Перенесение сундука соглашения в храм
(2 Лет. 5:2–6:2)
1Сулейман созвал к себе в Иерусалим старейшин Исраила, всех глав исраильских родов и кланов, чтобы перенести сундук соглашения с Вечным из Города Давуда, то есть Сиона, в храм8:1 Городом Давуда или Сионом называли старую часть города, откуда сундук соглашения был перенесён в храм, находившийся в новой, северной части Иерусалима.. 2И все исраильтяне собрались у царя Сулеймана во время праздника Шалашей8:2 Праздник Шалашей – иудейский праздник в память о попечении Всевышнего во время скитаний в пустыне (см. Лев. 23:33-43; Чис. 29:12-39; Втор. 16:13-17). в седьмом месяце, в месяце етаниме (в начале осени).
3Когда прибыли старейшины Исраила, священнослужители подняли сундук Вечного 4и понесли его и шатёр встречи со всей его священной утварью. Священнослужители и левиты несли их, 5а царь Сулейман и всё общество исраильтян, которое собралось вокруг него, шли перед сундуком и приносили в жертву столько мелкого и крупного скота, что его невозможно было ни пересчитать, ни исчислить.
6Священнослужители принесли сундук соглашения с Вечным на его место во внутреннее святилище храма, в Святая Святых, и поставили его под крыльями херувимов. 7Херувимы простирали свои крылья над местом сундука и накрывали сундук и шесты для его переноски. 8Эти шесты были такие длинные, что их концы было видно со святилища, находящегося перед Святая Святых, но снаружи их не было видно. Они находятся там и по сегодняшний день. 9В сундуке же ничего не было, кроме двух каменных плиток, которые Муса положил в него у горы Синай8:9 Букв.: «у Хорива». Хорив – другое название горы Синай., где Вечный заключил с исраильтянами соглашение после того, как они вышли из Египта.
10Когда священнослужители вышли из святилища, храм Вечного наполнило облако, 11и священнослужители не могли совершать службу из-за облака, потому что слава Вечного наполнила Его храм.
12И Сулейман сказал:
– Вечный сказал, что будет обитать в густом облаке. 13Я построил для Тебя величественный храм – место, чтобы Тебе обитать там вечно.
Обращение Сулеймана к народу
(2 Лет. 6:3-11)
14Когда всё собрание исраильтян стояло там, царь повернулся и благословил их. 15Затем он сказал:
– Хвала Вечному, Богу Исраила, Который Своей рукой исполнил то, что Своими устами обещал моему отцу Давуду! Ведь Он говорил: 16«Со дня, когда Я вывел Мой народ из Египта, Я не избирал города ни в одном из родов Исраила, чтобы там построить храм для поклонения Мне, но избрал Давуда, чтобы он правил Моим народом Исраилом».
17Мой отец Давуд думал построить храм для поклонения Вечному, Богу Исраила. 18Но Вечный сказал ему: «Ты задумал построить храм для поклонения Мне, и хорошо сделал, что задумал это. 19Но не ты построишь храм, а твой сын, твоя плоть и кровь, построит храм для поклонения Мне».
20Вечный исполнил Своё обещание. Я сейчас сижу на троне Исраила, который унаследовал от своего отца Давуда, как Вечный и обещал, и я построил храм для поклонения Вечному, Богу Исраила. 21Я устроил там место для сундука, в котором находится священное соглашение, которое Вечный заключил с нашими предками, когда вывел их из Египта.
Молитва Сулеймана при освящении храма
(2 Лет. 6:12-40)
22Сулейман встал перед жертвенником Вечного, перед всем собранием исраильтян, воздел руки к небу 23и сказал:
– Вечный, Бог Исраила! Нет Бога, подобного Тебе, на небесах вверху или на земле внизу. Ты хранишь соглашение любви с Твоими рабами, которые от всего сердца следуют Твоим путям. 24Ты сдержал Своё обещание, данное Твоему рабу Давуду, моему отцу. Ты произнёс его Своими устами и сегодня Своей рукой исполнил его.
