Священное соглашение нарушено
1Слово Вечного, которое было к Иеремии:
2– Выслушай условия этого священного соглашения и перескажи их народу Иудеи и жителям Иерусалима. 3Скажи им: Так говорит Вечный, Бог Исраила: «Проклят тот человек, который не исполняет условий этого священного соглашения. 4Эти условия Я поставил вашим предкам, когда Я вывел их из Египта, из этого горна для плавки железа, сказав: „Слушайте Меня и делайте всё, что Я вам велю, и вы будете Моим народом, а Я – вашим Богом. 5Тогда Я исполню клятву, данную вашим предкам, – дать землю, где течёт молоко и мёд, землю, которая принадлежит вам и доныне“».
И я ответил:
– Аминь11:5 Аминь – еврейское слово, которое переводится как «да, верно, воистину так» или «да будет так». Также в 28:6., Вечный.
6Вечный сказал мне:
– Провозгласи все эти слова в городах Иудеи и на улицах Иерусалима, говоря: «Слушайте условия этого соглашения и исполняйте их. 7С того дня, как Я вывел ваших предков из Египта, и доныне Я предостерегал их, говоря: „Слушайтесь Меня“. 8Но они не слушали и не внимали Моим словам, а жили каждый по упрямству своего злого сердца. И Я обрушил на них все проклятия этого соглашения, которое Я велел им исполнять, а они не исполняли».
9Затем Вечный сказал мне:
– Среди народа Иудеи и среди жителей Иерусалима возник заговор. 10Они вернулись к грехам своих предков, которые отказались слушаться Моих слов. Они следовали за другими богами, чтобы служить им. И народ Исраила, и народ Иудеи расторгли священное соглашение, заключённое между Мной и их предками.
11Поэтому так говорит Вечный:
– Я обрушу на них беду, которой они не смогут избежать. Они станут взывать ко Мне, но Я не буду их слушать. 12Города Иудеи и жители Иерусалима пойдут взывать к богам, которым возжигают благовония, но те нисколько не помогут им, когда грянет беда. 13У тебя, Иудея, столько богов, сколько городов; и сколько улиц в Иерусалиме, столько вы наставили жертвенников для возжигания благовоний мерзкому богу Баалу.
14А ты не молись за этот народ, не проси за них в молитвах, потому что Я не буду слушать, когда они станут взывать ко Мне в беде.
15– Какое право ты имеешь быть в Моём храме, Мой возлюбленный народ?
Многие из вас совершили беззаконие.
Может ли мясо жертвенное удалить их?
Даже делая зло, вы радуетесь!
16Вечный называл тебя, Иудея, зеленеющей маслиной
с плодами, прекрасными по форме;
но с рёвом могучей бури
Он предаст её пламени,
и ветви её будут сломаны.
17Вечный, Повелитель Сил, насадивший тебя, наслал на тебя беду, так как народы Исраила и Иудеи делали зло и пробуждали Его гнев, возжигая благовония Баалу.
Заговор против Иеремии
18Вечный раскрыл мне их заговор, и я знал о нём; в то время Он показал мне, что они делали. 19А я был как доверчивый ягнёнок, которого ведут на бойню; я не понимал, что они замышляют против меня, говоря:
«Уничтожим дерево вместе с плодами;
срубим его, чтобы имя его больше не вспоминалось
среди живущих на земле».
20Вечный, Повелитель Сил, судящий праведно
и испытывающий сердце и разум,
дай мне увидеть, как Ты отомстишь им,
ведь я доверил Тебе своё дело.
21Поэтому так говорит Вечный о жителях Анатота, которые хотят отнять у меня жизнь и говорят: «Не пророчествуй от имени Вечного, иначе мы убьём тебя». 22Так говорит Вечный, Повелитель Сил:
– Я накажу их. Их юноши погибнут от меча, а их сыновья и дочери умрут от голода, 23и никто из них не уцелеет, потому что Я нашлю беду на жителей Анатота, когда придёт год их наказания.
Раскинут савез
1Порука које је дошла Јеремији од Господа: 2„Чујте речи овог савеза! Рећи ћеш их свима у Јуди и свима становницима Јерусалима. 3Реци им: ’Овако каже Господ, Бог Израиља: проклет је човек који не слуша речи овог савеза 4које сам заповедио вашим прецима, у дан када сам их извео из египатске земље, из оне усијане пећи.’ Говорио сам: ’Послушајте мој глас, чините по њему, према свему што сам вам заповедио. И бићете ми народ, а ја ћу да будем ваш Бог; 5да бих испунио заклетву којом сам се заклео вашим прецима – да им дам земљу којом теку мед и млеко, ево све до данас.’“
А ја сам одговорио: „Амин, о, Господе!“
6Господ ми је казао: „Објави све ове речи по градовима Јуде и на улицама Јерусалима. Кажи ово: ’Послушајте речи овог савеза и извршавајте их. 7Јер ја сам озбиљно упозорио ваше претке на дан када сам их извео из египатске земље, и све до дана данашњег сам их упорно упозоравао: послушајте мој глас! 8Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Свако је ишао по самовољи свог злог срца. И ја сам на њих свалио све речи овог савеза које сам им заповедио да држе. Али их нису држали.’“
9Господ ми је казао: „Завера је откривена код свих Јудејаца и код Јерусалимљана. 10Вратили су се кривицама својих предака који су одбили да чују моје речи. Ишли су за другим боговима да би им служили. Прекршили су мој савез дом Израиљев и дом Јудин који сам склопио са њиховим прецима. 11И зато овако каже Господ: ’Ево, донећу им пропаст и неће моћи да побегну од ње. Вапиће ми, а ја их нећу слушати. 12Тада ће градови Јуде и становници Јерусалима ићи да вапе боговима којима су кадили. Али они их неће избавити у час њихове пропасти. 13Јер ти, Јудо, имаш богова колико имаш и градова! Колико Јерусалим има улица толико сте направили жртвеника божанству срамоте, жртвеника да кадите Валу.’
14А ти се не моли за овај народ. Не вапи ми због њих у молитви. Јер ја их нећу услишити када ми завапе због своје невоље.
15Шта ради мој миљеник у мом Дому?
Чини многа зла.
Нема више жртава пред тобом,
а ти још ликујеш кад чиниш зло.“
16„Лепа маслино, зелена и родна“ –
Господ те је звао –
али ју је запалио хуком велике олује
па су јој гране никакве.
17Јер Господ над војскама, који те је и посадио, изрекао ти је зло због зла дома Израиљевог и дома Јудиног које су себи нанели, раздражујући ме својим кађењем Валу.
Завера против Јеремије
18Ја ово знам, јер ми је Господ објавио. А онда си ми показао њихова дела. 19Био сам као јагње питомо што га воде на клање. Нисам знао да против мене кују уроте:
„Хајде да срушимо стабло с његовим плодовима,
да га посечемо из земље живих
те да му се име више не спомене!“
20О, Господе над војскама, који судиш праведно
и који испитујеш и нутрину и срце:
Дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио мој случај.
21„Зато овако каже Господ за народ у Анатоту, за оне који ти вребају живот и говоре: ’Не пророкуј у Господње име да те не бисмо убили!’ 22И зато овако каже Господ над војскама: ево, казнићу их! Њихове ће младиће да сасече мач, а глад ће да им покоси синове и ћерке. 23Нико се неће спасти, нема преосталих, јер ћу да доведем пропаст на људе из Анатота – годину њихове казне.“
