Муса благословляет роды Исраила
1Вот благословение, которое пророк Муса дал исраильтянам перед смертью.
2Он сказал:
– Вечный пришёл от Синая,
взошёл над Своим народом от Сеира;
воссиял от горы Паран33:2 Синай, Сеир и Паран – места, которые ассоциируются с заключением священного соглашения исраильского народа со Всевышним и получением Закона (см. Исх. 19:18; Суд. 5:4-5; Авв. 3:3)..
Он шёл с мириадами святых
с юга, со склонов Своей горы.
3Истинно Он любит Свой народ33:3 Или: «народы».:
все Его святые в Его руке.
Все они припадают к Его стопам
и получают от Него наставление,
4Закон, который дал нам Муса, –
наследие потомков Якуба.
5Вечный стал царём в Исраиле,
когда собирались вожди народа
вместе с родами Исраила.
6Пусть живёт Рувим и не умирает,
пусть не будут33:6 Или: «но пусть будут». малочисленны его потомки.
7А это он сказал об Иуде:
– Услышь, о Вечный, крик Иуды,
приведи его к его народу.
Своими руками пусть он защитит себя.
Будь ему подмогой против врагов!
8О Леви он сказал:
– Пусть Твой священный жребий33:8 Букв.: «туммим («совершенство») и урим («свет»)». С помощью этих предметов определяли волю Всевышнего, но как именно, сегодня не известно. принадлежит
благочестивому человеку33:8 Благочестивый человек – это может быть либо род Леви, либо Муса или Харун, как представители этого рода..
Ты, Вечный, испытал Леви в Массе;
спорил с ним у вод Меривы33:8 Масса и Мерива – см. Исх. 17:1-7 и Чис. 20:1-13..
9Он говорил об отце и матери:
«Мне нет дела до них».
Не признал своих братьев,
не знал своих детей.
Ведь левиты соблюдают Твоё слово
и хранят Твоё священное соглашение33:9 Когда Муса был на горе Синай, исраильский народ сделал себе золотого тельца и поклонялся ему. После возвращения Мусы многие из рода Леви помогали ему восстановить порядок в лагере и наказать тех, кто поклонялся идолу, убивая даже своих родственников (см. Исх. 32:25-29)..
10Они учат Твоим правилам потомков Якуба
и Твоему Закону народ Исраила.
Они кладут перед Тобой благовония
и всесожжения на Твой жертвенник.
11Благослови, о Вечный, его силу
и благоволи к делу его рук.
Порази чресла восстающих на него,
порази ненавидящих его,
чтобы они не смогли больше встать.
12О Вениамине он сказал:
– Пусть возлюбленный Вечным безопасно покоится при Нём,
ведь Он защищает его весь день.
Тот, кого любит Вечный,
покоится между Его плечами.
13О Юсуфе он сказал:
– Пусть благословит Вечный его землю
драгоценной росой с небес
и ручьями, бегущими из земли;
14лучшим, что даёт солнце,
лучшим урожаем каждого месяца;
15отборнейшими дарами древних гор
и плодородием вечных холмов;
16лучшими дарами земли и её полнотой,
милостью Того, Кто пребывал в горящем кусте33:16 См. Исх. 3:2..
Пусть все эти благословения снизойдут на голову Юсуфа,
на темя вождя между братьями33:16 Или: «темя отделённого от своих братьев»..
17Величием он подобен первородному быку,
его сила – сила дикого быка.
Рогами он станет бодать народы,
даже те, что на краях земли.
Его рога – десятки тысяч Ефраима,
его рога – тысячи Манассы.
18О Завулоне он сказал:
– Радуйся, Завулон, когда выходишь,
и ты, Иссахар, в своих шатрах.
19Они призовут народы к горе
и принесут там предписанные жертвы.
Они будут наслаждаться изобилием морей,
сокровищами, скрытыми в песке.
20О Гаде он сказал:
– Благословен расширяющий владения Гада!
Гад живёт там, подобно льву,
терзая и мышцу, и голову.
21Он выбрал себе лучшую землю,
ему отведена доля вождя.
Когда собрались главы народа,
он исполнил праведную волю Вечного
и Его правосудие Исраилу.
22О Дане он сказал:
– Дан – львёнок,
прыгающий с Башана.
23О Неффалиме он сказал:
– Неффалим насыщен благоволением Вечного
и исполнен Его благословением.
Он унаследует Генисаретское озеро и землю на юге.
24Об Ашире он сказал:
– Ашир – благословеннейший из сыновей;
пусть будут благосклонны к нему братья.
Пусть его оливы принесут столько масла,
что он даже сможет омывать в нём ноги.
25Засовы твоих ворот будут из железа и бронзы,
твоё богатство будет неисчислимым, как твои дни.
