Истребление дома Ахава
1В городе Самарии было семьдесят сыновей Ахава. Иеву написал письма и послал их в Самарию к начальникам города10:1 Или: «к начальникам Изрееля»., к старейшинам и воспитателям сыновей Ахава. Он сказал:
2– Как только вы получите это письмо, то раз с вами сыновья вашего господина и у вас есть колесницы и кони, укреплённый город и оружие, 3выберите лучшего и достойнейшего из сыновей вашего господина и посадите его на отцовский престол. А затем сражайтесь за дом господина своего.
4Но они очень испугались и сказали:
– Если ему не смогли противостоять два царя, то как можем мы?
5И распорядитель дворца, правитель города, старейшины и воспитатели послали сказать Иеву:
– Мы твои рабы и сделаем всё, что ты скажешь. Мы не будем никого ставить царём, делай всё, как считаешь нужным.
6Тогда Иеву написал им второе письмо, говоря:
– Если вы на моей стороне и послушны мне, возьмите головы сыновей своего господина и завтра к этому времени приходите ко мне в Изреель.
А царские сыновья, семьдесят человек, были со знатнейшими людьми города, которым было доверено их воспитание. 7Когда пришло письмо, эти люди взяли царских сыновей и закололи их всех. Они положили их головы в корзины и послали к Иеву в Изреель. 8Когда посланец прибыл, он доложил Иеву:
– Принесли головы царских сыновей.
Иеву приказал:
– Сложите их в две кучи у входа в городские ворота до утра.
9На следующее утро Иеву вышел, встал перед народом и сказал:
– Вы невиновны. Это я составил заговор против моего господина и убил его, но кто убил вот этих? 10Итак, знайте, что ни одно слово, которое Вечный изрёк против дома Ахава, не осталось неисполненным. Вечный сделал то, что обещал через Своего раба Ильяса10:10 См. 3 Цар. 21:21-24, 29..
11И перебил Иеву в Изрееле всех, кто ещё оставался от дома Ахава, вместе со всеми его приближёнными, близкими друзьями и священнослужителями, никого не оставив в живых.
12После этого Иеву тронулся в путь к Самарии. В пастушеском Бет-Екеде 13он встретил родственников Охозии, царя Иудеи, и спросил:
– Вы кто?
Они сказали:
– Мы родственники Охозии и вышли приветствовать сыновей царя и сыновей царицы-матери.
14– Взять их живыми! – приказал он.
Их взяли живыми и закололи – сорок два человека, при колодце у Бет-Екеда. Иеву не оставил никого из них в живых.
15Уйдя оттуда, он встретил Ионадава, сына Рехава10:15 См. Иер. 35, где более подробно говорится об учении и жизни рехавитов – движения, основанного Ионадавом., который шёл ему навстречу. Иеву приветствовал его и сказал:
– Так же ли верен ты мне, как я тебе?
– Да, – ответил Ионадав.
– А если да, то дай мне руку, – сказал Иеву.
Он дал ему руку, и Иеву помог ему взойти на колесницу. 16Иеву сказал:
– Едем со мной. Ты увидишь мою ревность о Вечном, – и повёз его в своей колеснице.
17Когда Иеву прибыл в Самарию, он перебил всех, кто оставался там от дома Ахава. Он истребил их по слову, которое Вечный сказал Ильясу.
Истребление служителей Баала
18После этого Иеву собрал весь народ и сказал им:
– Ахав служил Баалу мало – я буду служить ему больше. 19Итак, позовите ко мне всех пророков Баала, всех его служителей и всех его жрецов. Смотрите, чтобы пришли все до одного, потому что я хочу принести Баалу великую жертву. А кто не придёт, тому не жить.
Но Иеву действовал с хитростью, желая истребить служителей Баала. 20Он сказал:
– Объявите праздничное собрание в честь Баала.
И люди возвестили о собрании. 21Иеву послал весть по всему Исраилу, и все служители Баала явились, не осталось ни одного, кто бы не пришёл. Они собирались в храме Баала, пока он не наполнился до предела. 22Иеву сказал хранителю одежд:
– Принеси специальные одежды для всех служителей Баала, – и тот вынес для них одежды.
