О вере
1Вера – это уверенность в том, чего мы с надеждой ожидаем, подтверждение того, чего мы не видим. 2Наши праотцы жили такой верой и заслужили одобрение.
3Именно верой мы постигаем, что Вселенная была создана по повелению Аллаха и что всё видимое было создано из невидимого.
4Верой Авель принёс Аллаху жертву лучшую, чем Каин. Верой он заслужил одобрение как праведник, когда Аллах принял его жертву11:4 См. Нач. 4:2-5.. И хотя его самого уже нет в живых, пример его веры важен для нас и сейчас.
5Благодаря вере Енох11:5 Енох – на Востоке также известен как Идрис. был взят из этого мира, не увидев смерти. Его нигде не могли найти, потому что Аллах взял его. Но до того, как он был взят из этого мира, он заслужил одобрение как человек, угодивший Аллаху11:5 См. Нач. 5:18-24..
6Без веры же угодить Аллаху невозможно, потому что каждый, кто приходит к Нему, должен верить в то, что Аллах существует и что Он вознаграждает тех, кто Его ищет.
7Верой Нух11:7 Нух – также известен как Ной., получив предупреждение о том, чего ещё нельзя было видеть, в благоговении перед Аллахом построил ковчег для спасения своей семьи от вод потопа. В результате мир был осуждён, а Нух стал наследником праведности, которая приходит через веру11:7 См. Нач. 6:5–9:17..
8Верой Ибрахим, призванный идти в землю, которую ему было обещано получить в будущем в наследие, подчинился и пошёл, хотя он и сам не знал, куда идёт11:8 См. Нач. 12:1-4; Деян. 7:2-4.. 9Верой он поселился в обещанной земле как чужеземец, живя в палатках, как и Исхак и Якуб, которые вместе с ним были наследниками согласно тому же обещанию, 10потому что он ожидал города, стоящего на прочных основаниях, архитектор и строитель которого Сам Аллах11:10 См. 12:22; Отк. 21..
11Верой Ибрахим стал отцом, хотя и сама Сарра была бесплодна, и он был уже стар, – ведь он полагался на Того, Кто обещал ему11:11 Или: «Верой и сама Сарра смогла зачать ребёнка, хотя она была бесплодна и уже стара, – ведь она полагалась на Того, Кто обещал ей». См. Нач. 21:1-2.. 12И таким образом, от одного человека, тело которого состарилось, произошло столько людей, сколько звёзд в небе и сколько песчинок на берегу моря11:12 См. Нач. 15:5-6; 22:17; 32:12; Ис. 51:2..
13Все эти люди так и умерли, храня веру, не дождавшись того, что им было обещано. Они лишь издали видели и приветствовали всё это. Они признавали, что на этой земле они всего лишь пришельцы и странники11:13 См. Нач. 23:4; 1 Лет. 29:15; Заб. 38:13; 1 Пет. 2:11.. 14Те, кто считает себя таковыми, показывают тем самым, что они ищут свою истинную Родину. 15Если бы они думали лишь о той стране, которую им пришлось покинуть, они могли бы в неё и возвратиться. 16Но на самом деле они стремятся к лучшей стране – к небесной. Поэтому Аллах не стыдится называться их Богом, ведь Он приготовил для них город11:16 Город – см. 11:10 и сноску..
17Верой Ибрахим, когда Аллах испытывал его, принёс Исхака в жертву11:17 См. Нач. 22; Якуб 2:21-24. Это событие послужило началом празднования «Курбан-байрам» (Ид аль-Адха). Все рукописи Священного Писания, без исключения, говорят о том, что тем сыном, которого Ибрахим собирался принести в жертву Аллаху, был Исхак.. Ему было дано обещание, и он готов был принести в жертву своего единственного обещанного Аллахом11:17 Единственный обещанный Аллахом – на языке оригинала это одно слово, которое можно перевести и как «уникальный», и как «единственный». В данном контексте это слово нужно понимать как «уникальный», в том смысле, что лишь Исхак был обещан Ибрахиму Аллахом. сына, 18и это, невзирая на то, что Аллах сказал ему: «Через Исхака ты будешь иметь обещанное потомство»11:18 Нач. 21:12.. 19Ибрахим считал, что Аллах может даже воскрешать из мёртвых, и, образно говоря, Исхак был действительно возвращён ему из мёртвых.
