Ассирия – орудие Вечного
1Вечный сказал мне:
– Возьми большой свиток и напиши на нём ясным почерком: Махер-Шалал-Хаш-Баз («быстрая добыча, скорая пожива»). 2А Я призову Себе в верные свидетели священнослужителя Урию и Закарию, сына Иеверехии.
3Тогда я лёг со своей женой-пророчицей, и она забеременела и родила сына8:3 См. сноску на 7:14.. И Вечный сказал мне:
– Назови его Махер-Шалал-Хаш-Баз. 4Прежде чем мальчик научится говорить «мой отец» или «моя мать», ассирийский царь унесёт богатства Дамаска и награбленное в Самарии.
5Вечный сказал мне вновь:
6– Так как этот народ отверг
спокойные воды Шилоаха8:6 Шилоах – река, которая обеспечивала Иерусалим водой. Здесь существует несколько символических истолкований. Шилоах может быть: 1) символом Самого Аллаха (см. Иер. 2:13); 2) символом династии царей из дома Давуда, так как Шилоах берёт своё начало в Гихоне, где Сулейман, сын Давуда, был помазан на царство (см. 3 Цар. 1:38-40).
и радуется, надеясь на союз с Рецином
и сыном Ремалии,
7то Владыка наведёт на него
большие и бурные воды Евфрата –
царя Ассирии со всей его славой.
Она выйдет из всех своих каналов,
затопит все свои берега
8и наводнением пойдёт на Иудею;
затопляя, поднимется по шею,
и распростёртые крылья её покроют
всю широту твоей земли,
о Иммануил!
9Вы будете сломлены, народы, вы будете разбиты!
Внимайте, все отдалённые страны.
Готовьтесь к битве, но будете разбиты!
Готовьтесь к битве, но будете разбиты!
10Стройте замыслы, но они рухнут;
говорите слово, но оно не сбудется,
потому что с нами Всевышний8:10 Букв.: «потому что Иммануил» (ср. 7:14 со сноской)..
Страх перед Аллахом
11Вечный говорил со мной, держа на мне крепкую руку, и остерегал меня не ходить путём этого народа. Он сказал:
12– Не называйте заговором всё то,
что называет заговором этот народ;
не бойтесь того, чего они боятся,
и не страшитесь.
13Вечного, Повелителя Сил, – Его чтите свято,
Его бойтесь,
Его страшитесь.
14Он будет святилищем,
но для Исраила и Иудеи
Он будет камнем, о который они споткнутся,
скалой, из-за которой упадут,
ловушкой и западнёй
для всех обитателей Иерусалима.
15Многие из них споткнутся,
упадут и разобьются,
попадут в ловушку и будут пойманы.
16Завяжи свиток, чтобы он стал свидетельством,
запечатай запись с наставлениями
и передай моим ученикам.
17Я буду ждать Вечного,
скрывающего Своё лицо от потомков Якуба.
Я буду полагаться на Него.
18Вот я и дети, которых дал мне Вечный. Мы – знамения и знаки8:18 Исаия и два его сына были знамениями будущего Исраила, благодаря тому, какое значение имели их имена: Исаия – «Вечный спасает», Шеар-Иашув – «остаток вернётся» (см. 7:3-9) и Махер-Шалал-Хаш-Баз – «быстрая добыча, скорая пожива» (см. ст. 1-4). грядущего в Исраиле от Вечного, Повелителя Сил, обитающего на горе Сион.
19Если вам скажут вопросить вызывателей умерших и чародеев, которые нашёптывают и бормочут, то не должен ли народ вопрошать своего Бога? Мёртвых ли спрашивать о живых? 20К Закону и откровению! Если они не говорят согласно с этим словом, то нет в них света зари. 21Удручённые и голодные будут они скитаться по земле; изголодавшись, они разъярятся и будут проклинать своего царя и своего Бога. 22Наверх ли они посмотрят или взглянут на землю, они увидят лишь горе, мрак и страшную тьму и будут брошены в кромешный мрак. Тем не менее это время мрака и отчаяния не продлится вечно.
Исаија добија сина
1Рекао ми је Господ: „Узми велику плочу и на њој напиши народним писмом: ’Брз на грабеж – хитар на плен.’“ 2Потом сам за оверу записа узео поуздане сведоке: свештеника Урију и Захарију сина Јеверехијина. 3Онда сам се приближио пророчици те је она зачела и родила сина. Тада ми је Господ рекао: „Надени му име ’Брз на грабеж – хитар на плен’, 4јер пре него што дечак научи ’тата’ и ’мама’, носиће се пред цара асирског богатство из Дамаска и плен из Самарије.“
Силоам и Еуфрат
5Опет ми Господ упути реч говорећи:
6„Зато што овај народ одбацује
спокојне токове силоамских вода,
а весели се пред Ресином
и пред сином Ремалијиним,
7гле, зато ће Господар на вас навести
воде с Еуфрата, силне и велике –
цара асирског и сву славу његову –
и оне ће се излити из корита свога
и прелиће се преко свих обала;
8провалиће у Јуду, разлиће се
и поплавиће је, попеће се до грла њезина,
и крила ће раширити своја преко земље твоје,
о, Емануиле!“
Бог је против завојевача
9Удружујте се на зло, о, народи, али бићете смрвљени!
Послушајте ви, даљине земаљске.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
10Смишљајте заверу – биће уништена;
само се ви договарајте – биће узалуд;
зато што је с нама Бог.
Спотицање и посртање
11Јер Господ ми је овако говорио кад ме је руком ухватио и кад ме је опоменуо да не идем путем којим овај народ иде. Рекао је:
12„Не зовите завером
све што народ овај назива завером;
не бојте се чега се он боји
и нека у вама страха не буде.
13Господ над војскама, нека вам светиња буде он,
бојте се њега,
нека вас прожима страх од њега.
14Светилиште биће он,
и камен за спотицање
и стена за посртање
обема династијама израиљским,
замка и мрежа
за све становнике јерусалимске.
15Многи ће се од њих саплести
и пашће и разбиће се,
заплешће се и ухватиће се.“
Сведочење, откривење, Закон
16Сачувај сведочење,
запечати Закон међу ученицима мојим.
17Ја ћу се поуздати у Господа
који је лице своје сакрио од потомака Јаковљевих, њему се ја надам.
18Ево мене и деце коју ми је дао Господ за знак и чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који борави на гори Сион.
Тама прелази у светло
19А кад вам буду говорили: „Питајте призиваче духова и видовњаке који шапућу и мрмљају…!“ Не треба ли народ да пита свог Бога, него да се код мртвих распитују за живе? 20Уз Закон и уз сведочење! Ко ово не рекне, зору нека не дочека. 21Лутаће по њој потлачен и гладан; кад изгладни разјариће се и псоваће свога цара и Бога својега, буде ли лице према горе окренуо. 22Буде ли по земљи погле́дао, видеће страхоту и таму и мрак како гуши, и загнатог у страву.