23Затем Иеву и Ионадав, сын Рехава, вошли в храм Баала. Иеву сказал служителям Баала:
– Поищите и посмотрите, чтобы с вами здесь не было служителей Вечного, а только служители Баала.
24И они вошли, чтобы принести жертвы и всесожжения. А Иеву расставил снаружи восемьдесят человек, предупредив их:
– Если кто из вас позволит кому-нибудь из тех людей, которых я отдаю в ваши руки, спастись, он расплатится за это своей жизнью.
25Как только закончили приносить всесожжение, Иеву сказал стражам и военачальникам:
– Войдите и перебейте их, и пусть никто не спасётся.
И они перебили их мечами. Стражи и военачальники выбросили их тела наружу, а затем прошли во внутреннее святилище храма Баала. 26Они вынесли из храма Баала священный камень и бросили его в огонь. 27Они уничтожили священный камень Баала, разрушили храм Баала и сделали из него отхожее место, как это есть и до сегодняшнего дня.
28Так Иеву искоренил в Исраиле почитание Баала. 29Но он не отвернулся от грехов Иеровоама, сына Невата, к которым тот склонил Исраил, – от поклонения золотым тельцам Вефиля и Дана.
30Вечный сказал Иеву:
– Так как ты поступил хорошо, совершив то, что правильно в Моих глазах, и сделал с домом Ахава всё, как Я хотел, твои потомки до четвёртого поколения будут сидеть на престоле Исраила.
31Но Иеву не следил за тем, чтобы исполнять Закон Вечного, Бога Исраила, от всего сердца. Он не отвернулся от грехов Иеровоама, к которым тот склонил Исраил.
Конец правления Иеву
32В те дни Вечный начал уменьшать территорию Исраила. Хазаил разбил исраильтян по всей их земле 33к востоку от Иордана, всю землю Галаад (уделы Гада, Рувима и Манассы), от города Ароера, что у реки Арнон, через Галаад до Башана.
34Прочие события царствования Иеву, всё, что он сделал, и все его свершения записаны в «Книге летописей царей Исраила».
35Иеву упокоился со своими предками и был похоронен в Самарии. И царём вместо него стал его сын Иоахаз. 36Иеву царствовал над Исраилом в Самарии двадцать восемь лет.
Истребљење Ахавових потомака
1Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј је написао писма и послао их језраелским главарима, старешинама и одгојитељима Ахавових синова у Самарију, говорећи: 2„Сад, кад ово писмо дође до вас, пошто сте слуге свога господара, а са вама су синови вашег господара; и пошто имате бојна кола и коње, утврђени град и оружје, 3гледајте ко је најбољи и најдостојнији међу синовима вашег господара, поставите га на престо његовог оца, па се борите за дом свога господара.“
4А они, силно уплашени, рекоше: „Ево, два цара нису могла да му се одупру; како ћемо му се ми одупрети?“
5Тада су управитељ двора, начелник града, старешине и одгојитељи послали поруку Јују, говорећи: „Твоји смо поданици; урадићемо све што нам кажеш. Ми нећемо никога постављати за цара; чини што ти драго.“
6Он им је написао друго писмо говорећи: „Ако сте уз мене, и ако мене слушате, узмите главе синова свога господара и дођите к мени у Језраел сутра у ово доба.“
А цареви синови, њих седамдесет, били су са великашима града, који су их одгајали. 7Кад је ово писмо дошло к њима, узели су цареве синове и поклали свих седамдесет. Затим су ставили њихове главе у котарице и послали му у Језраел. 8Гласник дође и јави му: „Донели су главе царевих синова.“
Он рече: „Ставите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.“
9Ујутро је изашао, стао и рекао свему народу: „Ви нисте криви; ево, ја сам се уротио против свога господара и убио га; али ко је побио ове овде? 10Знајте, дакле, да ништа од Божије речи коју је Господ рекао за дом Ахавов, неће остати неиспуњено. Господ је учинио што је рекао преко свога слуге Илије.“
11Затим је Јуј побио све преостале од дома Ахавовог у Језраелу, и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике; није му оставио никога на животу.