25И теперь, Вечный, Бог Исраила, исполни обещание, которое Ты дал Твоему рабу Давуду, моему отцу, сказав: «Не исчезнет у тебя преемник, сидящий предо Мной на троне Исраила, если только твои сыновья будут держаться верного пути, слушаясь Меня, как слушался ты». 26И теперь, Бог Исраила, пусть исполнится слово, которое Ты дал Твоему рабу Давуду!
27Но будет ли Всевышний действительно обитать на земле? Небеса, даже небеса небес, не могут вместить Тебя. Что же говорить об этом храме, который я построил! 28Но услышь мою смиренную молитву и мольбу о милости, Вечный, мой Бог! Услышь вопль и молитву, которой молится сегодня пред Тобой Твой раб. 29Пусть днём и ночью взор Твой будет обращён на этот храм, на это место, о котором Ты сказал: «Здесь будут поклоняться Мне». Услышь молитву, которой Твой раб станет молиться, обращая свой взор к этому месту. 30Услышь мою смиренную мольбу и мольбу Твоего народа Исраила, когда мы станем молиться, обращая свой взор к этому месту. Услышь с небес, с места Твоего обитания, и, услышав, прости.
31Если человек причинит своему ближнему зло, и потребуют от него клятвы, и он придёт и даст клятву перед Твоим жертвенником в этом храме, 32то услышь с небес и воздай. Суди между Твоими рабами и воздай виновному, обрушив на его же голову то, что он сделал, и оправдай невиновного, утвердив его правоту.
33Если Твой народ Исраил потерпит поражение от врагов из-за того, что согрешил против Тебя, но обратится к Тебе и исповедует Твоё имя, молясь и вознося мольбы пред Тобою в этом храме, 34то услышь с небес и прости грех Твоего народа Исраила и верни его обратно в ту землю, которую Ты дал ему и его предкам.
35Если небеса затворятся и не будет дождя из-за того, что Твой народ согрешил против Тебя, и он обратит молитву к этому месту, исповедует Твоё имя и отвернётся от своего греха, потому что Ты наказал его, 36то услышь с небес и прости грех Твоих рабов, Твоего народа Исраила. Научи их доброму пути, чтобы им ходить по нему, и пошли дождь на землю, которую Ты дал в наследие Твоему народу.
37Если землю поразят голод или мор, знойный ветер или плесень, саранча или гусеницы или если враги осадят один из городов Исраила – какая бы ни пришла беда или болезнь, – 38то какую бы молитву, какую бы мольбу ни вознёс один человек или весь Твой народ Исраил, когда все они почувствуют свою скорбь и горесть и будут простирать руки к этому храму, 39услышь с небес, места Твоего обитания. Прости и воздай каждому по его делам, потому что Ты знаешь его сердце (ведь Ты один знаешь человеческие сердца), 40чтобы они боялись Тебя всё то время, что они будут жить на земле, которую Ты дал нашим предкам.
41Также и чужеземца, который не из Твоего народа Исраила, но который пришёл из далёкой земли ради Твоего имени 42(ведь люди услышат о Твоём великом имени и о Твоей могучей и простёртой руке), когда он придёт и обратит свою молитву к этому храму, 43то услышь с небес, с места Твоего обитания, и сделай всё, о чём Тебя попросит чужеземец, чтобы все народы на земле узнали Твоё имя и боялись Тебя, как Твой народ Исраил, и узнали, что в этом доме, который я построил, Ты пребываешь.
44Когда Твой народ пойдёт воевать с врагами, каким бы путём Ты его ни повёл, и когда он станет молиться Тебе, Вечный, обратясь к этому городу, который Ты избрал, и к храму, который я построил для поклонения Тебе, 45то услышь с небес его молитвы и мольбы и приди к нему на помощь.
