иезиил и Пелет – сыновья Азмавета; Бераха и Иеву из Анатота; 4Ишмая из Гаваона – воин из числа Тридцатки и вождь над ней; Иеремия, Иахазиил, Иоханан и Иозавад из Гедеры; 5Элузай, Иеримот, Беалия, Шемария и харуфитянин Шефатия; 6корахиты Элкана, Ишшия, Азарил, Иоезер и Иашовеам; 7Иоела и Зевадия – сыновья Иерохама из Гедора.
Сторонники Давуда из рода Гада
8Перешли к Давуду в его укрепление в пустыне и некоторые из гадитян. Это были отважные и опытные воины, умеющие обращаться со щитом и копьём. Лица их были как у львов, и быстры они были, как серны в горах.
9Вождём был Езер,
вторым после него – Авдий,
третьим – Элиав,
10Мишманна – четвёртым,
Иеремия – пятым,
11Аттай – шестым,
Элиил – седьмым,
12Иоханан – восьмым,
Элзавад – девятым,
13Иеремия – десятым
и Махбаннай – одиннадцатым.
14Эти гадитяне были военачальниками: наименьший стоял над сотней, а наибольший – над тысячей. 15Это они переправились через реку Иордан в первый месяц (ранней весной), когда она выходит из берегов, и обратили в бегство всех, кто жил в долинах к востоку и к западу.
Сторонники Давуда из родов Вениамина и Иуды
16Другие, вениамитяне и некоторые из рода Иуды, также пришли в укрепление к Давуду. 17Давуд вышел навстречу и сказал им:
– Если вы пришли с миром, чтобы помогать мне, я готов объединиться с вами. Но если вы пришли, чтобы предать меня моим врагам, когда мои руки чисты от насилия, то пусть Бог наших предков увидит и рассудит.
18Тогда на Амасая, вождя Тридцатки, сошёл Дух и он сказал:
– Мы твои, о Давуд!
Мы с тобою, о сын Есея!
Успеха, успеха тебе
и успеха твоим помощникам,
ведь тебе помогает твой Бог.
Давуд принял их и поставил их во главе своего войска.
Сторонники Давуда из рода Манассы
19Когда Давуд пошёл с филистимлянами воевать против Шаула, к нему перешли некоторые из рода Манассы. (Давуд и его люди не помогали филистимлянам, потому что их правители, посоветовавшись, отослали его прочь. Они сказали: «Если он перейдёт к своему господину Шаулу, то это нам будет стоить головы».)
20Когда Давуд возвращался в Циклаг, из рода Манассы к нему перешли: Аднах, Иозавад, Иедиаил, Микаил, Иозавад, Элиху и Циллетай – тысяченачальники манасситов. 21Они помогали Давуду отражать набеги грабителей, потому что все они были отважными воинами и полководцами в его войске. 22День за днём люди шли на помощь Давуду, пока войско его не стало так велико, как войско Аллаха, огромным и могучим.
Войско Давуда в Хевроне
23Вот количество воинов, вооружённых для битвы, которые пришли к Давуду в Хеврон, чтобы по слову Вечного передать ему царство Шаула:
24людей рода Иуды, которые носили щит и копьё, – 6 800 человек, вооружённых для битвы.
25Из рода Шимона, воинов, готовых к битве, – 7 100.
26Из рода Леви – 4 600, 27вместе с Иодаем, вождём из дома Харуна, который привёл с собой 3 700 человек, 28и Цадоком, отважным молодым воином, с 22 военачальниками из его клана.
29Из рода Вениамина – сородичей Шаула – 3 000 человек (большинство из них прежде хранило верность дому Шаула).
30Из рода Ефраима, отважных воинов, прославленных в своих кланах, – 20 800.
31Из половины рода Манассы – 18 000 человек, которые были названы поимённо, чтобы прийти и сделать Давуда царём.
32Из рода Иссахара, людей разумных, которые знали, что и когда должен делать Исраил, – 200 вождей со всеми своими сородичами, следующими по их слову.
33Из рода Завулона опытных воинов, вооружённых всякого вида оружием, которые единодушно пришли на помощь Давуду, – 50 000.
34Из рода Неффалима – 1 000 военачальников и с ними 37 000 человек, носящих щит и копьё.
35Из рода Дана, готовых к битве – 28 600.
36Из рода Ашира, опытных воинов, готовых к битве, – 40 000.
37А из родов Рувима, Гада и половины рода Манассы из-за Иордана – 120 000 человек, вооружённых всякого вида оружием.
38Все эти воины боевым строем пришли в Хеврон, исполненные воли сделать Давуда царём над всем Исраилом. И все остальные исраильтяне единодушно решили сделать Давуда царём. 39Они пробыли там у Давуда три дня, ели и пили, потому что их семьи снабдили их запасами. 40А также их соседи, даже такие, как роды Иссахара, Завулона и Неффалима, приходили с ослами, верблюдами, мулами и волами, нагруженными едой. Еды – муки, инжира, изюма, вина, масла, мяса крупного и мелкого скота – было в изобилии, потому что в Исраиле царила радость.
Давидови следбеници у изгнанству
1Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. 2Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:
3Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, 4Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, 5Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, 6Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, 7и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.
8На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:
9Езер је био главар,
Овадија други, Елијав трећи,
10Мисмана четврти, Јеремија пети,
11Атај шести, Елило седми,
12Јоанан осми, Елзавад девети,
13Јеремија десети, Махванај једанаести.
14Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. 15То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.
16И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. 17Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“
18Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:
„Твоји смо, Давиде,
с тобом смо, сине Јесејев!
Мир, мир теби,
и мир онима који ти помажу,
јер ти Бог твој помаже!“
19И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ 20Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. 21Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. 22Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.
Давидова војска у Хеврону
23Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:
24Јудиних синова, који су носили штит и копље, шест хиљада осам стотина наоружаних за рат.
25Симеунових синова, храбрих ратника, седам хиљада и стотину.
26Левијевих синова, четири хиљаде шест стотина. 27Затим Јодај, главар Аронових синова, и с њим три хиљаде седам стотина, 28млади Садок, храбар јунак, и двадесет два владара из његовог отачког дома.
29Венијаминових синова, Саулових саплеменика, три хиљаде; до тада су највећим делом били одани Сауловом дому.
30Јефремових синова, двадесет хиљада осам стотина храбрих ратника, угледних људи у својим отачким домовима.
31Од половине Манасијиног племена, њих осамнаест хиљада, били су поименце позвани да дођу да поставе Давида за цара.
32Од Исахарових синова, који су умели да разумеју времена, како би знали шта Израиљ треба чинити, било је две стотине од њихових кнезова, и свих њихових саплеменика који су их следили.
33Завулонових синова, људи искусних и спремних за рат, и наоружаних свакојаким оружјем, било је педесет хиљада, који су свесрдно помагали Давиду.
34Од Нефталимовог племена, хиљаду главара и с њима тридесет седам хиљада људи са штитовима и копљима.
35Од Дановог племена, двадесет осам хиљада шест стотина наоружаних за бој.
36Од Асировог племена, четрдесет хиљада људи искусних и спремних за бој.
37А оних преко Јордана од Рувимовог и Гадовог племена и од половине Манасијиног племена, било је стотину двадесет хиљада наоружаних свакојаким оружјем за бој.
38Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. 39Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. 40Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.
