Зевах и Салман
1Ефраимиты сказали Гедеону:
– Почему ты так обошёлся с нами? Почему ты не позвал нас, когда шёл сражаться с мадианитянами?
И они сильно ругали его. 2Но он ответил им:
– Что такого я совершил по сравнению с вами? Разве виноград, который добирал Ефраим, не лучше, чем весь урожай моего клана, клана Авиезера? 3Всевышний отдал в ваши руки мадианских вождей Орива и Зива. Что же такого я мог сделать, чтобы сравниться с вами?
Когда он сказал им это, их негодование утихло.
4Гедеон и триста воинов, которые были с ним, утомились, но продолжали погоню. Они пришли к Иордану и переправились через него. 5Гедеон сказал жителям Суккота:
– Дайте моим воинам хлеба, они утомлены, а я всё ещё преследую мадианских царей Зеваха и Салмана.
6Но вельможи Суккота сказали:
– Разве Зевах и Салман уже в твоих руках, чтобы нам давать хлеб твоим воинам?
7Гедеон ответил:
– За это, когда Вечный отдаст в мои руки Зеваха и Салмана, я растерзаю вашу плоть пустынным терновником и шиповником.
8Оттуда он поднялся к Пениилу и просил того же, но жители Пениила ответили так же, как и жители Суккота. 9Тогда он сказал им:
– Когда я вернусь с победой, я разрушу эту башню.
10А Зевах и Салман были в Каркоре с войском примерно в пятнадцать тысяч воинов – всё, что осталось от войск восточных народов (всего пало сто двадцать тысяч человек, носящих оружие). 11Гедеон поднялся по караванному пути восточнее Новы и Иогбеги и застал войско врасплох. 12Зевах и Салман, два мадианских царя, бежали, но он погнался за ними, захватил их и поразил ужасом всё их войско.
13Когда Гедеон, сын Иоаша, вернулся с битвы при возвышенности Херес, 14он схватил юношу из Суккота, допросил его, и юноша написал ему имена семидесяти семи вельмож Суккота, городских старейшин. 15Тогда Гедеон пришёл и сказал жителям Суккота:
– Вот Зевах и Салман, из-за которых вы издевались надо мной, говоря: «Разве Зевах и Салман уже в твоих руках, чтобы нам давать хлеб твоим утомлённым воинам?»
16Он взял старейшин города и преподал жителям Суккота урок, наказав их пустынным терновником и шиповником. 17Ещё он разрушил башню Пениила и перебил жителей этого города.
18После этого он спросил Зеваха и Салмана:
– Каковы были те, кого вы убили на Фаворе?
– Они были как ты, – ответили они, – каждый из них выглядел как царский сын.
19Гедеон сказал:
– Это были мои братья, сыновья моей матери. Верно, как и то, что жив Вечный, – если бы вы пощадили их, я сохранил бы вам жизнь.
20Повернувшись к Иетеру, своему старшему сыну, Гедеон сказал:
– Подойди и убей их!
Но Иетер не вытащил меча, потому что он был ещё мальчик и боялся.
21Зевах и Салман сказали:
– Подойди и убей нас сам. Каков человек, такова и его сила.
Гедеон подошёл и убил Зеваха и Салмана и забрал украшения в форме полумесяца8:21 Археологи нашли на Ближнем Востоке древние украшения в форме полумесяца. Их носили женщины (см. Ис. 3:18) и цари (см. ст. 26), ими наряжали верблюдов. Для многих древних женщин эти изделия служили не только украшением, но и, как они верили под влиянием язычества, приносили им плодовитость. Кроме того, люди носили их как оберег от сглаза, что указывает на недостаток их веры в защиту Всевышнего, и поэтому они запрещаются Священным Писанием (см. Нач. 35:4 со сноской)., которые были на шеях их верблюдов.
Ефод Гедеона
22Исраильтяне сказали Гедеону:
– Правь нами – ты, и твой сын, и твой внук, – ведь ты спас нас от руки мадианитян.
23Но Гедеон сказал им:
– Я не буду править вами, и мой сын не будет править вами. Править вами будет Вечный.
24Затем Гедеон сказал им:
– Я прошу у вас одного, пусть каждый из вас даст мне по серьге из своей доли добычи.
(У врагов были золотые серьги, потому что они были исмаильтянами.)
25Они ответили:
– Охотно.
Они расстелили одежду, и каждый бросил в неё по серьге из своей добычи. 26Золотые серьги, которые он собрал, весили чуть больше двадцати килограммов8:26 Букв.: «тысяча семьсот шекелей». (это не считая украшений в виде полумесяца, подвесок и пурпурных одежд, которые носили мадианские цари, и цепочек, которые были на шеях у их верблюдов). 27Гедеон сделал из золота ефод8:27 Ефод – иногда это своего рода передник, бывший частью облачения священнослужителя при исполнении им его обязанностей (см. Исх. 28:6-30), а иногда объект языческого культа, связанный с идолами (см. также 17:5; 18:14, 17)., который оставил в Офре, своём городе. И все исраильтяне стали нарушать верность Всевышнему, поклоняясь ефоду, и так он стал западнёй для Гедеона и его семьи.
Смерть Гедеона
28Мадианитяне смирились перед исраильтянами и больше уже не поднимали головы. Пока был жив Гедеон, земля покоилась в мире сорок лет.
29Иеруб-Баал, сын Иоаша, вернулся домой. 30У него было семьдесят сыновей, потому что у него было много жён. 31Его наложница, которая жила в городе Шехеме, также родила ему сына, которого он назвал Ави-Маликом («мой отец – царь»). 32Гедеон, сын Иоаша, умер в глубокой старости и был похоронен в гробнице своего отца в Офре, в земле клана авиезеритов.
