1Вечный сказал Мусе:
– Смотри, Я сделал так, чтобы ты был как Всевышний для фараона, а твой брат Харун будет как бы твоим пророком. 2Говори всё, что Я тебе велю, Харуну, своему брату, а он пусть скажет фараону, чтобы тот отпустил исраильтян из своей страны. 3Но Я сделаю сердце фараона упрямым, и хотя Я сотворю много знамений и чудес в Египте, 4он не послушает тебя. Тогда Я обращу руку Мою на Египет и великими судами выведу Мои воинства – Мой народ, исраильтян, – из этой земли. 5Египтяне узнают, что Я – Вечный, когда Я занесу руку над Египтом и выведу оттуда исраильтян.
6Муса и Харун сделали, как повелел им Вечный. 7Мусе было восемьдесят лет, а Харуну восемьдесят три года, когда они говорили с фараоном.
Посох Харуна превращается в змею
8Вечный сказал Мусе и Харуну:
9– Когда фараон скажет вам: «Сотворите чудо», скажи Харуну: «Возьми посох и брось его перед фараоном». Посох превратится в змею.
10Муса и Харун пришли к фараону и сделали так, как повелел им Вечный. Харун бросил свой посох перед фараоном и его приближёнными, и он превратился в змею. 11Тогда и фараон позвал мудрецов и чародеев, и египетские колдуны с помощью колдовства сделали то же самое. 12Каждый бросил свой посох, и те превратились в змей; но посох Харуна проглотил их посохи. 13Однако сердцем фараона завладело упрямство – он не послушал их, как и говорил Вечный.
Первое наказание: превращение воды в кровь
14Тогда Вечный сказал Мусе:
– Фараон упрям и отказывается отпустить народ. 15Пойди к фараону утром, когда он выходит к реке. Возьми посох, который превращался в змею, и подожди царя Египта на берегу Нила. 16Скажи ему: «Вечный, Бог евреев, посылал меня сказать тебе: „Отпусти Мой народ поклониться Мне в пустыне“. Но до сих пор ты не послушался. 17Так говорит Вечный: „Теперь ты узнаешь, что Я – Вечный. Посохом, который у меня в руке, я ударю по воде Нила, и вода превратится в кровь. 18Рыба в Ниле умрёт, река станет зловонной, и египтяне не смогут пить из неё“».
19Вечный сказал Мусе:
– Скажи Харуну: «Возьми посох и протяни руку над водами Египта – над реками и каналами, над прудами и всеми водоёмами: вода в них превратится в кровь. Кровь будет в Египте повсюду, даже в деревянных и каменных сосудах».
20Муса и Харун сделали, как повелел им Вечный. Харун поднял посох на глазах у фараона и его приближённых, ударил по воде Нила, и она превратилась в кровь. 21Рыба в Ниле умерла, и река стала такой зловонной, что египтяне не могли пить из неё. Кровь была повсюду в Египте. 22Но египетские чародеи своим колдовством сделали то же самое. И сердцем фараона завладело упрямство. Он не послушал Мусу и Харуна, как и говорил Вечный. 23Царь Египта развернулся и ушёл во дворец, даже не задумываясь обо всём этом. 24А египтяне стали копать колодцы вдоль Нила, чтобы добыть питьевую воду. Они не могли пить из реки.
Второе наказание: жабы
25С тех пор, как Вечный поразил воду в Ниле, прошло семь дней.
1Господ је одговорио Мојсију: „Види! Поставио сам те да будеш као Бог фараону, а твој брат Арон биће твој пророк. 2Ти ћеш говорити све што сам ти заповедио, а Арон ће рећи фараону да пусти Израиљце из своје земље. 3Ја ћу, пак, отврднути фараоново срце, и извести много својих знакова и чуда у Египту. 4Пошто вас фараон неће послушати, ја ћу замахнути својом руком на Египат и ударити га великим казнама, па ћу извести своје чете, свој народ, Израиљце, из Египта. 5Кад пружим своју руку на Египат и изведем Израиљце из њихове средине, Египћани ће знати да сам ја Господ.“
6Мојсије и Арон су учинили онако како им је Господ заповедио. 7Мојсију је било осамдесет, а Арону осамдесет три године кад су говорили с фараоном.
Штап се претвара у змију
8Господ рече Мојсију и Арону: 9„Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“
10Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. 11Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. 12Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. 13Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.
Прва пошаст: крв
14Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. 15Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. 16Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. 17Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. 18Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“
19Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“
20Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. 21Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.
22Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. 23Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. 24Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила. 25Тако је прошло седам дана од како је Господ ударио Нил.
