Притча о злых виноградарях
(Мат. 21:33-46; Лк. 20:9-19)
1И Он стал говорить с ними притчами.
– Один человек посадил виноградник, обнёс его забором, выкопал яму для давильни12:1 Давильня – в те времена виноград давили в особых углублениях, высеченных в скале, откуда сок вытекал через специальное отверстие. и построил сторожевую башню12:1 Ср. Ис. 5:1-7.. Он отдал виноградник внаём виноградарям, а сам уехал в далёкую страну. 2Когда пришло время, он послал раба к виноградарям, чтобы тот забрал у них причитающуюся ему часть урожая. 3Но виноградари схватили раба, избили и отослали с пустыми руками. 4Тогда хозяин послал к ним другого раба; но они разбили ему голову и издевались над ним. 5Хозяин послал ещё одного раба; его виноградари убили. Он посылал ещё многих рабов, но виноградари одних избивали, других убивали. 6В конце концов у хозяина остался только его единственный любимый сын. Он послал его к ним последним. «Сына-то моего они устыдятся», – думал он. 7Но виноградари сказали друг другу: «Это наследник. Давайте убьём его, и наследство будет нашим». 8Они схватили его, убили и выбросили из виноградника. 9Что же сделает хозяин виноградника? Конечно же, он придёт и убьёт виноградарей, а виноградник отдаст другим. 10Разве вы не читали в Писании:
«Камень, Который отвергли строители,
стал краеугольным.
11Это совершил Вечный,
и как это удивительно для нас!»12:10-11 Заб. 117:22-23.
12Когда предводители народа поняли, что эту притчу Иса рассказал о них, они хотели арестовать Его, но побоялись народа. Поэтому они оставили Его и ушли.
Вопрос об уплате налогов
(Мат. 22:15-22; Лк. 20:20-26)
13Потом они подослали к Исе блюстителей Закона и сторонников правителя Ирода, чтобы те поймали Его на слове. 14Подойдя к Исе, они сказали:
– Учитель! Мы знаем, что Ты Человек честный и не стремишься никому угодить. Ты беспристрастен и истинно учишь пути Всевышнего. Следует ли платить налог римскому императору или нет? Платить нам или не платить?
15Иса, зная их лицемерие, сказал:
– Вы хотите поймать Меня на слове? Принесите Мне посмотреть серебряную монету12:15 Букв.: «динарий»..
16Ему принесли монету, и Он спросил:
– Кто на ней изображён и чьё на ней имя?
– Императора, – ответили они.
17– Отдавайте императору то, что принадлежит императору, а Всевышнему – то, что принадлежит Всевышнему, – сказал им Иса. Они были поражены Его ответом.
Вопрос о воскресении мёртвых
(Мат. 22:23-33; Лк. 20:27-40)
18К Исе подошли саддукеи12:18 Саддукеи – аристократическая религиозная партия иудеев, члены которой отвергали идею воскресения мёртвых, не верили в ангелов и в духов. Саддукеи имели огромное влияние в Высшем Совете иудеев., которые утверждают, что нет воскресения мёртвых. Они спросили Его:
19– Учитель, Муса написал, что если у кого-либо умрёт брат, оставив жену, но не оставив детей, то он должен жениться на вдове и восстановить род своему брату12:19 См. Втор. 25:5-6.. 20Было семеро братьев. Первый женился и умер, не оставив потомства. 21На вдове женился его брат и тоже умер, не оставив потомства. То же самое произошло и с третьим. 22Брали её за себя все семеро, и никто из них не оставил после себя детей. После всех умерла и женщина. 23Чьей женой будет эта женщина после воскресения? Ведь все семеро были женаты на ней.
24Иса ответил им:
– Не потому ли вы заблуждаетесь, что не знаете ни Писания, ни силы Всевышнего? 25Воскресшие из мёртвых не будут ни жениться, ни выходить замуж, а будут как ангелы на небесах. 26А о том, что мёртвые воскресают, разве вы не читали в Таурате, в книге Мусы, историю о терновом кусте? Там Всевышний сказал Мусе: «Я – Бог Ибрахима, Бог Исхака и Бог Якуба»12:26 Исх. 3:6.. 27Он Бог не мёртвых, а живых. Вы глубоко заблуждаетесь.
