Религиозные вожди замышляют убить Ису Масиха
(Мат. 26:2-5; Лк. 22:1-2; Ин. 11:45-53)
1Через два дня наступал праздник Освобождения и праздник Пресных хлебов14:1 Праздник Освобождения – этот праздник отмечался в память об избавлении иудейского народа под руководством пророка Мусы из Египетского рабства (см. Исх. 12:1-14; Чис. 1:14; Втор. 16:1-8). Праздник Пресных хлебов – в этот праздник, шедший сразу же за праздником Освобождения и длившийся семь дней, предписывалось есть только пресный хлеб (см. Исх. 12:15-20; 13:3-10; Лев. 23:6-8; Чис. 28:17-25). Со временем оба эти праздника практически слились в один, и поэтому их названия стали взаимозаменяемы.. Главные священнослужители и учители Таурата искали удобного случая, чтобы хитростью схватить Ису и убить.
2– Только не во время праздника, – говорили они, – иначе народ может взбунтоваться.
Помазание Исы Масиха дорогим ароматическим маслом
(Мат. 26:6-13; Лк. 7:37-38; Ин. 12:1-8)
3Иса в это время был в Вифании, в доме Шимона прокажённого14:3 Скорее всего, Шимон когда-то страдал от кожного заболевания и исцелился (ср. Лев. 13:45-46; Чис. 5:2), но прозвище «прокажённый» за ним осталось.. Он возлежал за столом, когда в дом вошла женщина с алебастровым кувшином очень дорогого ароматического масла, приготовленного из чистого нарда14:3 Нард – ароматическая жидкость, получаемая из определённого растения, которое произрастает только в Индии, на Гималаях, и поэтому доставка делала нард дорогостоящим товаром. Нард смешивали с другими веществами и продавали в алебастровых кувшинах в виде масла, мази или нардовой воды.. Отбив запечатанное горлышко, она вылила масло на голову Исы. 4Некоторые из присутствовавших возмутились.
– Зачем так тратить это дорогое ароматическое масло? 5Ведь его можно было продать больше чем за триста серебряных монет14:5 Букв.: «триста динариев»., а деньги раздать нищим, – упрекали они её.
6Но Иса сказал:
– Оставьте её, что вы её упрекаете? Она сделала для Меня доброе дело. 7Потому что нищие всегда с вами, и вы можете делать им добро, когда захотите, а Я не всегда буду с вами. 8Она сделала, что могла: заранее помазала Моё тело для погребения. 9Говорю вам истину: во всём мире, везде, где будет возвещена Радостная Весть, будут вспоминать об этой женщине и о том, что она сделала.
Иуда Искариот решает предать Ису Масиха
(Мат. 26:14-16; Лк. 22:3-6)
10Иуда Искариот, один из двенадцати учеников, пошёл к главным священнослужителям, чтобы предать им Ису. 11Услышав, для чего он пришёл, они обрадовались и обещали заплатить ему. И Иуда стал искать удобного случая, чтобы предать Ису.
Приготовление учеников к празднику Освобождения
(Мат. 26:17-19; Лк. 22:7-13)
12В первый день праздника Пресных хлебов14:12 То есть праздника Освобождения, см. ст. 1 со сноской., когда иудеи закалывали ягнят в память об их освобождении, ученики спросили Ису:
– Куда нам пойти, чтобы приготовить Тебе праздничный ужин?
13И Он послал двух учеников, сказав им:
– Идите в город, там вы встретите человека, несущего кувшин воды, идите за ним. 14Скажите хозяину дома, куда этот человек войдёт: «Учитель спрашивает: где Моя комната, в которой Я буду есть праздничный ужин с Моими учениками?» 15Он покажет вам большую комнату наверху, приготовленную и убранную; там и приготовьте нам ужин.
16Ученики пошли, вошли в город; и всё произошло так, как им сказал Иса, и они приготовили праздничный ужин.
Последний ужин с учениками
(Мат. 26:20-29; Лк. 22:17-23; 1 Кор. 11:23-25)
17Вечером Иса пришёл туда с двенадцатью учениками. 18Когда они возлежали и ели, Иса сказал:
– Говорю вам истину: один из вас, кто сейчас ест со Мной, предаст Меня.
