Возобновление праздника Освобождения
(4 Цар. 23:21-23)
1Иосия устроил в Иерусалиме праздник Освобождения35:1 См. сноску на 30:1. в честь Вечного, и в четырнадцатый день первого месяца (ранней весной) закололи жертвенного ягнёнка. 2Иосия определил священнослужителям их обязанности и ободрил их, чтобы им совершать служение в храме Вечного. 3Он сказал левитам, наставникам всего Исраила, которые были посвящены Вечному:
– Поставьте священный сундук в храме, который построил Сулейман, сын Давуда, царя Исраила. Вам больше не нужно переносить его на своих плечах. Служите отныне Вечному и Его народу Исраилу. 4Приготовьтесь к службе в храме по вашим кланам, в соответствии с указаниями, данными царём Исраила Давудом и его сыном Сулейманом. 5Стойте в святилище с группами левитов. Сделайте это для каждого клана, чтобы вы могли помочь людям. 6Заколите жертвенных ягнят, освятитесь и приготовьте ягнят для ваших соплеменников, исполняя всё, что повелел через Мусу Вечный.
7Иосия дал всем исраильтянам, которые были там, общим счётом тридцать тысяч голов мелкого скота – ягнят и козлят для жертвенных приношений, и три тысячи голов крупного скота. Всё это из имущества царя. 8Его приближённые тоже добровольно жертвовали народу, священнослужителям и левитам. Хилкия, Закария и Иехиил, ответственные за храм Всевышнего, дали священнослужителям к празднику, в жертву Всевышнему, две тысячи шестьсот голов мелкого скота и триста крупного. 9Хонания со своими братьями Шемаей и Нетанилом и вождями левитов Хашавией, Иеилом и Иозавадом дали левитам к празднику пять тысяч голов мелкого скота и пятьсот голов крупного.
10Когда всё было приготовлено к службе, священнослужители встали на свои места, а левиты – по своим группам, как повелел царь. 11Жертвенные ягнята были заколоты, и священнослужители кропили переданной им кровью, пока левиты свежевали животных. 12Они отложили предназначенное для всесожжения, чтобы потом раздать народу по семействам для приношения Вечному, как написано в Таурате, в книге Мусы. То же они сделали и с крупным скотом. 13Они совершили огненную жертву к празднику Освобождения, по обычаю сварили священные жертвы в горшках, котлах и кастрюлях и поспешно раздали всему народу, 14а после, приготовили для себя и для священнослужителей, потому что священнослужители, потомки Харуна, были заняты, принося всесожжения и жир животных до самой ночи. Поэтому левиты приготовили и для себя, и для священнослужителей, потомков Харуна. 15Музыканты, потомки Асафа, находились на местах, определённых им Давудом, Асафом, Еманом и царским провидцем Иедутуном. Привратникам не нужно было оставлять своих постов, потому что их собратья-левиты всё приготовили для них.
16Так вся служба Вечного была исполнена в тот день, чтобы отметить праздник Освобождения и принести всесожжения на жертвеннике Вечного, как повелел царь Иосия. 17Исраильтяне, которые были там, отмечали в то время праздник Освобождения и семь дней отмечали праздник Пресных хлебов. 18Такого праздника, как этот, не отмечали в Исраиле со дней пророка Шемуила. И никто из царей Исраила не отмечал такого праздника Освобождения, как отмечал Иосия со священнослужителями, левитами и всем народом Иудеи и Исраила, который был там с жителями Иерусалима. 19Этот праздник Освобождения отмечался на восемнадцатом году правления Иосии.
Смерть Иосии
(4 Цар. 23:28-30)
20После всего этого, когда Иосия привёл храм в порядок, Нехо35:20 Нехо II, правивший Египтом с 610 по 595 гг. до н. э., пошёл на помощь Ашшурубаллиту II, последнему царю Ассирии, воевавшему с Вавилоном., царь Египта, пошёл войной на город Каркемиш на реке Евфрат, и Иосия выступил, чтобы встретиться с ним в бою. 21Но Нехо послал к нему вестников, говоря:
– Что за распря у нас с тобой, царь Иудеи? Я сегодня иду не на тебя, но на царство, с которым враждую. Всевышний велел мне торопиться, так что не противься Всевышнему, Который со мною, иначе Он погубит тебя.
22Но Иосия не ушёл, а переоделся, чтобы в бою быть неузнанным. Он не послушал того, что Нехо сказал по повелению Всевышнего, но пошёл сразиться с ним на равнине Мегиддо. 23Лучники попали в Иосию, и тогда он сказал своим слугам:
– Уведите меня, я тяжело ранен.
24Они взяли его из его колесницы, положили в другую колесницу, которая у него была, привезли в Иерусалим, и там он умер. Его похоронили в гробницах его предков, и вся Иудея и Иерусалим оплакивали его.
