1Исраил – ветвистый виноград;
он производил плод для себя.
Чем больше было у него плодов,
тем больше он возводил жертвенников;
чем плодороднее была его земля,
тем лучше он украшал свои священные камни.
2Их сердце обманчиво,
и теперь они должны понести наказание.
Вечный разрушит их жертвенники
и уничтожит их священные камни.
3Тогда они скажут: «У нас нет царя,
потому что мы не почитали Вечного.
Но даже если бы и был у нас царь,
то что бы он мог сделать для нас?»
4Они говорят пустые слова,
дают ложные клятвы
и заключают бесполезные соглашения,
поэтому несправедливый суд процветает у них,
как ядовитые сорняки на вспаханном поле.
5Жители Самарии будут бояться
за идола-тельца Бет-Авена («дома зла»)10:5 См. сноску на 4:15..
Его народ и его жрецы,
что радовались славе идола,
будут скорбеть по нему,
потому что слава отойдёт от него.
6Он будет унесён в Ассирию
в дар великому царю10:6 Или: «царю Иареву»..
Ефраим будет опозорен,
Исраил будет постыжен за свой совет10:6 Или: «за своих деревянных идолов»..
7Самария и её царь уплывут,
как ветка по течению.
8Капища зла10:8 Букв.: «Авен». Имеется в виду Бет-Авен; см. сноску на 4:15., грех Исраила, будут уничтожены,
колючки и сорняки вырастут на их жертвенниках.
Тогда люди скажут горам: «Покройте нас!» –
и холмам: «Падите на нас!»
9– Ты грешил со времён Гивы10:9 См. Суд. 19–20., Исраил,
и таким ты и остался.
Разве война не настигла
беззаконников в Гиве?
10По Моему желанию Я накажу их:
народы соберутся против них,
чтобы надеть на них оковы за их двойной грех.
11Ефраим – приученная телица,
привыкшая молотить зерно.
Итак, Я Сам надену ярмо
на её тучную шею.
Я запрягу Ефраима;
на Иудее буду пахать,
а на Якубе боронить.
12Сейте для себя праведность,
и пожнёте плоды верной любви;
распашите свою целину,
потому что настало время искать Вечного,
пока Он не придёт
и не изольёт на вас праведность, как дождь.
13Но вы сеяли беззаконие,
пожинали зло
и съели плод лжи.
Так как вы полагались на свою силу
и на множество своих воинов,
14рёв войны поднимется против вашего народа,
и все ваши крепости будут разрушены.
Как Салман разрушил Бет-Арбел в день битвы,
когда матери вместе со своими детьми были забиты до смерти,
15так будет и с тобою, Вефиль,
потому что велики твои злодеяния.
1Израиљ је био лоза разграната.
Рађао је плод за себе
и по обиљу својих плодова
умножавао жртвенике,
подизао је украшене свете стубове
према напретку своје земље.
2Срце им је љигаво
и сада им следи казна од њега10,2 Од Господа.:
разбиће им жртвенике
и поломиће им свете стубове.
3Јер они сад говоре: „Немамо цара
јер се ни Господа не бојимо!
Јер, каква корист и од цара?“
4Говоре бесмислице
док се куну лажно
и заветују се,
парнице се ко отровни коров шире
по браздама њихове њиве.
5За телетом Вет-Авеновим
стрепе становници Самарије.
Жалиће за њим његов народ,
његови свештеници ће стрепети над њим,
јер је од њега отишла слава његова.
6У Асирију ће га однети
на дар великом цару;
стид ће да спопадне Јефрема,
а Израиљ ће се застидети због намере своје.
7Самарија ће се разорити
са све царем ко са трунком поврх воде.
8Биће оборене узвишице Вет-Авена,
тај грех Израиља;
трње и коров ће покрити
њихове жртвенике,
а они ће рећи горама: „Прекријте нас“,
и бреговима: „Падните на нас.“
9О, Израиљу, грешио си још од гавајских дана!
Онде су и остали.
Али, тамо у Гаваји,
неће ли рат захватити синове неправде?
10Казнићу их кад ми је по вољи.
Окупиће се на њих народ да их окују
због њиховог двостукога греха.
11Јефрем је укроћена јуница
која воли да врше.
Лепу ћу јој шију јармом украсити.
Ујармићу Јефрема,
ораће Јуда,
дрљаће Јаков.
12Праведност сејте,
жањите милост
и тло неузорано орите!
Време је да Господа тражите,
док се не врати
и не да вам кишу праведности.
13А ви сте опакост орали,
неправду пожњели
и плод лагања јели,
јер сте се у свој пут поуздали,
у ратнике своје многобројне.
14Заориће се ратна вика у народу твоме,
сатрвена биће утврђења твоја сва;
као што је Салман сатро Вет-Арвел,
када је на дан боја мајка с децом на комаде била размрскана.
15Ово ће ти учинити, о, Ветиљу,
због велике злобе твоје.
Када дан буде окончан,
окончаће и цар Израиља.
