Песнь 10
Дирижёру хора. Песнь Давуда.
1На Вечного я уповаю.
Как вы можете говорить мне:
«Улетай на гору, как птица!
2Вот нечестивые уже натянули лук,
положили стрелу на тетиву,
чтобы во тьме стрелять
в правых сердцем.
3Когда устои распались,
что может сделать праведный?»
4Вечный в святом храме Своём,
Вечный на небесном троне Своём.
Он наблюдает за всем,
взор Его испытывает смертных.
5Вечный испытывает праведных,
а нечестивых и тех10:5 Или: «Вечный – праведен, и Он испытывает нечестивых, и тех…», кто любит насилие,
ненавидит Его душа.
6Он на нечестивых прольёт дождём
раскалённые угли с горящей серой;
палящий ветер – их участь.
7Вечный справедлив
и любит праведный суд;
праведники увидят Его лицо.
Псалам 10
1Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