19Учеников это сильно опечалило, и один за другим они стали спрашивать Его:
– Но ведь это же не я?
20– Один из двенадцати, – ответил Иса, – тот, кто вместе со Мной обмакивает хлеб в блюдо. 21Да, Ниспосланный как Человек уходит так, как о Нём сказано в Писании, но горе тому человеку, который предаёт Его! Лучше бы ему вообще не родиться.
22Когда они ели, Иса взял хлеб и, благословив, разломил его, дал им и сказал:
– Возьмите, это Моё тело.
23Затем Он взял чашу, поблагодарил за неё Всевышнего и подал им, и они все пили из неё.
24– Это Моя кровь священного соглашения14:24 Ср. Исх. 24:8; Евр. 9:18-20., проливаемая за многих, – сказал Иса. – 25Говорю вам истину: Я уже не буду пить от плода виноградного до того дня, когда Я буду пить новое14:25 Или: «снова». вино в Царстве Всевышнего.
Предсказание об отречении Петира
(Мат. 26:30-35; Лк. 22:31-34; Ин. 13:37-38)
26Они спели песни из Забура14:26 Традиционно на этом празднике иудеи пели песни из Забура со 112 по 117 и 135. и пошли на Оливковую гору.
27– Вы все отступитесь от Меня, – сказал им Иса, – ведь написано:
«Я поражу пастуха,
и разбегутся овцы»14:27 Зак. 13:7..
28Но когда Я воскресну, то встречу вас в Галилее.
29Петир сказал Ему:
– Даже если все Тебя оставят, я никогда этого не сделаю.
30– Говорю тебе истину, – сказал ему Иса, – в эту ночь, прежде чем петух пропоёт два раза, ты трижды отречёшься от Меня.
31Но Петир уверял:
– Даже если мне придётся умереть с Тобой, я никогда не откажусь от Тебя.
И все ученики говорили то же.
Молитва в Гефсиманском саду
(Мат. 26:36-46; Лк. 22:39-46)
32Они пришли на место, называемое Гефсимания, и Иса сказал Своим ученикам:
– Посидите здесь, пока Я буду молиться.
33С Собой Он взял Петира, Якуба и Иохана. Его охватили ужас и тревога.
34Тогда Он сказал им:
– Душа моя объята смертельной печалью. Побудьте здесь и бодрствуйте.
35Отойдя немного, Он пал на землю и молился, чтобы, если возможно, этот час миновал Его.
36– Дорогой Отец! – сказал Он. – Ты всё можешь! Пронеси эту чашу страданий мимо Меня, но пусть всё будет не как Я хочу, а как Ты хочешь.
37Он возвратился к Своим ученикам и нашёл их спящими.
– Шимон, – спросил Он Петира, – ты спишь? Неужели ты не мог пободрствовать хоть один час? 38Бодрствуйте и молитесь, чтобы вам не поддаться искушению. Дух бодр, но тело слабо.
39Он снова ушёл и молился теми же словами. 40Когда Он вернулся, ученики опять спали, потому что их веки отяжелели; они не знали, что отвечать Исе. 41Возвратившись в третий раз, Иса сказал им:
– Вы всё спите и отдыхаете? Довольно! Время настало, и Ниспосланный как Человек предаётся в руки грешников. 42Вставайте, идём. Вот уже и Мой предатель приблизился.
Иса Масих предан и арестован
(Мат. 26:47-56; Лк. 22:47-50; Ин. 18:3-11)
43Он ещё говорил, как появился Иуда, один из двенадцати учеников, и с ним толпа, вооружённая мечами и кольями. Их послали главные священнослужители, учители Таурата и старейшины. 44Предатель так условился с ними:
– Хватайте Того, Кого я поцелую, и уводите под стражей.
45Придя на место, Иуда сразу же подошёл к Исе и сказал:
– Учитель! – и поцеловал Его.
46Пришедшие с Иудой, схватив Ису, взяли Его под стражу. 47Один из стоявших рядом вытащил меч, ударил им раба главного священнослужителя и отсёк ему ухо.
48– Что Я, разбойник, что вы пришли с мечами и кольями, чтобы арестовать Меня? – спросил их Иса. – 49Каждый день Я был с вами в храме и учил, и вы не арестовывали Меня. Но пусть исполнится Писание.
