Ответ Аюба
1Тогда Аюб ответил:
2– Внимательно выслушайте меня;
пусть это и будет мне утешением от вас.
3Потерпите, пока я говорю,
а когда умолкну, можете насмехаться.
4Разве я жалуюсь человеку?
Разве у меня нет причин быть нетерпеливым?
5Посмотрев на меня, ужаснитесь;
в изумлении прикройте ладонью рот.
6Я содрогаюсь, размышляя об этом,
моё тело бросает в дрожь.
7Почему нечестивые живут,
достигая старости и возрастая силой?
8Их дети вокруг них,
их потомство у них на глазах.
9Их дома в безопасности и страха не ведают,
и наказания Всевышнего нет на них.
10Их бык всегда оплодотворяет,
их корова телится и не выкидывает.
11Они выпускают детей, как стадо,
и чада их танцуют.
12Они поют под бубен и арфу,
веселятся под пение свирели.
13Они проводят дни в благополучии,
и спокойно21:13 Или: «мгновенно». нисходят в мир мёртвых.
14А Всевышнему они говорят: «Оставь нас!
Мы не хотим знать Твои пути.
15Кто такой Всемогущий, чтобы нам служить Ему?
Что пользы нам Ему молиться?»
16Но их благополучие не в их руках;
итак, помыслы нечестивых мне отвратительны.
17Но часто ли гаснет светильник нечестивых?
Часто ли к ним приходит беда,
удел, каким Всевышний наделяет в гневе?
18Часто ли они уподобляются соломе на ветру,
мякине, гонимой вихрем?
19Вы говорите: «Всевышний приберегает наказание для их сыновей».
Пусть Он воздаст им самим, чтобы впредь они знали!
20Пусть своими глазами увидят гибель,
пусть пьют гнев Всемогущего.
21Что за дело им до семьи, что останется после них,
когда срок их жизни истечёт?
22Может ли кто-нибудь преподать Всевышнему знание,
Тому, кто судит даже вышних?
23Один умирает в расцвете сил,
в безопасности и покое;
24его тело дородно,
кости его крепки.
25А другой умирает, скорбя душой,
не вкусив от жизни ни капли блага.
26И вместе будут лежать они в прахе,
и облепят их черви.
27Да, я знаю ваши мысли
и ваши уловки против меня.
28Вы говорите: «Где теперь дом вельможи
и шатры, в которых жили нечестивые?»
29Разве вы не расспрашивали путешественников
и рассказам их не внимали,
30как щадит нечестивого день беды,
как день гнева его стороной обходит?
31Кто его осудит ему в лицо?
Кто воздаст ему за его дела?
32С почётом несут его хоронить,
и стражу возле могилы ставят.
33Земля в долине ему сладка.
Людской поток позади него,
и перед ним – бесчисленная толпа.
34Как же вам утешить меня пустым?
Ваши ответы – сплошная ложь!
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
3Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
4Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
5К мени се окрените и запањите се,
затворите руком уста!
6И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
7Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
8Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
9Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
10Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
11Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
12Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
13Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
14А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
15Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
16Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
17Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
19’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
21Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
22Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
23Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
24тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
25Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
26Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
27Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
28Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
30Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
31Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
33Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
34И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