Самое важное повеление
(Мат. 22:34-40; Лк. 10:25-28)
28Один из учителей Таурата, слушая этот спор, заметил, как хорошо ответил Иса, и спросил у Него:
– Какое из повелений в Законе самое важное?
29Иса ответил:
– Самое важное повеление – это: «Слушай, Исраил! Вечный – наш Бог, Вечный – един12:29 Или: «Вечный – наш Бог, лишь только Вечный».. 30Люби Вечного, Бога твоего, всем сердцем и всей душой, всем разумом и всеми силами своими»12:29-30 Втор. 6:4-5.. 31Второе повеление: «Люби ближнего твоего, как самого себя»12:31 Лев. 19:18.. Нет повелений важнее этих двух.
32Учитель Таурата сказал:
– Прекрасно, Учитель. Ты прав, говоря, что Всевышний один, и нет другого Бога, кроме Него. 33Любить Его всем сердцем, всем разумом, всеми силами и любить ближнего, как самого себя, – это важнее, чем все всесожжения и жертвы.
34Иса, видя, как разумно ответил учитель Таурата, сказал ему:
– Недалеко ты от Царства Всевышнего.
С тех пор никто больше не решался задавать Ему вопросы.
Масих – Повелитель Давуда
(Мат. 22:41-46; Лк. 20:41-44)
35Продолжая учить в храме, Иса сказал:
– Почему учители Таурата говорят, что Масих – лишь сын Давуда? 36Ведь сам Давуд сказал под водительством Святого Духа:
«Вечный сказал моему Повелителю:
сядь по правую руку от Меня,
пока Я не повергну всех врагов Твоих
к ногам Твоим»12:36 Заб. 109:1..
37Сам Давуд называет Масиха Повелителем. Как же в таком случае Он может быть всего лишь его сыном?
Большая толпа слушала Ису с радостью.
Предостережение от лицемерия
(Мат. 23:1-7; Лк. 11:43-46; 20:45-47)
38А Он учил:
– Остерегайтесь учителей Таурата. Они любят наряжаться в длинные одежды и любят, когда их приветствуют в людных местах. 39Они сидят на самых почётных местах в молитвенных домах и на званых обедах. 40Они разоряют дома вдов и напоказ долго молятся. Таких ждёт очень суровое наказание.
Щедрое пожертвование бедной вдовы
(Лк. 21:1-4)
41Сев напротив сокровищницы храма, Иса смотрел, как люди кладут в неё деньги. Многие богачи бросали помногу. 42Но вот подошла бедная вдова и бросила две медные монетки12:42 Букв.: «две лепты, что составляет один кодрант». Это была просто мизерная сумма.. 43Иса подозвал учеников и сказал им:
– Говорю вам истину, эта бедная вдова положила больше всех, кто клал в сокровищницу, 44потому что все давали от своего избытка, а она от своей нищеты положила всё, что у неё было на жизнь.
Прича о злим виноградарима
1Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 2У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. 4Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. 5Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.
6Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’
7Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 8Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.
9Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10Зар не читате у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони;
11од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?“
12Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.
Плаћање пореза
13Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи. 14Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“
15Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“ 16Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“
Они одговоре: „Царев.“12,16 Мисли се на цезара, то јест римског цара.
17Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
И дивили су му се.
О васкрсењу мртвих
18Тада су садукеји, који говоре да нема васкрсења, приступили Исусу са питањем: 19„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 20Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства. 21Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом. 22Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена. 23Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
24Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију? 25Јер, кад мртви буду васкрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима. 26А што се тиче васкрсења мртвих, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ 27Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“
Највећа заповест
28Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“
29Исус му одговори: „Најважнија је:
’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.
30Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’
31А друга заповест је:
’Воли ближњега свога као самога себе.’
Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“
32Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, 33те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“
34Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.
Христос – Давидов Син и Господ
35Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? 36Наиме, сам Давид је, посредством Светога Духа, рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду.“’
37Ако га сам Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
Многи народ га је радо слушао.
Упозорење против зналаца Светог писма
38Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. 39Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 40Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
Удовичин прилог
41Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. 42Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,12,42 У изворном тексту две лепте, то јест два новчића веома мале вредности. што је око један динар.
43Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, 44јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“
