Исраильтяне поражают вениамитян
1Все исраильтяне от Дана на севере до Беэр-Шевы на юге и из земли Галаад, что на востоке от Иордана, вышли, как один, и собрались перед Вечным в Мицпе. 2Вожди всего народа, всех родов Исраила, заняли свои места в собрании народа Всевышнего – четыреста тысяч пеших воинов, вооружённых мечами. 3(А вениамитяне услышали о том, что исраильтяне пошли в Мицпу.) И тогда исраильтяне сказали:
– Расскажите нам, как случилось это страшное дело.
4Левит, муж убитой женщины, сказал:
– Я и моя наложница пришли в Гиву, что в земле Вениамина, чтобы заночевать там. 5Ночью жители Гивы пришли за мной и окружили дом, намереваясь меня убить. Они изнасиловали мою наложницу, и она умерла. 6Я взял её, разрезал на части и послал в каждую область наследия Исраила, потому что они сделали это постыдное и подлое дело в Исраиле. 7Итак, все вы, исраильтяне, выскажитесь и дайте свой совет.
8Весь народ поднялся, как один человек, говоря:
– Никто из нас не пойдёт домой. Нет, никто из нас не возвратится в свой дом. 9Но вот что мы сделаем с Гивой: мы бросим жребий и определим, кто должен пойти на неё. 10Мы возьмём по десять человек из каждой сотни всех родов Исраила, сотню из тысячи и тысячу из десяти тысяч, чтобы достать для войска съестных припасов. И когда войско придёт в Гиву, что в земле Вениамина, оно воздаст им по заслугам за эту подлость, совершённую ими в Исраиле.
11И все воины Исраила собрались вместе и объединились, как один человек, против этого города. 12Роды Исраила послали людей по всему роду Вениамина, говоря:
– Что за страшное дело вы совершили в Исраиле? 13Выдайте этих порочных людей из Гивы, чтобы мы могли предать их смерти и искоренить в Исраиле зло.
Но вениамитяне не хотели слушать своих соплеменников-исраильтян. 14Из своих городов они собрались в Гиве, чтобы воевать с исраильтянами. 15Вениамитяне тотчас же выставили двадцать шесть тысяч воинов, вооружённых мечами, от своих городов, не считая семисот отборных воинов из числа жителей Гивы. 16Среди этого войска было семьсот отборных воинов, которые были левшами, каждый из них мог метнуть из пращи камень в волос и не промахнуться.
17Исраил, не включая сюда Вениамина, выставил четыреста тысяч человек, вооружённых мечами, все они были воинами.
18Исраильтяне пришли в Вефиль20:18 Или: «в дом Всевышнего»; также в 21:2. и спросили Аллаха. Они сказали:
– Кто из нас должен идти воевать с вениамитянами первым?
Вечный ответил:
– Первым пойдёт Иуда.
19На следующее утро исраильтяне встали и разбили стан неподалёку от Гивы. 20Исраильтяне вышли, чтобы сразиться с вениамитянами, и выстроились в боевой порядок напротив Гивы. 21Вениамитяне вышли из Гивы и сразили в тот день на поле боя двадцать две тысячи исраильтян. 22Но исраильтяне, ободряя друг друга, вновь выстроились в боевой порядок там же, где и в первый день.
23(Исраильтяне пошли, плакали перед Вечным до самого вечера и спрашивали Его:
– Идти ли нам опять сражаться с нашими братьями вениамитянами?
Вечный ответил:
– Идите против них.
24Тогда исраильтяне приблизились к Вениамину во второй день.)
25На этот раз вениамитяне, выйдя из Гивы им навстречу, сразили ещё восемнадцать тысяч исраильтян, вооружённых мечами.
26Исраильтяне, весь народ, пришли в Вефиль и плакали там, сидя перед Вечным. Они постились в тот день до вечера и принесли Вечному жертвы всесожжения и жертвы примирения. 27Затем они спросили Вечного. (В те дни сундук соглашения20:27 Сундук соглашения – см. пояснительный словарь, а также Исх. 25:10-22. с Аллахом был там, 28а Пинхас, сын Элеазара, внук Харуна, служил перед ним.) Они спросили:
– Идти ли нам опять сражаться с нашими братьями вениамитянами или нет?
Вечный ответил:
– Идите. Завтра Я отдам их в ваши руки.
29Исраильтяне поставили вокруг Гивы засаду. 30Они пошли на вениамитян в третий день и встали в боевой порядок напротив Гивы, как и прежде. 31Вениамитяне вышли им навстречу, и их увели от города. Они начали, как и прежде, наносить исраильтянам потери, так что около тридцати человек пало убитыми в поле и на дорогах, одна из которых ведёт к Вефилю, а другая к Гиве.