46Если Твой народ согрешит против Тебя – ведь нет никого, кто бы не грешил, – и Ты разгневаешься на него и отдашь его врагам, которые уведут его пленником в свою землю, будь она далеко или близко, 47то если Твой народ переменится сердцем в земле, где будет пленником, если покается, станет молить Тебя в земле своего плена, говоря: «Мы согрешили, мы сотворили зло и поступали неправедно», 48если Твой народ обратится к Тебе от всего сердца и от всей души в земле врагов, которые пленили его, и станет молиться Тебе, обращаясь к земле, которую Ты дал его предкам, к городу, который Ты избрал, и к храму, который я построил для поклонения Тебе, – 49то услышь с небес, места Твоего обитания, его молитвы и мольбы и приди к нему на помощь. 50Прости тогда Твой народ, который согрешил против Тебя! Прости все преступления, которые он против Тебя совершил, и заставь пленивших его быть к нему милостивыми, 51ведь он – Твой народ, Твоё наследие, которое Ты вывел из Египта, из этого плавильного горна.
52Пусть Твои глаза будут открыты к моим смиренным мольбам и мольбам Твоего народа Исраила, чтобы Тебе слышать его всегда, когда он будет взывать к Тебе. 53Ведь Ты отделил его от других народов земли Себе в наследие, как Ты, Владыка Вечный, и возвестил через Твоего раба Мусу, когда вывел наших предков из Египта.
Благословение народа
54Закончив эту молитву и прошение Вечному, Сулейман поднялся от жертвенника Вечного, где он стоял на коленях, воздев руки к небесам. 55Он встал и благословил всё собрание исраильтян, громким голосом сказав:
56– Хвала Вечному, Который даровал покой Своему народу Исраилу, как Он и обещал. Ни одно слово из всех добрых обещаний, которые Он дал через Своего раба Мусу, не осталось неисполненным. 57Пусть Вечный, наш Бог, будет с нами, как Он был с нашими отцами. Пусть Он никогда не оставит нас и не покинет. 58Пусть Он обратит к Себе наши сердца, чтобы мы ходили Его путями и хранили повеления, установления и законы, которые Он дал нашим отцам. 59Пусть эти слова, которыми я молился перед Вечным, будут близки к Вечному днём и ночью, чтобы Он каждый день давал необходимое мне и Своему народу Исраилу, 60чтобы все народы на земле узнали, что Вечный – это Бог, и нет другого. 61А ваши сердца пусть будут всецело преданы Вечному, вашему Богу, чтобы вам жить по Его установлениям и исполнять Его повеления, как сейчас.
Освящение храма
(2 Лет. 7:4-10)
62Затем царь и с ним все исраильтяне стали приносить жертвы Вечному. 63Сулейман принёс Вечному в жертву примирения двадцать две тысячи голов крупного скота и сто двадцать тысяч мелкого. Так царь и все исраильтяне освятили храм Вечному.
64В тот же день царь освятил среднюю часть двора перед храмом Вечного и принёс там всесожжения, хлебные приношения и жир жертв примирения, потому что бронзовый жертвенник, что перед Вечным, был слишком мал для всесожжений, хлебных приношений и жира от жертв примирения.
65Сулейман, а с ним и весь Исраил – большое собрание жителей от Лево-Хамата8:65 Или: «от перевала в Хамат». на севере до речки на границе Египта на юге – отметили тогда праздник Шалашей. Они праздновали его перед Вечным, нашим Богом, семь дней и ещё семь дней, общим счётом четырнадцать дней. 66На восьмой день Сулейман отпустил народ. Люди благословили царя и разошлись по домам, радуясь и веселясь сердцем обо всём том благе, что Вечный сделал Своему рабу Давуду и Своему народу Исраилу.
Освећење Дома
1Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. 2Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец.
3Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. 4Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. 5А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.
6Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. 7Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. 8Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. 9У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.
10Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. 11Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи.
12Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. 13Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“
Соломонов говор
14Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.
15Тада рече:
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: 16’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’
17Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 18Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. 19Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’
20Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 21Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“
Соломонова молитва
22Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу 23и рекао:
„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти, горе на небесима, ни доле на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. 24Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.
25А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили преда мном, као што си ти ходио преда мном.’ 26А сад, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи, моме оцу Давиду.
27Али зар ће Бог заиста боравити на земљи? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. 28Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује данас пред тобом. 29Нека твоје очи мотре на овај Дом и ноћу и дању, према месту за које си рекао: ’Моје ће име бити тамо’, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. 30Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај на небу, на месту где пребиваш – послушај и опрости.
31Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 32ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.
33Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост у овом Дому, 34ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њиховим прецима.
35Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, 36ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.
37Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељ опколи у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, 38па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, 39услиши на небесима, на твом Пребивалишту. Опрости и делуј: дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце свих људи – 40да би те се бојали у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.
41Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена, 42јер ће се чути за твоје велико име и за твоју моћну руку и испружену мишицу – ако дође и помоли се у овом Дому – 43услиши га на небесима, на твом Пребивалишту, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
44Ако твој народ изађе у бој против свога непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле Господу према граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 45чуј на небесима њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
46Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у непријатељску земљу, било далеко или близу, 47ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 48па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи својих непријатеља који су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 49ти чуј на небесима, на твом Пребивалишту, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. 50Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе и за све преступе који су учинили против тебе, и смилуј им се пред њиховим поробљивачима да би се они смиловали на њих. 51Јер они су твој народ и твоје наследство, кога си извео из Египта, из топионице гвожђа.
52Нека твоје очи бдију над молбом твога слуге и над молбом твога народа Израиља, и услиши их кад год те призову. 53Јер ти си их, Господе Боже, издвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко свога слуге Мојсија, кад си извео наше очеве из Египта.“
Соломон благосиља народ
54Кад је Соломон завршио сву ову молитву и молбу коју је упутио Господу, устао је испред жртвеника Господњег где је клечао на својим коленима с раширеним рукама према небу. 55Затим се усправио, па је громким гласом благословио сав збор Израиљев, рекавши:
56„Нека је благословен Господ који је дао починак своме народу Израиљу, као што је обећао; ниједна реч није остала неиспуњена од свих добрих обећања које је дао преко свога слуге Мојсија. 57Нека Господ, Бог наш, буде с нама као што је био с нашим оцима; нека нас не напусти и не остави. 58Нека приклони наша срца к себи, да следимо све његове путеве, и да држимо његове заповеди, прописе и одредбе, које је заповедио нашим оцима. 59Нека ове речи што сам измолио пред Господом, буду близу Господа, Бога нашега, дању и ноћу, да би дан за даном чинио правду своме слузи и своме народу Израиљу, 60те да би сви народи на земљи знали да Господ јесте Бог и да нема другог. 61Стога, нека ваше срце буде потпуно предано Господу, Богу нашем, следећи његове прописе и држећи његове заповеди, као овога дана.“
Посвећење Дома
62Затим су цар и сав израиљски народ с њим принели жртве пред Господом. 63Соломон је принео Господу као жртву мира двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сви Израиљци посветили Дом Господњи.
64Тог дана је цар посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Наиме, тамо је принео жртву свеспалницу, житну жртву, и сало жртава мира, пошто је бронзани жртвеник који је био пред Господом био премален да би на њега стале жртве свеспалнице, житне жртве и сало жртава мира.
65У то време је Соломон, са свим Израиљем, приредио свечаност – велики сабор пред Господом, Богом нашим, с народом од Лево-Амата до Египатског потока, седам дана и још седам дана, укупно четрнаест дана. 66Осмог дана је отпремио народ, а они су благословили цара и отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
