Об искушении, прощении, вере и долге
(Мат. 18:6-7, 15, 21-22; Мк. 9:42)
1Иса сказал Своим ученикам:
– Всегда будет повод для греха, но горе тому, кто толкает людей на грех. 2Для того, кто хотя бы одному из этих малых даст повод ко греху, было бы лучше, если бы ему надели на шею мельничный жёрнов и бросили в море. 3Поэтому следите за собой! Если твой брат согрешает, упрекни его, и если он раскается, прости его. 4Если даже он согрешит против тебя семь раз в день и семь раз придёт к тебе и скажет: «Я каюсь», прости его.
5Посланники аль-Масиха как-то попросили Его:
– Прибавь нам веры!
6Повелитель ответил:
– Если у вас есть вера величиной хоть с горчичное зерно, то вы можете сказать этому тутовому дереву: «Вырвись с корнем и пересади себя в море», и оно вам подчинится.
7– Допустим, у кого-то из вас есть раб, который пашет или пасёт овец. Скажете ли вы ему, когда он возвратится с поля: «Заходи, возляг и ешь»? 8Нет, вы скорее скажете: «Приготовь для меня ужин, затем подпояшься и прислуживай мне, пока я буду есть и пить, а потом будешь есть и пить сам». 9Благодарит ли хозяин раба за то, что тот делает, что ему приказано? 10Так и вы, когда сделаете всё, что вам было приказано, говорите: «Мы недостойные рабы, мы сделали лишь то, что обязаны были сделать».
Исцеление десяти прокажённых
11По пути в Иерусалим Иса проходил вдоль границы между Самарией и Галилеей. 12Когда Он входил в одно селение, Его встретили десять прокажённых. Остановившись неподалёку, 13они громко закричали:
– Иса, Наставник, сжалься над нами!
14Когда Иса их увидел, Он сказал:
– Пойдите и покажитесь священнослужителям.
Те пошли и по дороге были исцелены. 15Один из них, как только увидел, что исцелён, возвратился, громко прославляя Аллаха. 16Он пал к ногам Исы и благодарил Его. И этот человек был самарянином17:16 См. сноску на 10:33..
17– Разве не десять человек были очищены? – спросил Иса. – Где же остальные девять? 18Почему никто из них, кроме этого чужеземца, не возвратился, чтобы прославить Аллаха?
19И сказал самарянину:
– Встань и иди, твоя вера спасла тебя.
О возвращении Ниспосланного как Человек
(Мат. 24:28, 37-39)
20Однажды блюстители Закона спросили Ису, когда придёт Царство Аллаха. Он ответил:
– Царство Аллаха не придёт зримым образом17:20 Или: «Нельзя по приметам предсказать пришествие Царства Аллаха».. 21Никто не сможет сказать: «Вот оно здесь» или «Оно там», потому что Царство Аллаха уже среди вас.
22Потом Он сказал ученикам:
– Придёт такое время, когда вы захотите увидеть хотя бы один из дней правления Ниспосланного как Человек, но не увидите. 23Вам будут говорить: «Вон Он там!» или «Вот Он здесь!» – но вы не бегите смотреть. 24Потому что, когда Ниспосланный как Человек придёт вновь, это будет подобно блеску молнии, освещающему небо от края и до края. 25Но прежде Ему предстоит вытерпеть много страданий и быть отвергнутым этим поколением.
26Но как было во времена Нуха17:26 Нух – также известен как Ной., так будет и в дни перед возвращением Ниспосланного как Человек. 27Люди ели, пили, женились и выходили замуж до того дня, когда Нух вошёл в ковчег. Потом пришёл потоп и всех их уничтожил.
28То же самое было и в дни Лута. Люди ели и пили, покупали и продавали, сажали и строили. 29Но в день, когда Лут покинул Содом, с неба пролились дождём огонь и сера и всех их уничтожили.
30Так же будет и в день, когда явится Ниспосланный как Человек. 31В тот день, если кто-то окажется на крыше, а его вещи – в доме, пусть он не спускается вниз за вещами. И кто в поле – пусть уже не возвращается. 32Помните жену Лута!17:32 Жена Лута, хотя и была выведена из Содома, но сердце её было привязано к тому, что она там оставляла. Это и погубило её (см. Нач. 19:23-26). 33Кто пытается сохранить свою жизнь, тот потеряет её, и кто потеряет свою жизнь за Меня, тот сохранит её. 34Говорю вам, что в ту ночь двое будут на одной постели, и один будет взят, а другой оставлен17:34 Взят… оставлен – существуют два основных толкования этих слов: 1) Повелитель Иса заберёт Своих последователей, а другие останутся для наказания; 2) грешники будут взяты на Суд, а Его последователи останутся. В любом случае, видно, что будет разделение, критерием которого станет вера и жизнь людей.. 35-36Две женщины будут вместе молоть зерно, и одна будет взята, а другая оставлена17:35-36 Некоторые рукописи включают стих 36: «И будут два человека в поле, и один будет взят, а другой оставлен»..
37– Где, Повелитель? – спросили они. Иса ответил:
– Где труп, туда соберутся и стервятники17:37 Существует множество толкований этого стиха. Вот два наиболее вероятных: 1) где моральное разложение достигнет своего апогея, там неизбежно будут и суды Аллаха; 2) как по кружащим в небе стервятникам можно безошибочно определить, что там лежит труп, так и пришествие аль-Масиха будет явным для всех..
Грех и опроштење
1Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. 2Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. 3Зато пазите на себе.
Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. 4Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“
5Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“
6Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.
Дужност слуге
7Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ 8Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ 9Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? 10Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“
Исус исцељује десет губаваца
11Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. 12Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље 13и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“
14Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.
15Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. 16Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.
17Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? 18Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ 19Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“
Долазак Царства Божијег
20Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. 21Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“
22А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. 23И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. 24Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. 25Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.
26Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: 27јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.
28Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. 29А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.
30Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. 31У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. 32Сетите се Лотове жене! 33Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. 34Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. 35Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. 36Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“
37Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“