50Все ученики оставили Его и убежали. 51За Исой пошёл лишь один молодой человек, завернувшись в покрывало на голое тело. Когда его схватили, 52он вырвался и убежал голый, оставив покрывало в руках у стражников.
На допросе у верховного священнослужителя Каиафы
(Мат. 26:57-68; Лк. 22:54-55, 63-71; Ин. 18:12-13, 19-24)
53Они привели Ису к верховному священнослужителю, где собрались все главные священнослужители, старейшины и учители Таурата. 54Петир следовал за Исой на некотором расстоянии и, пройдя во двор верховного священнослужителя, сел со стражниками греться у костра. 55Главные священнослужители и весь Высший Совет14:55 Высший Совет (букв.: «синедрион») – высший политический, религиозный и судебный орган иудеев. В состав Совета входил семьдесят один человек. искали показания против Исы, чтобы приговорить Его к смерти, но они ничего не могли найти. 56Выступало много лжесвидетелей, но их показания не совпадали. 57Нашлось несколько человек, которые встали и ложно заявили:
58– Мы слышали, как Он говорил: «Я разрушу этот храм, сотворённый руками людей, и в три дня построю другой, нерукотворный».
59Но и в этом их свидетельства не совпали. 60Потом верховный священнослужитель, встав посредине, спросил Ису:
– Тебе нечего ответить на эти свидетельства против Тебя?
61Но Иса молчал, не отвечая ни слова. Верховный священнослужитель опять спросил Его:
– Ты ли обещанный Масих, Сын Благословенного?
62– Я, – ответил Иса, – и вы увидите Ниспосланного как Человек сидящим по правую руку от могучего Бога и идущим на облаках небесных14:62 См. Заб. 109:1; Дан. 7:13..
63Разорвав в негодовании на себе одежду, верховный священнослужитель сказал:
– Какие нам ещё нужны свидетели?! 64Вы сами слышали Его кощунство! Каково ваше решение?
Все признали, что Он виновен и заслуживает смерти. 65Тогда некоторые начали плевать на Него; Исе закрывали лицо, били Его кулаками и говорили:
– Пророчествуй!
Потом Его стали избивать стражники.
Отречение Петира
(Мат. 26:69-75; Лк. 22:54-62; Ин. 18:15-18, 25-27)
66Петир же в это время был во дворе. Туда пришла одна из служанок верховного священнослужителя 67и, увидев Петира, гревшегося у костра, всмотрелась в него и сказала:
– Ты тоже был с Исой из Назарета.
68Но Петир отрицал это.
– Я вообще не знаю, о чём ты говоришь, – сказал он и вышел во внешний двор. И тут пропел петух. 69Служанка увидела Петира и там и опять стала говорить стоявшим рядом:
– Это один из них.
70Петир снова всё отрицал. Но спустя немного времени стоявшие там люди опять сказали ему:
– Точно, ты один из них, ты ведь галилеянин.
71Но Петир начал клясться, призывая на себя проклятия:
– Я не знаю Человека, о Котором вы говорите.
72И тотчас во второй раз пропел петух, и тогда Петир вспомнил слова Исы: «Прежде чем два раза пропоёт петух, ты трижды отречёшься от Меня». И он горько заплакал.
Верске вође планирају да убију Исуса
1Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. 2Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“
Жена помазује Исуса миришљавим уљем
3Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.
4Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? 5То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да сиромасима.“ Зато су је прекорили.
6Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 7Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. 8Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. 9Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
10Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. 11Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.
Пасхална вечера
12А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“
13Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, 14па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ 15Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“
16Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.
Вечера Господња
17Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. 18Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“
19Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“
20А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. 21Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
22Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“
23Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.
24Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. 25Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“
26Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Наговештај Петровог одрицања
27Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати.’
28Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
29Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“
30А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“
31Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
32Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“
35Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
37Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
39Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.
41Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
43Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“
45Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.
48Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“
50Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.
Пред Великим већем
53Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.
55Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.
57Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58„Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.
60Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.
Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“
62„Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
63На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“
Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.
Петар се одриче Исуса Христа
66Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:
„И ти си био са Исусом из Назарета!“
68Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.
69Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70Али Петар је и даље то порицао.
Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“
71Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“
72Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.