12Потом се подигао, па је отишао и дошао у Самарију. А на путу, код Вет-Акада пастирског, 13Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног. Он их упита: „Ко сте?“
Они одговорише: „Ми смо Охозијина браћа и идемо да поздравимо цареве и царичине синове.“
14Али он рече: „Похватајте их живе!“ Похватали су их живе, и заклали их на студенцу код Вет-Акада, њих четрдесет двојицу; није поштедео ни једног од њих.
15Кад је отишао оданде, наишао је на Јонадава, сина Рихавовог, који му је пошао у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Је ли твоје срце одано мени, као што је моје срце одано теби?“
Јонадав одговори: „Јесте.“
„Ако јесте – одговори Јуј – дај ми руку.“ Овај му даде руку, а Јуј га узе к себи у кола. 16Јуј рече: „Пођи са мном да видиш моју ревност за Господа.“ Тако га је повезао са собом у колима.
17Кад је Јуј дошао у Самарију, побио је све који су остали Ахаву у Самарији, док их није истребио, по речи Господњој која је саопштио Илији.
Истребљење Валових верника
18Затим је Јуј сакупио сав народ и рекао им: „Ахав је мало служио Валу а Јуј ће му служити много. 19Зато ми позовите све Валове пророке, све његове слуге и све његове свештенике; нека ниједан не изостане, јер хоћу да принесем Валу велику жртву. Ко изостане, неће остати на животу.“ Но, Јуј је поступао лукаво, како би уништио Валове вернике.
20Јуј рече: „Сазовите сабор у част Валу!“ Они га сазваше. 21Јуј је послао поруку по свем Израиљу, тако да су дошле све Валове слуге; није било ниједног који није дошао. Пошто су ушли у Валов храм, Валов храм се напунио од краја до краја. 22Тада Јуј рече чувару одеће: „Донеси одећу за све Валове слуге.“ Тако су им донели одећу.
23Затим Јуј уђе у Валов храм са Јонадавом, сином Рихавовим, и рече Валовим слугама: „Проверите и погледајте да нема којег слуге Господњег међу вама, него само Валових слугу.“ 24Потом су ушли да принесу жртве и свеспалнице. А Јуј је поставио напоље осамдесет људи и рекао: „Ако који од вас допусти да побегне и један од људи које дајем у ваше руке, својим ће животом платити за његов живот.“
25Кад је завршио с приношењем свеспалнице, Јуј рече стражарима и заповедницима: „Уђите и побијте их; нека нико не умакне.“ Тако су их побили оштрицом мача. Затим су их стражари и заповедници избацили напоље, па су ушли у унутрашњост Валовог храма, 26изнели свети стуб из Валовог храма и спалили га. 27Валов лик су изломили и срушили Валов храм; од њега су начинили заходе, све до данас.
28Тако је Јуј истребио Вала из Израиља. 29Ипак, Јуј се није одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, на које је навео Израиљ; од златних телади, који су били у Ветиљу и у Дану.
30Господ рече Јују: „Зато што си учинио добро чинећи што је праведно у мојим очима, и зато што си урадио са домом Ахавовим све по жељи мога срца, зато ће твоји синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ 31Али Јуј није свим срцем следио Закон Господа, Бога Израиљевог, и није се одвратио од греха Јеровоама, на које је навео Израиљ.
32У то време је Господ почео да крњи Израиљ, јер их је Азаило побеђивао на целом подручју Израиља: 33источно од Јордана по свој земљи Галадовој – Гадовце, Рувимовце, и Манасијевце – од Ароира код потока Арнона, све до Галада и Васана.
Јујев крај
34Остала Јујева дела и све што је учинио, и његова сила, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских?
35Јуј се упокојио са својим прецима, и био је сахрањен у Самарији. На његово место се зацарио његов син Јоахаз. 36Јуј је владао над Израиљем у Самарији двадесет осам година.