32И пока вениамитяне говорили: «Мы бьём их, как и прежде», исраильтяне говорили: «Будем отступать и уведём их от города на дороги».
33Основные силы исраильтян переместились к Баал-Тамару, а те, кто был в засаде, ринулись со своего места к западу от20:33 Букв.: «на равнине». Гивы. 34На Гиву устремилось десять тысяч лучших исраильских воинов, и началась такая жестокая битва, что вениамитяне даже не понимали, как близка беда. 35Вечный разбил Вениамина перед Исраилом, и в тот день исраильтяне сразили двадцать пять тысяч сто вениамитян, вооружённых мечами. 36И вениамитяне увидели, что они разбиты.
Исраильтяне отступили перед вениамитянами, потому что надеялись на засаду, которую поставили неподалёку от Гивы. 37Воины, которые были в засаде, стремительно бросились на Гиву, вступили в город и предали его мечу. 38А исраильтяне договорились с воинами из засады об условном знаке: когда над городом начнёт подниматься дым, 39основные силы исраильтян должны будут перейти в наступление.
А вениамитяне уже начали наносить исраильтянам потери, убив около тридцати из них. Они думали: «Конечно, мы бьём их, как и в первой битве». 40Но когда из города начал подниматься столб дыма, вениамитяне повернулись и увидели, как от города к небу поднимается дым! 41Исраильтяне перешли в наступление, и вениамитяне испугались, потому что поняли, что пришла беда. 42И они побежали перед исраильтянами к пустыне, но битва настигла их, и те, кто уже выходили из города, разили их, зажав посередине. 43Окружив вениамитян, они преследовали и разили их от Нохи до восточной стороны Гивы. 44Из вениамитян пало восемнадцать тысяч человек, все они были храбрыми воинами. 45Когда они повернулись и побежали к пустыне, к скале Риммон, исраильтяне перебили пять тысяч человек на дорогах. Они гнались за ними до самого Гидома и сразили ещё две тысячи.
46В тот день пало двадцать пять тысяч вениамитян, носивших меч, все они были храбрыми воинами. 47Но шестьсот человек повернулись и бежали в пустыню к скале Риммон и там оставались четыре месяца. 48А исраильтяне вернулись к вениамитянам и предали их мечу – людей, животных и всё, что нашли. И все города на их пути они подожгли.
Рат Израиљаца против Венијаминоваца
1Тада су изашли сви Израиљци, од Дана до Вир-Савеје и земље Галад. Заједница се сабрала као један човек код Господа у Миспи. 2На збор Божијег народа дошли су главари целог народа, свих Израиљевих племена, и четири стотине хиљада људи наоружаних мачем. 3А Венијаминовци су чули да су Израиљци отишли горе у Миспу. Израиљци запиташе: „Реците нам како се догодио злочин?“
4Левит, муж жене која је била убијена, одговори: „Ја сам са иночом дошао у Гавају Венијаминову да преноћим. 5Међутим, напали су ме мештани Гаваје и ноћу опколили кућу у којој сам био; хтели су да ме убију. Моју иночу су силовали, тако да је умрла. 6Ја сам, онда, узео иночу, расекао је и послао је у све делове Израиљевог наследства, јер су починили изопаченост и срамотну у Израиљу. 7Ево, сви сте ви Израиљци; размотрите ствар и овде донесите одлуку.“
8Сав народ устаде као један човек, говорећи: „Нико од нас неће ићи своме дому, нико се од нас неће враћати својој кући. 9А сад, ово је што ћемо урадити Гаваји: поћи ћемо на њу како жреб покаже. 10Изабраћемо десет људи од стотину из свих израиљских племена, стотину од хиљаду, и хиљаду од десет хиљада, да носе намирнице за војску. Кад војска уђе у Гавају Венијаминову, казниће је за срамоту коју је починила у Израиљу.“ 11Сви су се Израиљеви људи сабрали против тог града, здружени као један човек.
12Израиљска племена послаше људе по свом Венијаминовом племену и упиташе: „Какав се то злочин догодио међу вама? 13Предајте сад те ништарије из Гаваје да их погубимо и искоренимо зло из Израиља.“ Али Венијаминовци нису хтели да послушају глас своје браће Израиљаца.
14Тада су се Венијаминовци из својих градова сабрали у Гаваји да ратују против Израиљаца. 15Венијаминоваца из градова, који су тог дана били сабрани, било је двадесет шест хиљада људи наоружаних мачем, не рачунајући седам стотина изабраних људи, житеље Гаваје, који су били сабрани. 16Од свег тог народа, ових седам стотина изабраних људи били су леваци; сваки је од њих гађао каменом из праћке у длаку, не промашујући.
17Израиљаца, без Венијаминоваца, који су били сабрани, било је четири стотине хиљада људи наоружаних мачем, све самих ратника.
