Дополнительные правила о жертве повинности
1«Вот правила о жертве повинности, о великой святыне. 2Её нужно закалывать там же, где и жертву всесожжения. Её кровью нужно окропить жертвенник со всех сторон. 3Весь жир из неё пусть будет принесён в жертву: курдюк и жир, покрывающий внутренности, 4обе почки с жиром, который на них и который возле бёдер, и сальник с печени; всё это надо вынуть вместе с почками. 5Священнослужитель сожжёт это на жертвеннике. Это огненная жертва Вечному. Это жертва повинности. 6Все мужчины в семье священнослужителей могут её есть, но только в святом месте: это великая святыня.
7Для жертвы за грех и для жертвы повинности закон один: они принадлежат священнослужителю, который совершает очищение посредством их. 8Священнослужитель, который приносит чью-либо жертву всесожжения, может оставить себе шкуру. 9Любое хлебное приношение, испечённое в печи или приготовленное на сковороде или на противне, принадлежит священнослужителю, который его приносит, 10а любое хлебное приношение, смешанное с маслом или сухое, принадлежит в равных долях всем сыновьям Харуна».
Дополнительные правила о жертве примирения
11«Вот правила о жертве примирения, которую можно принести Вечному.
12Если кто-то приносит её в знак благодарности, то вместе с этой благодарственной жертвой пусть принесёт и пресные хлебы, замешенные на масле, пресные коржи, помазанные маслом, и хлебы из лучшей муки, хорошо замешенные на масле. 13Пусть вместе с благодарственной жертвой примирения он принесёт и лепёшки, приготовленные на закваске. 14Он должен принести по одному хлебу каждого вида в дар Вечному. Это принадлежит священнослужителю, который кропит кровью жертв примирения. 15Мясо этой благодарственной жертвы примирения нужно съесть в тот же день, когда её принесли. Его нельзя оставлять до утра.
16Но если жертва принесена по обету или как добровольное приношение, то пусть её едят в тот день, когда её принесли, а остаток можно будет есть и на следующий день. 17Но мясо жертвы, которое останется к третьему дню, нужно сжечь. 18Если мясо жертвы примирения будут есть на третий день, она не будет принята. Она не будет засчитана тому, кто её принёс, потому что она нечиста. Тот, кто будет её есть, будет отвечать за свой грех.
19Мясо, которое прикоснулось к чему-либо нечистому, есть нельзя. Его нужно сжечь. Чистое мясо может есть любой, кто чист. 20Но если мясо жертвы примирения с Вечным будет есть тот, кто нечист, он должен быть исторгнут из своего народа. 21Если кто-нибудь прикоснётся к нечистому – к человеческой нечистоте, к нечистому животному или любой нечистой твари, а потом станет есть мясо жертвы примирения Вечному, то он должен быть исторгнут из своего народа».
Запрет есть жир и кровь
22Вечный сказал Мусе:
23– Скажи исраильтянам: «Не ешьте жир волов, овец или коз. 24Жиром животного, которое пало или было растерзано дикими зверями, можно пользоваться, но есть его нельзя. 25Любой, кто станет есть жир животного, которое приносится в огненную жертву Вечному, должен быть исторгнут из своего народа. 26Где бы вы ни жили, нельзя употреблять ни крови птиц, ни крови животных. 27Любой, кто будет есть кровь, должен быть исторгнут из своего народа».
Доля священнослужителей
28Вечный сказал Мусе:
29– Скажи исраильтянам: «Любой, кто приносит Вечному жертву примирения, должен принести часть её в дар Вечному. 30Пусть он своими руками совершит Вечному огненную жертву. Он должен принести жир вместе с грудиной и потрясти грудину перед Вечным как приношение потрясания. 31Жир священнослужитель сожжёт на жертвеннике, а грудина достанется Харуну и его сыновьям. 32Отдавайте правое бедро ваших жертв примирения в дар священнослужителю. 33Долей сына Харуна, который приносит кровь и жир жертвы примирения, будет правое бедро. 34Из жертв примирения, которые приносят исраильтяне, Я взял грудину потрясания и бедро возношения и отдал их священнослужителю Харуну и его сыновьям как их постоянную долю от приношений исраильтян».
35Такова часть Харуна и его сыновей в огненных жертвах Вечному, отведённая им, когда они предстали, чтобы быть священнослужителями Вечного. 36Когда они были помазаны, Вечный повелел, чтобы исраильтяне отдавали им часть приношений как постоянную долю для грядущих поколений.
37Итак, вот правила о всесожжении, хлебном приношении, жертве за грех, жертве повинности, жертве при посвящении священнослужителей и жертве примирения, 38которые Вечный дал Мусе на горе Синай в день, когда Он повелел исраильтянам совершать приношения Вечному в Синайской пустыне.
Жртва за преступ
1Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. 2Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. 3Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, 4оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. 5Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. 6Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.
7Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. 8Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. 9Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. 10Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
Жртва мира
11Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.
12Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. 13Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. 14Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. 15А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
16Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. 17Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. 18Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
19Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. 20Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. 21Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
Животињско сало се не сме јести
22Господ рече Мојсију: 23„Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! 24Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. 25Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. 26Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. 27Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“
Делови за свештенике
28Господ рече Мојсију: 29„Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. 30Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, 31а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. 32Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. 33Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. 34Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“
35То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. 36Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
37То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, 38који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
