Руфь и Боаз на току
1Однажды Наоми, свекровь Руфи, сказала ей:
– Моя дочь, не должна ли я постараться найти тебе пристанище, чтобы тебе было хорошо? 2Разве Боаз, со служанками которого ты была, нам не родственник? Сегодня вечером он веет ячмень на току. 3Итак, вымойся, помажься душистыми маслами и надень свои лучшие одежды. И иди на гумно, но не показывайся ему до тех пор, пока он не закончит есть и пить. 4Когда он ляжет, заметь место, где он лежит. Потом иди, открой покрывало у его ног и ляг рядом3:4 Действие, означающее просьбу о покровительстве.. Он скажет тебе, что делать.
5– Я сделаю всё, как ты говоришь, – ответила Руфь.
6Она пошла на ток и сделала всё, что сказала ей сделать её свекровь.
7Когда Боаз закончил есть и пить и пришёл в хорошее настроение, он пошёл и лёг у дальнего угла скирды. Руфь тихо подошла, открыла покрывало у его ног и легла рядом. 8В полночь он вздрогнул, повернулся и обнаружил женщину, лежащую у его ног.
9– Кто ты? – спросил он.
– Я твоя раба Руфь, – сказала она. – Возьми меня под свою защиту3:9 Букв.: «Простри надо мной своё крыло (или: край одежды)». В данном случае эти слова ясно выражали просьбу о браке., ведь ты один из наших ближайших родственников, несущих ответственность за нас.
10– Благослови тебя Вечный, моя дочь, – ответил он. – Это доброе дело больше того, которое ты сделала прежде: ты не стала бегать за молодыми мужчинами – ни за богатыми, ни за бедными. 11И теперь, моя дочь, не бойся. Я сделаю для тебя всё, о чём ты просишь. Весь мой город знает, что ты достойная женщина. 12Хотя я и близкий родственник, есть родственник ещё ближе меня. 13Оставайся на ночь здесь, а утром, если он захочет быть вашим покровителем, то хорошо – пусть будет. Но если он не захочет, то это сделаю я. Это верно, как и то, что жив Вечный. Спи здесь до утра.
14И она лежала у его ног до утра, но встала ещё затемно, до того, как один человек мог распознать другого. Боаз подумал: «Пусть никто не знает, что на гумно приходила женщина».
15И он сказал ей:
– Подай мне свою накидку, которая на тебе, и держи её.
Когда она сделала это, он высыпал в накидку шесть мер ячменя3:15 Шесть мер ячменя – в зависимости от того, какая мера имеется здесь в виду, это может быть или 8, или 26 кг. и помог ей закинуть ношу на плечи. После этого он вернулся3:15 Или: «она вернулась». в город.
16Когда Руфь пришла к своей свекрови, Наоми спросила:
– Ну как, дочь моя?
И она рассказала ей обо всём, что сделал для неё Боаз, 17и прибавила:
– Он дал мне эти шесть мер ячменя, сказав: «Не возвращайся к своей свекрови с пустыми руками».
18И Наоми сказала:
– Подожди, дочь моя, пока не узнаешь, чем всё закончится. Ведь этот человек не успокоится, пока сегодня же не решит дела.
Рута и Воз на гумну
1Нојемина рече својој снахи Рути: „Како би било, ћерко моја, да ти потражим дом, где ће ти бити добро? 2Ту је наш рођак, Воз, с чијим девојкама си радила. Ево, он ће ове ноћи вејати јечам на гумну. 3Ти се умиј, намириши се, обуци свечану хаљину, па иди к њему на гумно. Међутим, не дај да те примети, док не заврши да једе и пије. 4Кад он оде на починак, гледај где је легао, па и ти лези тамо. Онда подигни покривач с његових ногу и лези тамо, а он ће ти рећи шта да радиш.“ 5Рута јој одговори: „Урадићу све што кажеш.“
6Тако је отишла на гумно и учинила како јој је свекрва наредила. 7Воз је јео и пио, па је весела срца отишао да легне поред стога. Тада се она прикрала, подигла покривач с његових ногу и легла.
8Око поноћи човек се трже; окренувши се угледао је жену код својих ногу. 9Он упита: „Ко си ти?“
„То сам ја, Рута, твоја слушкиња – одговори она. Рашири своје крило нада мном, јер си ми рођак-старатељ.“
10Тада он рече: „Нека те Господ благослови, ћерко моја! Ово твоје добро дело боље је него оно прво, јер ниси тражила младиће, били они сиромашни или богати. 11А сад, ћерко моја, немој се бојати. Учинићу за тебе све што тражиш, јер сви моји суграђани знају да си честита жена. 12Јесте, ја сам заиста твој старатељ, али постоји још један рођак-старатељ, који је ближи сродник од мене. 13Преноћи овде, а ујутро, ако он жели да буде старатељ, добро, нека буде старатељ. Али ако не жели да ти буде старатељ, ја ћу ти бити старатељ, тако ми живог Господа! Спавај до јутра.“
14Тако је она спавала до јутра код његових ногу. Устала је рано док још човек човека није могао препознати, јер је Воз рекао: „Да се не сазна да је жена долазила на гумно.“
15Онда јој је рекао: „Додај ми огртач који је на теби, и добро га држи.“ Она је држала огртач, а он јој је одмерио шест мерица јечма. Затим јој је напртио, па је отишла у град.
16Кад је стигла, њена свекрва јој рече: „Како је прошло, ћерко моја?“ Тада јој је Рута испричала све што је човек учинио за њу. 17Затим је додала: „Дао ми је још и ових шест мерица јечма, и рекао ми: ’Не враћај се празних руку својој свекрви.’“
18Нојемина рече: „Остани овде, ћерко моја, док не видиш шта ће од тога испасти. Воз се неће смирити док још данас не приведе ствар крају.“
