Guds løfte til David
1En visdomssang af ezraitten Etan.
2Herre, jeg vil altid synge om din nåde,
tale om din trofasthed fra slægt til slægt.
3Din nåde forandres aldrig,
din trofasthed kan umuligt høre op.
4„Jeg har sluttet pagt med min udvalgte,
højtideligt lovet min tjener David,
5at jeg altid vil tage vare på hans slægt
og bygge ham en evig trone.”
6Englene lovpriser dine undere, Herre,
himmelske skarer synger om din trofasthed.
7Er der nogen, der kan sammenlignes med Gud?
Hvem af englene kan måle sig med ham?
8Den himmelske forsamling skælver foran dig,
alle omkring dig bøjer sig i ærefrygt.
9Hvem er som du, almægtige Gud?
Altid er du omgivet af din trofasthed.
10Du hersker over det oprørte hav,
du befaler over de brusende bølger.
11Du knuste Rahab, det stolte uhyre,
du fejede dine fjender langt væk.
12Himlen er din, jorden tilhører dig,
du skabte dem med alt, hvad de rummer.
13Du skabte både nord og syd.
Tabor og Hermon priser dig med glæde.
14Din arm er umådelig stærk,
din højre hånd kan besejre alt.
15Din trone er bygget på retfærdighed,
du kendetegnes ved nåde og sandhed.
16Lykkelige er de, som lovsynger dig,
de lever i lyset af dit nærvær.
17De glæder sig over dig dagen lang,
soler sig i din godhed.
18Du er grunden til deres styrke,
vi sejrer på grund af din nåde og accept.
19Vor konge89,19 Ordret „skjold”, da kongen skulle beskytte og hjælpe sit folk. er indsat af Herren,
Israels almægtige Gud udvalgte ham.
20Du sagde engang i et syn til din profet:
„Jeg har valgt at støtte en ung helt,
udvalgt en konge blandt almindelige mennesker.
21Jeg udtog David som min tjener,
salvede ham med olie til konge.
22Min hånd skal altid støtte ham,
min arm give ham styrke.
23Hans fjender kan ikke få ram på ham,
de onde kan ikke overmande ham.
24Jeg vil selv gøre det af med hans fjender,
jeg tilintetgør dem, der hader ham.
25Min trofaste kærlighed følger ham altid,
han får styrke ved at stole på mig.
26Jeg giver ham magt over havet,
han skal herske over floderne.
27Han skal kalde mig ‚Far’ og ‚Gud’
og ‚Redningsmand’.
28Jeg vil gøre ham til min førstefødte søn,
den mægtigste konge på jorden.
29Jeg vil være ham tro for evigt,
min pagt med ham står fast.
30Hans slægt skal altid bestå,
hans rige vare ved, så længe himlen er til.
31Men hvis hans børn svigter mig
og ikke adlyder mine bud,
32hvis de bryder mine love
og ikke gør, som jeg siger,
33så må jeg straffe dem for deres oprør,
drage dem til ansvar for deres ulydighed.
34Men jeg vil altid være ham tro
og holde fast ved mit løfte.
35Jeg bryder ikke min pagt,
og svigter ikke mit ord.
36Jeg har én gang aflagt et højtideligt løfte,
og jeg kan ikke lyve overfor David.
37Hans slægt skal altid bestå,
hans rige vare ved, så længe solen står op,
38så længe månen er til,
så længe himlen består.”
Bøn om national befrielse
39Men nu har du forkastet din udvalgte konge,
du har udøst din vrede over mig.
40Du har svigtet pagten med din tjener,
du har kastet min kongekrone i støvet.
41Du har nedbrudt vore forsvarsmure,
lagt vore fæstninger i ruiner.
42Alle, der kommer forbi, udplyndrer os,
vi er til spot for vore naboer.
43Du har givet vore fjender sejren,
og gjort vore modstandere glade.
44Min hær er slået tilbage,
du hjalp mig ikke mod fjenden.
45Du har gjort ende på min herlighed,
væltet min trone omkuld.
46Du gjorde mig gammel før tiden,
jeg blev til skamme for øjnene af alle.
47Åh, Herre, hvor længe skal det fortsætte?
Hvor længe vil du skjule dig for os?
Hvor længe vil din vrede brænde som ild?
48Husk på, at mit liv er kort.
Hvorfor skal mennesker være så magtesløse?
49Kan man leve evigt og aldrig dø?
Kan man undslippe dødsrigets magt?
50Herre, hvor er din trofasthed blevet af?
Hvor er den godhed, du lovede David?
51Herre, se, hvordan din tjener foragtes,
hvordan jeg må udholde folkenes hån.
52Dine fjender ler ad mig, Herre,
de puster mig i nakken med deres hån.
53Lovet være Herren for evigt.
Amen, amen.
Псалам 89
Поучна песма Етан Езраита.
1О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог89,17 Рог је симбол, метафора војне снаге, достојанства. уздиже.
18Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећао сам.
35Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