18Они су устали и отишли горе у Ветиљ да питају Бога. Израиљци су питали: „Ко ће од нас први кренути да ратује са Венијаминовцима?“
Господ одговори: „Јуда нека пође први.“
19Израиљци устану ујутро и утаборе се насупрот Гаваје. 20Израиљски људи су изашли да ратују против Венијамина; сврстали су се у бојни ред да ступе у бој против Гаваје. 21Али Венијаминовци изађу из Гаваје и потуку Израиљце. Тог дана је пало двадесет две хиљаде људи. 22Војска Израиљаца је прикупила снагу, те се поново сврстала у бојни ред на истом месту где се сврстала првога дана. 23Наиме, Израиљци су отишли горе и плакали пред Господом све до вечери. Питали су Господа: „Хоћу ли опет ступити у бој с мојим братом Венијамином?“
Господ одговори: „Крените на њега!“
24Другога дана Израиљци крену на Венијаминовце. 25Али Венијаминовци из Гаваје изађу им на мегдан другога дана и потуку Израиљце. Пало је још осамнаест хиљада људи, од којих је сваки био наоружан мачем.
26Тада су сви Израиљци, сав народ, отишли горе у Ветиљ, те су плакали и седели пред Господом. Тог дана су постили све до вечери и приносили жртве свеспалнице и жртве мира пред Господом. 27Израиљски народ је питао Господа. (Тамо је у те дане био Ковчег савеза Божијег, 28а Финес, син Елеазаров, син Аронов, служио је пред њим у та времена.) Израиљци су питали Господа: „Хоћемо ли поново изаћи у бој против наше браће Венијаминоваца, или да се оканемо тога?“
Господ одговори: „Крените, јер ћу вам га сутра предати у руке.“
29Тада је Израиљ поставио заседу Гаваји унаоколо. 30Трећега дана Израиљ крене на Венијаминовце; сврстали су се у бојни ред против Гаваје, као и пре. 31Венијаминовци су изашли на мегдан војсци, и почели да убијају народ, као и пре, али су били одвучени од града на путеве, од којих један води горе у Ветиљ, а други у Гавају. Убили су око тридесет Израиљаца на пољу. 32Венијаминовци су говорили: „Падају пред нама као први пут!“ А Израиљци су се били договорили: „Бежимо да их одмамимо од града на путеве!“
33Тада су сви Израиљци кренули са свог места и сврстали се у бојни ред код Вал-Тамара, док је израиљска заседа јурнула из свога скровишта код пољана Гаваје. 34Пред Гавају је дошло десет хиљада изабраних људи из целог Израиља. Настала је љута битка, али Венијаминовци нису знали да им се ближи пропаст. 35Господ је поразио Венијамина пред Израиљем. Тог је дана Израиљ побио двадесет пет хиљада стотину људи, који су сви били наоружани мачем. 36Тада су Венијаминовци схватили да су поражени.
А они Израиљци што су узмакли са својих положаја пред Венијаминовцима, уздали су се у заседу коју су поставили Гаваји. 37Заседа је хитро навалила на Гавају, и ушавши у њу, посекла цели град оштрицом мача. 38А Израиљци су се били договорили са онима из заседе: кад ови уђу у град, нека подигну велики облак дима из града као знак. 39Тада ће се Израиљци вратити у бој.
Кад су, дакле, Венијаминовци почели да убијају, пало је тридесетак Израиљаца. Тада су говорили: „Нема сумње, гину пред нама као у пређашњем боју!“ 40Кад је знак, стуб дима, почео да се диже из града, Венијаминовци су се обазрели и угледали како се пламен из целог града диже до неба. 41Тада су се Израиљци окренули, а Венијаминовци су се престравили, јер су схватили да их је задесило зло. 42Венијаминовци се дадоше у бег пред Израиљцима путем што води у пустињу, али се из битке нису могли извући, јер су их убијали и они што су изашли из градова. 43Они су опколили Венијаминовце и, гонећи их без предаха, докрајчили их пред Гавајом на истоку. 44Пало је осамнаест хиљада Венијаминоваца, све самих ратника. 45Венијаминовци су се окренули и побегли према пустињи, ка стени Римону, али су Израиљци посекли још пет хиљада људи по путевима. Пратили су их у стопу док им нису потукли још две хиљаде људи.
46Тог је дана пало укупно двадесет пет хиљада Венијаминоваца наоружаних мачем, све самих ратника. 47Оних који су се окренули и побегли ка стени Римону, било је шест стотина. Ови су остали четири месеца код Стене Римона. 48Израиљци су се затим вратили натраг к Венијаминовцима и побили мачем мушкарце из градова, стоку и што се год нашло. А све градове на које су наишли спалили су огњем.
