Валак призывает Валаама
1Исраильтяне двинулись на равнины Моава и остановились у реки Иордан напротив города Иерихона. 2Валак, сын Циппора, царь Моава, увидел всё, что Исраил сделал с аморреями. 3Моавитяне очень испугались народа, потому что их было очень много. Они были полны ужаса перед исраильтянами. 4Моавитяне сказали старейшинам Мадиана:
– Эта толпа съест всё вокруг нас, как вол траву на поле.
И Валак, сын Циппора, который был в то время царём Моава, 5послал вестников за Валаамом, сыном Беора, в город Пефор, что на реке Евфрат, в его родную землю. Валак сказал:
– Из Египта вышел народ, который покрыл лицо земли и поселился рядом со мной. 6Прошу, приди и прокляни мне этот народ, потому что он слишком силён для меня. Может быть, тогда я смогу разбить их и прогнать из страны. Я ведь знаю, что все, кого ты благословляешь, – благословенны, а кого проклинаешь – прокляты.
7Старейшины Моава и Мадиана тронулись в путь, взяв с собой плату за чародейство. Придя к Валааму, они передали ему всё, что сказал Валак.
8– Переночуйте здесь, – сказал им Валаам, – и я передам вам ответ, который даст мне Вечный.
Моавские вожди остались у него.
9Аллах явился к Валааму и спросил:
– Кто эти люди, которые у тебя?
10Валаам сказал Аллаху:
– Валак, сын Циппора, царь Моава, прислал сказать мне: 11«Народ, который вышел из Египта, покрыл лицо земли. Приди и прокляни мне их. Может быть, тогда я смогу сразиться с ними и прогнать их».
12Аллах сказал Валааму:
– Не ходи с ними. Не проклинай этот народ, потому что он благословен.
13На следующее утро Валаам встал и сказал вождям Валака:
– Ступайте в свою страну. Вечный отказался отпустить меня с вами.
14Моавские вожди вернулись к Валаку и сказали:
– Валаам отказался пойти с нами.
15Валак послал других вождей, которых было больше, и они были знатнее первых. 16Они пришли к Валааму и сказали:
– Так говорит Валак, сын Циппора: «Не откажись прийти ко мне. 17Я щедро вознагражу тебя и сделаю всё, что ты скажешь. Приди, прокляни мне этот народ».
18Но Валаам ответил вождям Валака:
– Даже если бы Валак предлагал мне свой дворец, полный серебра и золота, я не смог бы сделать ничего вопреки повелению Вечного, моего Бога. 19Впрочем, останьтесь здесь на ночь, как те другие, а я узнаю, что ещё скажет мне Вечный.
20В ту ночь Аллах явился к Валааму и сказал:
– Раз эти люди пришли, чтобы призвать тебя, вставай и иди с ними, но делай лишь то, что Я тебе скажу.
Ослица Валаама
21Валаам встал утром, оседлал ослицу и пошёл с вождями Моава. 22Но Аллах разгневался, когда он пошёл22:22 Скорее всего, гнев Аллаха был вызван тем, какие мотивы двигали Валаамом. Им руководила жажда наживы (см. 2 Пет. 2:15; Иуда 1:11), что, конечно же, не могло быть угодно Аллаху., и Ангел Вечного22:22 Ангел Вечного – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исы аль-Масиха до Его воплощения. встал на дороге, чтобы помешать ему. Валаам ехал на ослице, и с ним были двое его слуг. 23Когда ослица увидела Ангела Вечного, Который стоял на дороге с обнажённым мечом в руке, она свернула с дороги в поле. Валаам стал бить её, чтобы вернуть на дорогу.
24Тогда Ангел Вечного встал на узкой тропе между двумя виноградниками, где по обе стороны дороги были стены. 25Увидев Ангела Вечного, ослица прижалась к стене и придавила ногу Валаама. Он стал бить её снова.
26Тогда Ангел Вечного перешёл вперёд и встал в тесном месте, где нельзя было повернуть ни вправо, ни влево. 27Увидев Ангела Вечного, ослица легла под Валаамом, а он разгневался и стал бить её палкой. 28Тогда Вечный дал ослице дар речи, и она сказала Валааму:
– Что я тебе сделала, что ты три раза подряд избил меня?
29Валаам ответил ослице:
– Ты издевалась надо мной! Будь у меня в руке меч, я бы сейчас убил тебя.
30Ослица сказала Валааму:
– Разве я не твоя ослица, на которой ты ездил всегда до этого дня? Была ли у меня привычка поступать так с тобой?
– Нет, – ответил он.
31Тогда Вечный открыл Валааму глаза, и он увидел Ангела Вечного, Который стоял на дороге с обнажённым мечом. Валаам поклонился, пав на лицо своё.
32Ангел Вечного спросил его:
– За что ты три раза подряд бил ослицу? Я пришёл сюда, чтобы помешать тебе, потому что твой путь не угоден Мне. 33Ослица увидела Меня и сворачивала от Меня три раза подряд. Если бы она не сворачивала, то Я бы уже убил тебя, а её пощадил.
34Валаам сказал Ангелу Вечного:
– Я согрешил. Я не знал, что Ты стоишь на дороге, чтобы помешать мне. Но теперь, если Ты недоволен, я пойду назад.
35Ангел Вечного сказал Валааму:
– Иди с этими людьми, но говори лишь то, что Я тебе скажу.
И Валаам пошёл с вождями Валака. 36Услышав, что идёт Валаам, Валак вышел встретить его к моавскому городу на арнонской границе, на краю своей земли. 37Валак сказал Валааму:
– Разве я не посылал, чтобы призвать тебя? Почему ты не приходил ко мне? Разве я не в силах вознаградить тебя?
38– Вот я и пришёл к тебе, – ответил Валаам. – Но в силах ли я сказать хоть что-то? Я должен говорить лишь то, что велит мне Аллах.
39Валаам пошёл с Валаком в город Кириат-Хуцот. 40Валак принёс в жертву волов и овец и послал часть мяса Валааму и вождям, которые были с ним.
Первое пророчество Валаама
41На следующее утро Валак взял Валаама на Бамот-Баал («высоты Баала»)22:41 Капище, где поклонялись лжебогу Баалу., и оттуда он увидел часть исраильского народа.
Валак позива Валама да прокуне Израиља
1Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.
2А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. 3Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.
4Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“
Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. 5Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:
„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. 6Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“
7Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.
8Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.
9Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“
10Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: 11’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“
12Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“
13Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“
14Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“
15Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. 16Дођу они к Валаму и поруче му:
„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, 17јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“
18Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. 19А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“
20Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“
Валамова магарица
21Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. 22Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи 23Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.
24Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. 25Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.
26Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. 27Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. 28Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“
29Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“
30Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“
Он одговори: „Ниси.“
31Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.
32Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја сам изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан22,32 Не зна се тачно значење ове јеврејске речи. преда мном. 33Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“
34Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“
35Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.
36Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. 37Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“
38Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“
39Валам оде са Валаком. Дошли су у Киријат-Узот. 40Тада је Валак принео на жртву крупну и ситну стоку, па је од тога послао Валаму и кнезовима, који су били с њим. 41Следећег јутра је повео Валама и довео га на Вамот-Вал, одакле је могао да види један део народа.