33Как только Гедеон умер, исраильтяне опять стали нарушать верность Вечному, поклоняясь статуям Баала. Они поставили своим богом Баал-Берита и 34забыли о Вечном, своём Боге, Который избавил их от рук окружавших их врагов. 35Они забыли и о верности семье Иеруб-Баала (он же Гедеон), и о всех благодеяниях, которые он сделал Исраилу.
Завеј и Салман
1Јефремовци рекоше Гедеону: „Зашто си нам то учинио? Зашто нас ниси позвао када си пошао у бој против Мадијанаца?“ Жестоко су га укорили.
2Гедеон им одговори: „Зар се оно што сам ја урадио може мерити са оним што сте ви урадили? Није ли Јефремово пабирчење боље од Авиезерове бербе? 3Бог је предао у ваше руке мадијанске кнезове, Орива и Зива. Може ли се поредити оно што сам ја учинио са вашим делом?“ Ове речи су стишале њихов гнев према њему.
4Гедеон је дошао до Јордана и прешао га. Још увек су били у потери, али су и он и три стотине људи са њим били уморни. 5Гедеон рече становницима Сокота: „Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни. Ја гоним Зевеја и Салмана, мадијанске цареве.“
6Сокотски главари му одговорише: „Јесу ли Зевеј и Салман већ у твојој руци, па да дамо хлеба твојој војсци?“
7Гедеон им рече: „У реду! Кад ми Господ преда у руке Зевеја и Салмана искидаћу вам месо пустињским трњем и драчем.“
8Одатле је отишао у Фануил, па је и њима рекао исто. Међутим, људи из Фануила су му одговорили као што су му одговорили они из Сокота. 9Гедеон је рекао Фануилцима: „Кад се вратим у миру, срушићу ову кулу.“
10А Зевеј и Салман су били у Каркору са својом војском од око петнаест хиљада. То је све што је било остало од све војске источних народа; погинуло је стотину двадесет хиљада људи наоружаних мачем. 11Гедеон оде горе путем којим пролазе они што живе под шаторима, источно од Новаха и Јогвеје, и нападне табор док је табор био спокојан. 12Два мадијанска цара, Зевеј и Салман, побегоше, али их је Гедеон гонио и ухватио. Сву војску им је уплашио.
13Након битке се Гедеон, син Јоасов, вратио преко Херешке узвишице. 14Ухватио је неког момка из Сокота, па га је испитивао. Момак му је пописао имена сокотских главара и старешина, њих седамдесет седам. 15Гедеон је отишао к становницима Сокота и рекао: „Ево Зевеја и Салмона због којих сте ми се наругали, говорећи: ’Јесу ли Зевеј и Салман већ у твојој руци, па да дамо хлеба твојој измореној војсци?’“ 16Онда је узео градске старешине, па их је ишибао пустињским трњем и драчем. Тако је научио памети становнике Сокота. 17Фануилску кулу је срушио, а становнике града побио.
18Затим рече Зевеју и Салману: „Како су изгледали људи које сте побили на Тавору?“ „Били су налик теби – одговорише. Сваки је изгледао као царев син.“
19Гедеон рече: „То су била моја браћа, синови моје мајке. Тако ми Господа, да сте им поштедели живот, не бих вас убио.“ 20Онда рече Јетеру, своме првенцу: „Устани и убиј их!“ Али момчић није потегао мач; плашио се. Био је, наиме, још дечак.
21Зевеј и Салман рекоше: „Устани ти и убиј нас, јер какав је човек, таква му је и снага.“ Гедеон устаде и поби Зевеја и Салмана. Онда је узео месечиће коју су висили око врата њихових камила.
Гедеонов ефод
22Тада му Израиљци рекоше: „Владај над нама, ти, твој син и твој унук, јер си нас избавио из мадијанске руке!“
23Гедеон им одговори: „Ја нећу да владам над вама, а ни мој син неће владати над вама. Господ ће владати над вама.“ 24Гедеон настави: „Ипак, тражићу од вас једно: нека ми свако од вас да по један прстен од свог плена.“ Поражени су носили златне прстенове, јер су били Исмаиљци.
25Они одговоре: „Радо ћемо дати!“ Прострли су један огртач, па је сваки човек бацио тамо по један прстен од свога плена. 26Тежина златних прстенова које је Гедеон тражио износила је хиљаду седам стотина шекела злата8,26 Око 20 kg., не рачунајући месечиће, ланчиће, скерлетну одећу коју су носили мадијански цареви, и привеске који су висили о вратовима њихових камила. 27Од њих је Гедеон направио ефод и поставио га у своме граду, Офри. Сав се Израиљ повео за њим, и тако се одао блуду идолопоклонства. То је била замка за Гедеона и његов дом.
Гедеонова смрт
28Тако су Мадијанци били понижени пред Израиљцима и нису више дизали главу. Земља је била мирна четрдесет година, докле год је Гедеон живео.
29А Јеровал, син Јоасов, оде да живи у свом дому. 30Гедеон је имао седамдесет синова који су потекли од њега, јер је имао много жена. 31Он је имао и једну иночу у Сихему, која му је родила сина. Он му је дао име Авимелех.
32Гедеон, син Јоасов, умре у дубокој старости. Сахранили су га у гробу Јоаса, његовог оца, у Офри Авиезеровој. 33Након Гедеонове смрти Израиљци су се поново одали блуду идолопоклонства, служећи Валима, те су прогласили Вал-Верита за бога. 34Израиљци се више нису сећали Господа, Бога свога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. 35Нису више поштовали дом Јеровала – Гедеона, за све добро што је учинио за Израиљ.