25Иеремия сложил плач по Иосии, и до сегодняшнего дня певцы и певицы вспоминают об Иосии в плачах. Они вошли в Исраиле в обиход и записаны в «Книге плачей».
26Прочие события царствования Иосии и его добрые дела, совершённые по написанному в Законе Вечного, – 27все события, от первых до последних, записаны в «Книге царей Исраила и Иудеи».
Јосија слави Пасху
1Јосија је у Јерусалиму прославио Пасху Господу. Пасху су заклали четрнаестог дана првог месеца. 2Поставио је свештенике на њихове дужности и осоколио их за службу Дома Господњег. 3А Левитима, који су учили сав Израиљ и били посвећени Господу је рекао: „Ставите Ковчег светости у Дом, који је подигао Соломон, син Давидов, цар Израиља. Нека вам више не буде терет на раменима, да служите Господу, свом Богу, и његовом народу Израиљу. 4Припремите се по својим отачким домовима, према својим редовима и запису Давида, цара израиљског и запису његовог сина Соломона.
5Станите у Светињу према редовима отачких домова ваше браће, обичног народа, и према редовима отачких домова за Левите. 6Закољите Пасху, посветите се и припремите за своју браћу, да радите према Господњој речи даној преко Мојсија.“
7Јосија је за обичан народ од стада приложио тридесет хиљада јагањаца и јарића, и три хиљаде јунаца из царевог власништва – све за пасхалне приносе свима који су се тамо затекли.
8И његови главари су добровољно приложили за народ, за свештенике и за Левите. За свештенике су приложили главари Господњег Дома: Хелкија, Захарија и Јехило. Они су дали за пасхалне приносе две хиљаде шест стотина јагањаца и јарића и три стотине јунаца. 9Хенанија и његова браћа Семај и Натанаило, затим главари Левита Асавија, Јеиел и Јозавад за Левите, за пасхални принос су приложили пет хиљада јагањаца и јарића и пет стотина јунаца.
10Када је служба била припремљена, свештеници су заузели своја места, а и Левити према својим редовима и по царевој заповести. 11Заклали су пасхалну жртву и свештеници су пошкропили из њихових руку, док су Левити дерали. 12Затим су одвојили свеспалнице да их дају народу према редовима отачких домова, да их принесу Господу онако како је записано у Мојсијевој књизи. Исто су урадили и са јунцима. 13Пекли су Пасху на ватри према прописима, а свете жртве су кували у лонцима, котловима и зделама. То су брзо разделили народу. 14Касније су припремили и за себе и за свештенике, јер су свештеници, Аронови потомци, жртвовали свеспалнице и сало до ноћи. Тако су Левити припремили за себе и за свештенике, Аронове потомке.
15Певачи, Асафови потомци, били су на својим местима, према заповести Давида, Асафа, Емана и царевог видеоца Једутуна. Вратари на свим вратима се нису помицали са својих служби, њима су спремила њихова браћа Левити.
16Тако су тог дана припремили све за службу Господњу да се прослави Пасха и жртвују свеспалнице на Господњем жртвенику, по заповести цара Јосије. 17И прославили су Пасху Израиљци који су се затекли тада, у то време, као и празник Бесквасних хлебова седам дана. 18Наиме, таква Пасха се није славила у Израиљу од времена пророка Самуила. Нико од царева није прославио такву Пасху какву је прославио Јосија, свештеници, Левити, сви Јудејци, Израиљци који су се тамо затекли и Јерусалимљани. 19Осамнаесте године цара Јосије славила се ова Пасха.
Јосијина смрт
20Након свега овог, када је Јосија све уредио у Дому, дошао је египатски цар Нехаон да ратује код Харкемиса на Еуфрату. Јосија је изашао пред њега. 21Нехаон му је послао гласнике са поруком: „Шта ја имам с тобом, Јудин царе?! Ја данас не идем на тебе него на дом с којим сам у рату. И Бог ми је рекао да пожурим, а ти се прођи Бога који је са мном, да те не би сатро!“
22Али Јосија се није окренуо од њега већ се прерушио како би га напао. Није послушао Нехаонову поруку из Божијих уста него је кренуо у окршај у долину Мегидо.
23Али стрелци су погодили цара Јосију, и он рече својим слугама: „Водите ме јер сам тешко рањен!“ 24Његове слуге су га снеле са кола и ставиле на његова друга кола. Затим су га одвезли у Јерусалим где је и умро. Сахранили су га у гробницама његових предака. Сва Јуда и Јерусалим су жалили за Јосијом.
25Јеремија је испевао тужбалицу за Јосијом па сви певачи и певачице жале Јосију до данас својим тужбалицама. Ставили су их у уредбу за Израиљ и записали у Плачу.
26Остала Јосијина дела и његова доброчинства – према ономе што је записано у Закону Господњем – 27његова дела, прва и последња, записана су у Књизи царева израиљских и Јудиних.