26Нет подобного Богу Исраила,
Который мчится по небесам к тебе на помощь,
на облаках в Своём величии.
27Извечный Бог – твоё прибежище,
руки вечные носят тебя.
Он прогонит врага от тебя,
и скажет: «Истреби его!»
28И будет Исраил жить в безопасности,
источник Якуба будет защищён
в земле пшеницы и молодого вина,
где небеса источают росу.
29Благословен ты, Исраил!
Кто подобен тебе,
народу, спасённому Вечным?
Он тебе щит и помощник,
и славный твой меч.
Враги твои будут пресмыкаться пред тобой,
а ты будешь попирать их капища33:29 Или: «шею»..
Мојсије благосиља израиљска племена
1Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.
2Рече:
„Сиђе Господ са Синаја,
са Сира се њему објави,
заблиста с горе Фарана,
с хиљадама својих светих дође,
у десници му пламен Закона.33,2 Не зна се тачно значење овог стиха.
3Да, ти волиш народе,
сви свети његови у руци су твојој!
Пред твоје су ноге пали,
учећи се твојим речима.
4Мојсије нам Закон предаде,
у наследство збора Јаковљева.
5Нека буде цара у Јешуруну,
кад главари се народни сакупе,
заједно с племенима Израиљевим.
6Нека живи Рувим, нека не изумре,
нек му увек шачица преостане!“
7А за Јуду рече ово:
„Услиши, Господе, глас Јудин,
и доведи га његовом народу.
Нек рукама својим право своје брани,
помоћ му буди против душмана његових.“
8А за Левија рече:
„Тумими и Урими твоји, Господе,
припадају твом верном човеку.
Њега си кушао код Масе,
с њим се свађао код вода меривских.
9Он каже о оцу своме и мајци својој:
’Не видим их!’
Браћу своју не препознаје,
децу своју не примећује;
јер твоје је наредбе вршио
и твој савез чувао.
10Он Јакова учи твојим одредбама,
и Израиља твоме Закону.
Он кад приноси твојим ноздрвама,
и свеспалницу на твој жртвеник.
11Благослови, Господе, снагу његову,
и прихвати дела руку његових.
Сломи бедра оних што устају на њега,
да не устану више његови мрзитељи.“
12За Венијамина рече:
„Господњи је он миљеник,
спокојно код њега почива;
Он га штити свакодневно,
у наручју његовом пребива.“
13За Јосифа рече:
„Нек Господ благослови земљу његову,
обиљем росе са небеса,
те водом из дубине што лежи под земљом;
14обиљем плодова које даје сунце,
обиљем урода што дају месеци;
15првином древних гора,
и обиљем вечних брда;
16обиљем земље и њене пунине,
добром вољом оног што у грму пребива.
Све то нек се спусти на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу својом браћом.
17Величанством је као во првенац,
рогови му као биволови.
Њима он пробада народе,
све до крајева земаљских.
Такво је мноштво хиљада Јефремових,
такве су хиљаде Манасијине.“
18За Завулона рече:
„Радуј се, Завулоне, у својим походима,
и ти, Исахаре, у својим шаторима!
19На планину ће позвати народе,
да принесу жртве праведне;
црпиће од обиља мора,
од блага које песак крије.“
20А за Гада рече:
„Нек је благословен онај
што шири границе Гадове!
Као лав у заседи лежи,
те раздире раме и главу.
21Изабрао је за себе првину,
одређену за главара.
Дошао је с главарима народа
и правду Господњу извршио,
и одредбе његове с Израиљем.“
22За Дана рече:
„Дан је лавић,
што скаче из Васана.“
23За Нефталима рече:
„Нефталим је милошћу насићен,
и испуњен благословом Господњим,
запад и југ он ће заузети.33,23 Или: јужни део од језера он ће заузети.“
24За Асира рече:
„Благословен био Асир међу синовима,
нек миљеник буде међу својом браћом,
и нек своје ноге у уље умаче.
25Нек ти браве буду од железа и бронзе,
нек ти снага траје у све твоје дане.
26Нико није као Бог Јешурунов,
који по небесима језди
да ти у помоћ стигне,
и по облацима у своме величанству.
27Бог исконски твоје је уточиште,
вечне мишице његове подижу те;
он пред тобом тера твога душмана,
и говори: ’Истреби!’
28У спокојству живи Израиљ,
издвојен је извор Јаковљев
у земљи жита и младог вина,
где небеса росом дажде.
29Срећан ли си, Израиљу!
Ко је као ти, народе,
кога Господ избавља?
Он ти је штит – твоја одбрана,
Он је мач твој – твоја победа.
Душмани твоји пузиће пред тобом,
а ти ћеш им по леђима газити.33,29 Или: а ти ћеш им узвишице газити.“