20Верой Исхак благословил будущее Якуба и Есава11:20 См. Нач. 27..
21Верой Якуб, находясь при смерти, благословил каждого из сыновей Юсуфа и поклонился Аллаху, оперевшись на свой посох11:21 См. Нач. 47:31; 48:1-20..
22Верой Юсуф в конце своей жизни говорил о выходе исраильтян из Египта и сделал распоряжение о своих собственных останках11:22 См. Нач. 50:24-25..
23Верой родители Мусы прятали его три месяца после того, как он родился, потому что они видели, что он был прекрасным ребёнком, и их не напугал царский указ11:23 См. Исх. 1:22; 2:2; Деян. 7:20..
24Верой Муса, став взрослым, отказался называться сыном дочери фараона11:24 См. Исх. 2:10-15.. 25Он предпочёл лучше быть притесняемым вместе с народом Аллаха, чем наслаждаться кратковременными греховными удовольствиями. 26Он видел, какая награда ждёт его впереди, и поэтому унижение ради аль-Масиха для него было ценнее богатств Египта. 27Верой он вышел из Египта, не боясь гнева фараона. Он вытерпел всё, как человек, который видел бы перед собой Невидимого11:27 См. Исх. 12:31-41.. 28Верой он повелел исраильтянам резать ягнят и окроплять дверные косяки их кровью, чтобы губитель первенцев не прикоснулся к их семьям11:28 См. Исх. 12:21-23..
29Верой народ перешёл Красное море11:29 Красное море – в Таурате, Забуре и Книге Пророков это море названо Тростниковым (см., напр., Исх. 13:18). Среди современных специалистов существуют различные версии того, о каком водоёме здесь идёт речь. Тростниковым морем могли называть как цепи озёр, расположенных на Суэцком перешейке и, вероятно, соединявшихся тогда проливами с Красным морем, так и Суэцкий и Акабский заливы Красного моря (см. напр., 3 Цар. 9:26)., как по суше; когда же египтяне попытались сделать то же самое, они утонули11:29 См. Исх. 14:10-28; Иуда 1:5..
30Верой исраильтян упали стены Иерихона после того, как семь дней подряд они обходили город11:30 См. Иеш. 6..
31Верой блудница Рахав, с миром приняв исраильских лазутчиков, не была убита вместе с неверующими11:31 См. Иеш. 2; 6:22-25; Якуб 2:25..
32Есть ли нужда говорить больше? Время не позволяет мне рассказать о Гедеоне, Вараке, Самсоне, Иефтахе, Давуде, Шемуиле и пророках. 33Они верой покоряли царства, восстанавливали справедливость, получали обещанное, закрывали пасти львам11:33 См. Дан. 6:16-23., 34гасили яростное пламя, спасались от острия меча. Их слабость становилась силой, они были крепкими в битве и обращали в бегство чужеземные армии. 35К женщинам возвращались их умершие близкие11:35 См., напр., 3 Цар. 17:17-24; 4 Цар. 4:8-36., воскрешённые к жизни. Другие были замучены до смерти, отказавшись от предложенной им свободы. Они ожидали воскресения к лучшей жизни. 36Иные терпели насмешки и побои, а также цепи и темницу. 37Их побивали камнями, распиливали надвое, убивали мечом, им приходилось скитаться в овечьих и козьих шкурах, они были в нужде, их преследовали и над ними издевались. 38Те, кого весь мир не был достоин, скитались по пустыням, горам, пещерам и ущельям.
39Все они получили одобрение Аллаха за свою веру, но ни один из них при жизни не получил того, что было обещано, 40потому что и для нас Аллах предусмотрел нечто лучшее, чтобы и мы вместе с ними достигли совершенства.
1А вера је остварење онога чему се надамо, доказ о стварности коју не видимо. 2По њој су, наиме, наши преци добили признање.
3На основу вере схватамо да је свет уређен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.
4На основу своје вере је Авељ принео угоднију жртву Богу него Кајин, па је добио признање да је праведан, јер је Бог прихватио његову жртву. По својој вери он још увек говори, иако је мртав.
5На основу своје вере је Енох био вазнет, тако да није искусио смрт. Њега нису нашли, јер га је Бог узео. А пре него што је био вазнет, дано му је признање да је угодио Богу.
