Малик-Цедек выше Ибрахима и всех иудейских священнослужителей
1Этот Малик-Цедек был царём Салима и священнослужителем Бога Высочайшего. Он встретил Ибрахима, возвращавшегося со сражения после победы над царями, и благословил его. 2Ибрахим отдал ему десятую часть всего, что у него было. Само его имя Малик-Цедек означает «царь праведности», а его титул «царь Салима» означает «царь, несущий мир». 3Нигде не написано ни о его отце, ни о матери, ни о других его предках, ни о начале, ни о конце его жизни, но он, уподобленный (вечному) Сыну Всевышнего, остаётся священнослужителем вовеки7:1-3 См. Нач. 14:17-20..
4Смотрите, насколько он был велик! Даже наш праотец Ибрахим дал ему десятую часть захваченного на войне. 5В Таурате имеется повеление, согласно которому члены рода Леви, ставшие священнослужителями, собирают с народа, то есть со своих братьев, десятую часть их дохода, хотя и они потомки Ибрахима7:5 См. Чис. 18:21, 26.. 6Но Малик-Цедек, будучи священнослужителем не из рода Леви, принял десятую часть добычи Ибрахима и благословил его, того, кто уже имел обещания от Всевышнего. 7Благословляет всегда тот, кто стоит выше благословляемого (это правило не имеет исключений). 8Десятую часть доходов принимают обычно смертные люди, но о Малик-Цедеке засвидетельствовано, что он жив. 9В каком-то смысле и сам Леви, получающий десятины, через Ибрахима дал десятую часть доходов Малик-Цедеку, 10потому что, когда Малик-Цедек встретил Ибрахима, Леви, ещё не рождённый, был в чреслах7:10 Чресла – бёдра, поясница, низ живота. Ибрахима.
Малик-Цедек – прообраз Исы Масиха
11Если бы цель Всевышнего достигалась через священство левитов (а оно было существенной частью Закона, который был дан народу), то разве была бы нужда в другом священнослужителе – подобном Малик-Цедеку, а не подобном Харуну? 12Когда происходит перемена священства, одновременно должна произойти и перемена Закона. 13Тот же, о Ком мы сейчас говорим, принадлежал к роду, из которого никто и никогда не служил у жертвенника. 14Ведь известно, что наш Повелитель был из рода Иуды, а в Законе Мусы ничего не сказано о священнослужителях из этого рода. 15Нам становится ещё яснее, что Закон изменился, когда появляется другой священнослужитель – по подобию Малик-Цедека. 16Он стал священнослужителем не по повелению Таурата, которое требовало принадлежности к определённому роду, а по силе, которая заложена в вечной жизни. 17О Нём сказано:
«Ты – священнослужитель навеки,
подобный Малик-Цедеку»7:17 Заб. 109:4..
18Прежнее повеление отменено, потому что оно оказалось слабым и бесполезным 19(Закон вообще ничего не сделал совершенным), и даётся надежда на нечто лучшее, благодаря которой мы приближаемся к Всевышнему.
20Примечательно, что это подтверждено клятвой Всевышнего. Другие священнослужители получали своё служение без всякой клятвы, 21но Масих стал священнослужителем по клятве Того, Кто сказал Ему:
«Поклялся Вечный7:21 Вечный – греческим словом «кюриос», стоящим здесь в оригинальном тексте, в Инджиле переведено еврейское «Яхве». А так как в данном издании Священного Писания «Яхве» переведено как «Вечный», то и его греческий эквивалент переведён так же. Под именем «Яхве» Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. и не откажется:
Ты – священнослужитель навеки».
22Таким образом, Иса стал поручителем священного соглашения, которое гораздо лучше прежнего. 23Тех священнослужителей было много, одни умирали, и на смену им приходили другие, 24а Иса жив вечно, и Его священство тоже вечно. 25Поэтому Он в силах полностью7:25 Или: «навсегда». спасать тех, кто благодаря Ему приходит к Всевышнему. Он всегда жив и всегда ходатайствует за них.
26Именно такой Верховный Священнослужитель и был нам необходим: святой, непорочный, чистый, не подверженный влиянию грешников и находящийся превыше небес. 27Ему нет необходимости приносить жертвы каждый день, как это делают другие верховные священнослужители, принося вначале жертвы за свои грехи, а потом за грехи народа. Он сделал это за всех раз и навсегда, когда отдал в жертву Самого Себя. 28По Закону верховными священнослужителями назначаются обыкновенные слабые люди, а согласно клятве, данной уже после Закона, был назначен Сын, полностью и навеки приготовленный к этому.
Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду
1Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Аврахаму који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, 2а Аврахам му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) 3О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.
4Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Аврахам, дао десетак од најбољег плена. 5Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Аврахама. 6Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Аврахама и затим га благословио, њега коме су дата обећања. 7Неоспорно је да већи благосиља мањег. 8У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. 9И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Аврахама, 10зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
11Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? 12Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. 13А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.
14Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. 15Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. 16Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. 17Јер Писмо сведочи о њему:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
18Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. 19А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.
20Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. 21Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:
„Господ је дао заклетву
и неће је повући:
’Ти си довека свештеник.’“
22Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.
23Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. 24Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. 25Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.
26Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. 27Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. 28Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.