6Наиме, без вере је немогуће угодити Богу, јер онај који приступа Богу треба да верује да он постоји и да награђује онога који га тражи.
7На основу своје вере је Ноје био упућен у још невиђене ствари, па је са страхопоштовањем саградио пловило да спасе своје укућане. Својом вером је осудио свет на пропаст, те је тако примио од Бога праведност која се заснива на вери.
8На основу своје вере је Аврахам послушао Бога који га је позвао да оде у крај који је требало да прими у посед. Отишао је иако није знао куда да иде. 9Вером се настанио као странац у обећаној земљи и живео под шатором у туђини. Тако су живели и Исак и Јаков, наследници истог обећања. 10Аврахам је, наиме, очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.
11На основу своје вере је Сара, нероткиња, добила моћ да ствара потомство, иако више није била у добу за рађање, јер је сматрала верним Бога који јој је дао обећање. 12Тако се од једнога, скоро мртвог човека, изродило потомство, „бројно као звезде на небу и неизмерно као песак на морској обали.“
13Сви су они умрли с вером, не примивши ствари које је Бог био обећао. Они су их издалека назрели и поздравили их, те признали да су странци и дошљаци на земљи. 14Наиме, они који тако говоре показују да траже праву домовину. 15Уистину, да су мислили на земљу из које су изашли, они би нашли прилику да се тамо и врате. 16Али они сада чезну за бољом домовином, то јест, оном небеском. Зато се Бог не стиди да се назове њиховим Богом, јер је он приправио град за њих.
17На основу своје вере је Аврахам, када га је Бог ставио на кушњу, принео Исака на жртву. Аврахам је принео свога јединца, иако је прихватио обећања за њега 18Бог је, наиме рекао: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 19Он је био уверен да је Бог у стању да подигне Исака из мртвих, и такорећи, добио га је натраг.
20На основу своје вере је Исак благословио Јакова и Исава у погледу будућности.
21На основу своје вере је Јаков, на самрти, благословио оба сина Јосифова, па се, ослоњен на свој штап, дубоко наклонио.
22На основу своје вере је Јосиф, на самрти, напоменуо о изласку Израиљаца из Египта и заповедио да се том приликом понесу његове кости.
23На основу вере својих родитеља је Мојсије био сакривен три месеца. Видели су, наиме, да је дете лепо, па се нису плашили цареве заповеди.
24На основу своје вере је Мојсије, када је одрастао, одбио да се назове „сином фараонове ћерке“. 25Радије је изабрао да се злопати са Божијим народом, него да за кратко ужива у греху. 26Злопаћење ради Христа сматрао је већим богатством од свег египатског блага, јер је очекивао награду. 27На основу своје вере је одбацио Египат и није се уплашио царевог гнева, јер се држао Невидљивога, као да га види. 28На основу своје вере је прославио Пасху, и уредио да се довраци попрскају крвљу, да се Погубитељ не би дотакао прворођенаца.
29На основу своје вере је прошао кроз Црвено море као по сувој земљи. Кад су Египћани покушали исто, подавили су се.
30На основу вере Израиљаца пали су зидови Јерихона, пошто су ови седам дана обилазили око њих.
31На основу своје вере је Рахава, блудница, примила уходе с миром, па није погинула са онима који су били непослушни Богу.
32И шта још да кажем? Понестало би ми времена када бих почео да говорим о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и пророцима. 33Они су вером победили царства, постигли правду, добили што је Бог обећао и затворили уста лавовима. 34Они су угасили разбуктали огањ, избегли оштрици мача, добили снагу у слабости, постали јаки у боју, туђинске војске натерали у бег, 35а жене су добиле натраг своју родбину из мртвих. Други су, иако мучени, одбили да буду ослобођени, да би добили боље васкрсење. 36Други су, опет, доживели поруге и батине, а уз то и окове и тамницу. 37Неки су били каменовани, престругани, убијени мачем, потуцали се обучени у овчији кожух и козју кожу, оскудевали, трпели, злопатили се. 38Они којих свет није био достојан, тумарали су пустињама и горама, и крили се по пећинама и јамама у земљи.
39Ипак, сви они, који су због своје вере нашли признање у Светом писму, нису примили оно што је Бог обећао. 40То је због тога што је Бог предвидео за нас нешто боље, а то је да они, заједно са нама, дођу до савршенства.
